Vladeta Jerotić: Čovek ako ne napreduje, on će nazadovati

„Čovek je biće progresa i regresa. Ako ne radimo svaki dan nešto valjano, za nekoliko dana to što smo naučili valjano, počinjemo da zaboravljamo. Progresivno – ako napredujemo duhovno. Čovek ako ne napreduje, on će nazadovati. Nema statike. Kao što kaže jevrejska izreka: ako ne postanemo bolji, postaćemo gori.

Polazimo od pretpostavke (za mene činjenice) da svaki čovek u nekoga ili u nešto veruje. Vera u nekoga je prvobitna, prirodna vera novorođenog deteta u svoje roditelje, najpre majku. Erik Erikson ovu prvu veru naziva „prapoverenje”.

Ukoliko majka svojom ljubavlju prema detetu ispoljenom dojenjem, brigom i privrženošću (ne i preteranom brigom, jer je ta briga onda znak neurotičnog straha kod majke), ovoj majčinoj ljubavi ubrzo se pridružuje i otac – i ukoliko ostanu dosledni u ispoljavanju istinskih osećanja prema detetu (ostajući stalno privrženi jedan drugom u ljubavi), stvoreni su povoljni uslovi da vera deteta u Život ostane u njemu trajna.

Tada može započeti i trajan proces preuobličavanja (transformacije) vere.

Pošto ništa u kosmosu – kažu astronomi i astrofizičari – ne može biti zauvek dato, ostati isto i nepromenjivo, a kaže se s pravom da „Kako je gore, tako je i dole, i obratno”, tako treba da bude i sa čovekovom verom.

Ne može, dakle, biti istina da postoji neki čovek u svetu koji i kada je stekao povoljno veru u detinjstvu i zadržao je u adolescenciji i kasnije (što nije uvek slučaj), ostaje na toj istoj veri celog svog života, bez obzira koliko dugo živeo.

Zato volim staru jevrejsku izreku: ako ne postaneš bolji, postaćeš gori! Jednom reči, vera treba, pa i mora da doživljava preinačavanja, što znači da se ona prirodno koleba između jače i/ili slabije vere; u povoljnom slučaju ova se čovekova vera spiralnim putem ipak postepeno (nekad i brže) penje put nesagledanog kraja, jer kraja zapravo nema (prema Hristovim rečima: budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski).

Upravo na putu preispitivanja vere, plodnog nezadovoljstva dostignutog stupnja svoje vere, počinje prelaz „iz razreda u razred”, uvek viši, do najvišeg, nikad dostupnog. Ovaj blagosloveni proces, Karl Gustav Jung nazvao je individuacija ili „individuacioni proces”, a hrišćanstvo – oboženje.

Prepreke (iskušenja) na ovako dugom putu brojne su; Jung ih naziva: senka, persona, mana-ličnost, animus i anima; cilj je individuacije stići do Sopstva, psihičke stanice na putu individuacije koja je iznad principa Ja, a u čijem se središtu (za hrišćanske narode) nalazi Isus Hristos.

Od jačine naše vere (nikad dovoljno jake!) zavisi da li ćemo iskušenja prepoznati kao šansu i izazov, da bismo dalje napredovali u upoznavanju sebe, a samim tim prepoznavanju, otkrivanju Boga u sebi ili će doći do privremenog ili trajnog zastoja.

Čovek pohađa školu prelazeći iz razreda u razred. ostaje nezadovoljan (plodno nezadovoljan!) pa nastavlja (sluteći) novo i drukčije školovanje, otkrivajući transcendenciju”.

~ Vladeta Jerotić, psihijatar, psihoterapeut, akademik, pisac

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

sta-biste-zeleli-da-su-vasi-roditelji-znali?

Šta biste želeli da su vaši roditelji znali?

Пет савета о родитељству психотерапеута Филипе Пери Да ли сте чули за књигу „Да су само ваши родитељи прочитали ову књигу (срећом, ви јесте)“? Психотерапеуткиња Филипа Пери објашњава како да будете добар родитељ и да деци пружите здрав почетак – а да притом не будете превише строги према себи. Издвојили...

“ako-vase-dete-nije-sposobno-da-nam-se-samo-javi,-nije-sposobno-ni-da-ovde-radi”

“Ako vaše dete nije sposobno da nam se samo javi, nije sposobno ni da ovde radi”

Хеликоптер деца имају слабије шансе да нађу и задрже посао. Можда је то једно од објашјења све учесталије депресије код младих. На послу, редовно добијам мејлове овог типа: “Моје дете ће ускоро дипломирати па вам се јављам да се распитам да ли запошљавате.” Одговарам увек исто: “Ако ваше дете није...

25-pokazatelja-da-ste-mama-koja-cuva-sama

25 pokazatelja da ste mama koja čuva sama

Нећемо да дужимо: читале смо за вас. И смејале смо се. Смех је најбољи лек. А да је тешко бити мама код куће с децом, јесте. Помало је и застрашујуће. Зато, смејте се и ви! Толико ће брзо да одрасту да ће вам недостајати време проведено с њима. Можда. Дакле,...

deca-pitaju-–-mi-odgovaramo:-kako-dise-pile-u-jajetu?

Deca pitaju – mi odgovaramo: Kako diše pile u jajetu?

Познате су вам сигурно оне ситуације када вам дете, ничим изазвано, постави неко питање које вас изује из ципела. А да пре тога нисте ни о чему сличном разговарали. Па се онда запитате – Боже, шта ли се све у тој главици дешава, а да никад не буде изговорено? Тако...

mucanje-kod-dece-–-hoce-li-proci-samo-ili-se-treba-javiti-logopedu?

Mucanje kod dece – hoće li proći samo ili se treba javiti logopedu?

Говор деце између друге и пете године често може изгледати као покушај трчања спринтом на олуји. Због интензивне потребе за комуникацијом и још увек незрелих говорно-језичких способности, могу се јавити понављања слогова и речи, отезање и коришћење поштапалица. Овакав говор скреће пажњу околине али ипак не утиче значајно на социјалне...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT