Za privatne časove osnovcima i po 200 evra mesečno – potreba ili roditeljske ambicije?

Privatni časovi i vid nastave “jedan na jedan”, u poslednje vreme postali su gotovo neizbežni među decom svih uzrasta. Iako je taj vid nastave u prošlosti bio popularan uglavnom pred polaganje prijemnog ispita za srednju školu ili fakultet, sada je podjednako tražen čak i u nižim razredima osnovne škole.

Gordana Plemić, predsednica Udruženja “Roditelj”, objasnila je da su se privatni časovi nekad uzimali pred polaganje prijemnog ispita, a sada “bukvalno za sve”.

“Popravljanje loše ocene, kad je super odlično dete, kad roditelji smatraju da nema dovoljno informacija u školi, za petice i slabe ocene, polaganje ispita, čak sve češće u prvom osnovne jer roditelji smatraju da deca nekad ne mogu da stignu ostalu decu. Razni su razlozi”, rekla je Plemićeva gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Smatra i da roditelji nekad ne dozvoljavaju deci da sama deca uče, da sama pitaju dodatno nastavnike, da sami istražuju.

Situaciju sa potražnjom dodatnih privatnih časova dodatno je, smatra Plemićeva, pogoršala pandemija.

Cena privatnih časova zavisi od razreda, gradiva i kreće se od 1.200 do više od 2.000 po času ili dvočasu.

“Sve to mesečno može da ode i na 200 evra i to za samo jedno dete. Nekad roditelji i podižu kredit – većina roditelja sa prosečnom platom takav način školovanja deteta ne može da plati”, navodi Plemićeva.

Brojni razlozi za uzimanje privatnih časova, u korenu nerazumevanje 

Gordana Plemić smatra da se, kad se analizira ovaj trend, uzrok nalazi i u nerazumevanju na relaciji roditelji – nastavnici – škola.

“Decu bih izuzela jer oni prate šta mi radimo. Jako malo razgovaramo. Sistem obrazovanja je takav kakav jeste, ali često će nastavnici u školi reći da ima dopunskih časova određenih programom, ali da je jako mali odziv, da deca ne dolaze na to, roditelji ne planiraju tu mogućnost da deca mogu tako da dobiju dodatno znanje”, navodi Plemićeva.

Prema rečima naše sagovornice, postoji trend da se tako rešavaju i domaći zadaci. To je, kaže, i činjenje medveđe usluge deci.

“Dete treba da istražuje i da nauči kako će učiti”, ističe predsednica Udruženja “Roditelj”.

Jedan od razloga je i ambicija roditelja koji preko mere deteta žele da ostvare rezultate.

“Čini mi se da je sada mnogo važnija ocena nego stvarno znanje koje dete iznosi sa sobom, ali ima tu svega – ambicije roditelja, nemanje vremena, nekad i roditelji nemaju kapacitet da pomognu detetu da savlada gradivo. I kad sve to saberemo i oduzmemo, dođemo do ovoga”, navodi Gordana Plemić.

Naglašava da školu treba vratiti sistemu jer se često dešava da za privatne nastavnike ne znamo ko su i šta su i da li su obučeni da rade sa decom i prenose im znanje.

Izvor: RTS

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

protoprezviter-milan-ristivojcevic-odgovara-na-pitanje-sta-uraditi-sa-cuvarkucom-od-prosle-godine

Protoprezviter Milan Ristivojčević odgovara na pitanje šta uraditi sa čuvarkućom od prošle godine

Чуваркућа се сматра најважнијим укршњим јајетом, заштитником куће и њених укућана од болести и сваког зла, а чува се наредних годину дана, до следећег Васкрса. Шта се ради са ускршњим јајетом од прошле године. Прво, црвено офарбано јаје, чувар куће. Када на Велики петак офарбам ново, шта да радим са...

6-ideja-za-ukrasavanje-jaja-koje-ce-deca-obozavati

6 ideja za ukrašavanje jaja koje će deca obožavati

У празницима деца неизмерно уживају, а Ускрс је један од њих. Велики петак је дан када се фарбају јаја, а они који имају децу труде се да овај дан посвете њима и тако учине празнике незаборавним делом детињства. Креативна, маштовита ускршња јаја један су од начина да то урадите. Ми...

jesu-li-vaspitaci-deo-prosvetnog-sistema?

Jesu li vaspitači deo prosvetnog sistema?

Након објаве председника Србије Александра Вучића да ће запослени у просвети добити једнократну помоћ у износу од 10.000 динара, остало је нејасно да ли ће исти износ бити уплаћен и васпитачима који су, без обзира на епидемиолошко стање, од средине маја 2020. радили без прекида. Ипак, убрзо је детаљније објашњено...

kriterijum-znanja-i-ocenjivanja-je-najteza-rana-obrazovnog-sistema-srbije

Kriterijum znanja i ocenjivanja je najteža rana obrazovnog sistema Srbije

– Оно што сада постижем на часу није ни десети део онога што смо радили са ученицима пре 10 или 20 година. Некада би на часу обрадили по десетак задатака из математике. Данас ученици нису у стању да ураде ту количину задатака, при томе ђаци имају воље, али не размишљају,...

svaki-peti-ucenik-se-oseca-tuzno-u-skoli,-svaki-treci-ne-slusa-na-casu

Svaki peti učenik se oseća tužno u školi, svaki treći ne sluša na času

Према последњим резултатима истраживања, ђаци у Србији чешће изостају с наставе, а мање од својих вршњака из других земаља вреднују школу. Подаци показују и да се сваки пети ученик осећа тужно у школи, а сваки трећи не слуша наставника на часу, преноси РТС. Foto: Canva Помоћник министра за средње образовање...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT