Vremeplov: Umro Čedomilj Mijatović

Dogodilo se na današnji dan. Danas je petak, 14. maj, 134. dan 2021. Do kraja godine ima 231 dan.

1610 – Francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona, u Parizu je ubio jedan katolički verski fanatik. Na prestolu ga je nasledio devetogodišnji Luj XIII, s kraljicom majkom Marijom Mediči kao regentom. Do 1589. Anri IV je kao kralj Navare i vođa hugenota (francuskih protestanata) bio u sukobu s katolicima, a potom je kao kralj Francuske, zemlji povratio mir 1598. „Nantskim ediktom“. Edikt je predvideo međusobnu toleranciju rimokatolika i protestanata. Učvrstio je ekonomski i politički Francusku, i ojačao kraljevsku vlast. „Anri dobri“ upamćen je kao omiljeni vladar.

1771 – Rođen je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali „socijalistima“, čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj i u tim kooperativama proizvođača i potrošača ukinuo je rad dece, ustanovio bolesničke blagajne, skratio radno vreme, povećao nadnice, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu „Nova harmonija“. Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi količine uloženog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca. Dela: „Novi pogled na društvo“, „Skica racionalnog sistema društva“, „Knjiga o novom svetskom moralu“.

1796 – Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka protiv velikih boginja, položivši time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uočio da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni u vreme epidemija, i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od velikih boginja.

1811 – Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900 – U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima je prvi put ženama dozvoljeno da učestvuju.

1912 – Umro je švedski pisac Johan Avgust Strindberg. Bio je istovremeno vrhunski istančani literata, neka vrsta naturalističkog psihologa pa i folkloriste, istoriograf, čak i mistik. Odbacio je stare dramske forme i smatra se jednim od začetnika modernog teatra. Protivio se emancipaciji žena, bio rezervisan prema zvaničnim formama religioznosti. Dela: romani „Služavkin sin“, „Crvena soba“, „Stanovnici Hemsea“, „Ispovest ludaka“, „Gotske sobe“, „Priče nadzornika karantina“, „Pakao“, „Na ostrvima“, „Legende“, „Crne zastave“, drame „Majstor Uluf“, „Otac“, „Gospođica Julija“, „Pljačkaši“, „Zajmodavac“, „Put u Damask“, „Ples smrti“, „Igra snova“, „Oluja“, „Sablasna soneta“, novele „Novo carstvo“.

1921 – U Italiji su održani prvi izbori posle Prvog svetskog rata, na kojima je fašistički pokret, uprkos nasilju i pritiscima na birače, osvojio samo 35 od 535 poslaničkih mesta.

1921 – Američki sudija Florens Alen postala je prva žena koja je na smrt osudila muškarca, ubicu Frenka Motoa koji je pogubljen tri meseca kasnije.

1925 – Rođen je Tristram Keri, engleski kompozitor, tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je u Australiju gde je osnovao muzički elektronski studio po uzoru na onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzičkom kraljevskom koledžu u Londonu. Bio je neka vrsta tehničkog maga i stajao je iza saundtreka čuvene BBC serije „Dr Who“. Kerijev doprinos muzici 60-ih 20 v. nesaglediv je, njegov rad inspirisao je grupe poput „Pink Flojd“, „Hu“ ili „Roksi mjuzik“.

1940 – Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemačka vrhovna komanda je naredila razaranje Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i pretvorilo ga u ruinu, usmrtivši pri tom oko hiljadu osoba.

1948 – Osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini, proglašena je država Izrael, s predsednikom Haimom Vajcmanom i šefom vlade Davidom Ben Gurionom, na šta su sutradan arapske zemlje odgovorile invazijom na jevrejsku državu.

1955 – Ugovor o osnivanju Varšavskog pakta na kraju četvorodnevne konferencije komunističkih zemalja Evrope u Varšavi potpisale su Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, Sovjetski Savez i Čehoslovačka.

1964 – Sovjetski lider Nikita Hruščov otvorio je Asuansku branu u Egiptu, koju su izgradili sovjetski stručnjaci.

1972 – Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD vraćeno ostrvo Okinava, ali je znatan deo ostrva ostao pod kontrolom američke vojske.

1973 – Lansirana je prva američka vasionska laboratorija „Skajlab I“.

1988 – Irački avioni su bombama zapalili pet brodova pored iranskog naftnog terminala Larak u Zalivu.

1989 – Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.

1991 – Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, prvak „Kulturne revolucije“ od 1966. do 1976. Umnogome je unazadila Kinu u kojoj su tada represalijama bile izložene stotine hiljada ljudi optuženih za „buržoaska skretanja“. Stradali su i neki najviši državni i partijski rukovodioci, uključujući nominalnog šefa države Liu Šaočija i potonjeg oca kineskih reformi Deng Sjaopinga.

1995 – Na izborima u Argentini predsednik Karlos Menem nadmoćno je obezbedio drugi mandat na čelu države.

1998 – Umro je američki pevač i filmski glumac italijanskog porekla Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama „Stranci u noći“ i „Njujork, Njujork“. Poznat je i po prisnim vezama s najvažnijim ličnostima u ključnim centrima moći američkog društva, uključujući gotovo sve predsednike SAD u drugoj polovini 20. veka i najmoćnijeg mafijaškog „kuma“ Lakija Lučana. Filmovi: „Noći Las Vegasa“, „Ne kao stranac“, „Neki su dotrčali“, „Reči i muzika“, „Čovek sa zlatnom rukom“, „Odavde do večnosti“ (Oskar), „Tri narednika“, „Četvorica iz Teksasa“, „Detektiv“, „Goli trkač“.

1999 – U napadu avijacije NATO sa osam razornih bombi na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vraćali kućama, kod sela Koriša u blizini Prizrena ubijeno je 87 civila, među kojima više od polovine deca između šest meseci i 10 godina. Dan kasnije NATO je priznao napad, izrazivši „duboko žaljenje“ zbog civilnih žrtava, uz saopštenje da je napadnut „legitimni vojni cilj“.

1999 – Niš je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od početka NATO agresije na Srbiju (SRJ) uz ponovnu upotrebu kasetnih bombi.

2002 – Šefovi diplomatija NATO i Rusije odobrili su sporazum o formiranju Saveta NATO-Rusija radi saradnje u borbi protiv terorizma i sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje.

2008 – Francusko ministarstvo kulture obelodanilo je retko arheološko otkriće. Na jugu te zemlje pronađena je mermerna bista Julija Cezara u prirodnoj veličini, na kojoj je rimski imperator prikazan u poznim godinama, bez kose.

2015 – Viši sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba Dražu Mihailovića. General Mihailović tokom Drugog svetskog rata bio je komandant Jugoslovenske Vojske u Otadžbini i, formalno, ministar vojni izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije, a osuđen je i streljan 1946. godine.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

vremeplov:-rodjen-pesnik-rastko-petrovic

Vremeplov: Rođen pesnik Rastko Petrović

Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама "Откровење" сматра се једном од кључних у српској поезији између два светска рата. Писао је и путописе с путовања по Африци и Америци, а о Првом светском рату у роману "Дан шести". Остала...

vremeplov:-proglasena-srpska-vojvodina

Vremeplov: Proglašena Srpska Vojvodina

Данас је недеља, 15. мај, 135. дан 2022. До краја године има 230 дана. 1536 - Енглески суд прогласио је кривим за прељубу и инцест Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора. Два дана потом, надбискуп Кренмер "установио" је да је брак неважећи (склопљен је...

vremeplov:-skupstina-izabrala-rajacica-za-patrijarha,-a-supljikca-za-vojvodu

Vremeplov: Skupština izabrala Rajačića za patrijarha, a Šupljikca za vojvodu

Догодило се на данашњи дан. Данас је петак, 13. мај, 133. дан 2022. До краја године има 232 дана. 1607 - Капетан Џон Смит стигао је с групом војника у Вирџинију. Место на ком су се настанили назвао је Џејмстаун, било је то прво стално британско насеље у Новом Свету....

vremeplov:-rodjena-florens-najtingel

Vremeplov: Rođena Florens Najtingel

Догодило се на данашњи дан. Данас је четвртак, 12. мај, 132. дан 2022. До краја године има 233 дана. 1842 - Рођен је француски композитор Жил Емил Фредерик Масне, професор Конзерваторијума у Паризу, чија сентиментална дела изражавају француску грађанску романтику. Компоновао је више од 20 опера, углавном с лирском тематиком,...

vremeplov:-rodjen-car-vizantije-justinijan-veliki

Vremeplov: Rođen car Vizantije Justinijan Veliki

Догодило се на данашњи дан. Данас је среда, 11. мај, 131. дан 2022. До краја године има 234 дана. 330 - Константинополис (садашњи Истанбул - што је буквални превод словенског Цариград) постао је нова престоница Римског царства. Назван је према цару Константину I Великом. 1686 - Умро је немачки физичар...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT