Зашто некој деци недостаје мотивација за учење (и како је подстаћи)

ADVERTISEMENT
Najbitniji je faktor za uspešno učenje je motivacija. Ona garantuje održavanje pažnje i koncentracije, a dugoročno gledano, vodi ka postizanju uspeha. Na osnovu pokretača, mogu se razlikovati unutrašnja i spoljašnja motivacija. I upravo od toga koja od dve vrste motivacije je dominantna, zavisiće budući uspeh.

Foto: Canva

Unutrašnja i spoljašnja motivacija

Koren unutrašnje motivacije je u zainteresovanosti za ono što se uči. Pokretač određene inacijative je u samoj ličnosti. Aktivnost sama po sebi, u ovom slučaju učenje, izaziva osećaj zadovoljstva. Moglo bi se reći i da je to cilju usmerena radoznalost. Kao krajnji cilj se ne opaža spoljašnja nagrada, a i ako ona izostane motivacija ne jenjava. Počiva na uverenju ,,hoću i želim da uradim to’’.

Spoljašnja motivacija dolazi iz okruženja, iz želje da se ostvari određeni cilj, odnosno da se izbegne posledica koja bi proistekla iz neostvarivanja, na primer, da se dobije dobra ocena, da se ispune očekivanja roditelja, da se izbegne kazna, da se ispune uslovi za dobijanje stipendije, da se stekne diploma koja će obezbediti siguran posao i finansijsku stabilnost. Počiva na uverenju ,,moram da uradim to’’. Stoga, spoljašnja motivacija može biti:

1) pozitivna, podstaknuta prethodnim pohvalama i nagradama, ili

2) negativna, podstaknuta prethodnim neuspehom, strahom od neuspeha i/ili kaznom.

U oba slučaja nagrada je sama po sebi cilj. Aktivnost se gasi kada nema potkrepljenja. Ukoliko je motivacija isključivo spoljašnja, pamćenje će vrlo verovatno biti kratkoročno jer se i uči samo za konkretnu situaciju.

Koji su najčešći razlozi za nedostatak motivacije?

Svaki učenik, odnosno student, kroz svoje obrazovanje će naići na length kada motivacija neće biti na zavidnom nivou. Najčešći razlozi za nedostatak motivacije su:

Nepostojanje ciljeva – ako nema cilja, učenje deluje besmisleno jer ne vodi nikud. Bitno je i to da postavljeni cilj bude jasan, specifičan i realan. Ukoliko je cilj izvan granica postojećih mogućnosti, osoba usvaja uverenje da je učenje uzaludno. Na primer, ako je cilj naučiti 200 strana za jedan dan, sasvim je verovatno da će se odustati i pre nego što se počne. Ukoliko je cilj ispod granica nečijih mogućnosti, mnogi potencijali će ostati neiskorišćeni, što će, takođe, proizvesti osećaj nezadovoljstva.

Nedostatak samopouzdanja, odnosno sumnja u vlastite sposobnosti – u ovom slučaju, biće od pomoći podeliti set up get konačnog cilja na niz manjih koraka koji će se postepeno prelaziti, a svaki od njih uticati na jačanje sigurnosti. Takođe je bitno fokus sa strahova premestiti na ciljeve. Kako? Tako što se jednostavno, bez odlaganja, počne sa učenjem. Samim tim će se razviti određena doza zadovoljstva jer nije još jedan dan protekao u brizi i posmatranju kako vreme odmiče, a ništa nije postignuto. Nesigurnost može voditi ka razvijanju slike o sebi kao neadekvatnoj osobi za određeno zanimanje, odustajanju od školovanja, anksioznosti i depresiji pa je neophodna i pomoć i podrška okruženja – roditelja, nastavnika, društva iz odeljenja/sa fakulteta, pa i stručnog lica.

Nedostatak radne navike i adekvatnih metoda učenja – u ovom slučaju od pomoći može biti pisanje plana organizacije za predstojeći dan ili nedelju, navođenje tačnog vremena kada se i šta uči, kao i procena (u vidu ocene ili procenta) koliki deo predviđene aktivnosti je obavljen. Propust u usvajanju radnih navika najčešče ima koren još u prvim razredima osnovne škole, ali na ovaj allege se nailazi i kada je potrebno vratiti se na učenje posle višemesečne ili višegodišnje pauze.

Primarne potrebe nisu zadovoljene – da bi više potrebe, među kojima je i motivacija, bile zadovoljene, neophodan uslov je da moraju biti zadovoljene primarne potrebe, kao što su naspavanost, sitost, fizičko zdravlje, emocionalna uravnoteženost. Umor, gratified, bolest i iscrpljenost ometaju funkcionisanje mozga i izazivaju telesnu i mentalnu neprijatnost. Stoga je bitno i tokom samog učenja praviti pauze.

Neproduktivni perfekcionizam – osoba ima uverenje da je sve ono što nije savršeno neprihvatljivo. Prethodni uspesi se ne uzimaju u obzir, a često se i oni procenjuju kao nezadovoljavajući. Ukoliko se ne prepozna i ne radi na prevazilaženju ove dispozicije, može voditi u povišenu anksioznost i depresiju pa dolazi onda get gubitka i psihofizičke sposobnosti za učenje.

Naučena bespomoćnost – osoba je razvila uverenje da se na ishode u životu ne može uticati i da sve zavisi od spoljašnjih okolnosti. Dovodi get toga da se ništa i ne pokušava jer je neuspeh ,,zagarantovan’’ pa se svakako gubi šansa za bilo kakvu promenu i napredak. Takođe može voditi u depresiju i apatiju. U ovom slučaju bitno je raditi na menjanju uverenja o bespomoćnosti i ići ka usvajanju uverenja da je neuspeh posledica nedostatka truda, na šta se može uticati.

Motivacija za učenje se razvija od ranog detinjstva, i to učenjem po modelu roditelja, starije braće i sestara, baka i deka ili drugih značajnih osoba. Ukoliko dete posmatra odrasle koji čitaju, kritički razmišljaju i vrednuju znanje, i samo će usvojiti takav obrazac mišljenja i ponašanja, te razvijati lična interesovanja.

Autor: Mr Anđela Zlatković, dipl. defektolog-specijalni pedagog, Vaš psiholog tim

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Не раде физичко да не би ПОЛОМИЛЕ ВЕШТАЧКЕ НОКТЕ, не желе да се зноје јер могу да покваре шминку: Ученице масовно траже да буду ослобођене овог часа, често имају подршку родитеља

Не раде физичко да не би ПОЛОМИЛЕ ВЕШТАЧКЕ НОКТЕ, не желе да се зноје јер могу да покваре шминку: Ученице масовно траже да буду ослобођене овог часа, често имају подршку родитеља

Начелница Дечје клинике у КБЦ „Драгиша Мишовић“ Оливера Остојић недавно је упозорила да је све више деце која траже да буду ослобођена физичког васпитања у школама, нарочито девојчица, напомињући да је гојазност један од горућих проблема међу младима. А управо су најтеже клиничке слике код деце узраста 15, 16 године...

Зашто-је-подкаст-нова-сјајна-форма-у-образовању

Зашто је подкаст нова сјајна форма у образовању

Дигитални наставни садржаји су увелико део наше свакодневице. Иако је вероватно пандемија вируса ковид19 „погурала“ дигитализацију наставе широм света, просто је незамисливо да настава данас само подразумева предавање испред табле. Подкасти у многоме могу да нам помогну у овим ситуацијама. Електронски садржаји имају апсолутни примат у многим професијама, а нарочито...

Какав-Деда-Мраз,-Мајо?!-Па-он-има-пет-година,-смејаће-му-се-деца-што-верује-у-те-глупости!

Какав Деда Мраз, Мајо?! Па он има пет година, смејаће му се деца што верује у те глупости!

– И онда ће Деда Мраз, кад види колико си добар био цеееееле године, посебне пакетиће да издвоји беш за тебе. – За мене? Оно што смо му написали у писму? – Да, баш оно што смо му написали у писму. Хајде сада… Лаку ноћ… – Је л’ ти стварно...

Ноћне-море-код-деце-и-шта-никако-не-треба-да-радите-кад-се-дете-ружно-сања

Ноћне море код деце и шта никако не треба да радите кад се дете ружно сања

У пола ноћи, чујете врисак. Ваше дете је, поново, имало ноћну мору. Улазите у собу и схватате да се дете заправо и није пробудило, да је још негде између тог сна и јаве. Желите, наравно, да га утешите, да га што пре смирите, да схвати да је то само сан,...

Какви-проблеми-чекају-децу-чији-родитељи-моле-или-прете-због-оцене

Какви проблеми чекају децу чији родитељи моле или прете због оцене

Последњих дана много читамо и слушамо о деградацији српског образовног система, о наставницима који спуштају критеријуме оцењивања под притисцима, о родитељима који су спремни на моле, али и да прете како би њихово дете добило оцену више. Ово потоње није новост, наставници се годинама жале да ходници школа пред крај...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT