Vi ste rekli “ne”, a dete odmah ide da pita tatu. Kako reagovati?

Deca su, u suštini, sebična. Ali to je potpuno prirodan deo njihovog razvoja i vrlo će često teško podneti kad im se kaže “ne”.

I premda je vrlo važno da deca tu reč čuju onda kad je neophodno, mnogi roditelji izbegavaju da kažu to “ne”. Neki zato što se plaše da neće umeti da podnesu reakciju deteta da odbijanje, drugi zato što prosto žele da im deca uvek budu srećna. To je, naravno, put koji vodi u probleme sa prihvatanjem situacija koje za dete nisu prijatne, a koje se u kasnijem periodu života ne mogu sprečiti.

Dakle, deca jesu sebična i to nije nešto što im treba “uzimati za zlo”. Prihvatanje tuđih potreba, emocija i stavova je proces kojem se dete uči kroz odrastanje, prvenstveno gledajući svoje roditelje i to kako oni postupaju u svakodnevnim životnim situacijama – kako prema njima, svojoj deci, tako i prema drugim ljudima u okruženju. Ali, dok odrastaju, sigurno će uvek tražiti načine da isteraju svoje, što je, opet, sasvim normalno. Pa će tako, ako mama kaže “ne, ne možeš još jednu bombonu”, vrlo verovatno otići da isto pitaju tatu, nadajući se drugačijem odgovoru.

Ovo može biti frustrirajuće za onog roditelja čiji je autoritet dete (nesvesno) pokušalo da naruši. Ali, ako tata nije čuo da je mama rekla “ne”, onda ni njega ne možemo kriviti što je detetu dao još jednu bombonu.

Na sreću, postoje načini da se ovakve situacije prevaziđu na pravi način. Prva i najvažnija stvar je da mama i tata uvek moraju biti na istoj strani. A ponekad je najbolje rešenje ono najjednostavnije. Ako je vaše dete to već jednom ili dvaput pokušalo, mora se uspostaviti novo pravilo – mama i tata moraju da provere da li je ovo drugo već reklo ne. Dakle, ako dete dođe i zatraži bombonu od mame, ona mora pitati da li je dete već pitalo tatu. Malo dete će verovatno iskreno odgovoriti, a ako je starije i ako niste sigurni da možete da mu verujete, onda jednostavno pitajte partnera. Naravno, ne tako što ćete detetu jasno staviti do znanja da mu ne verujete – to nikad nije dobra ideja. Jednostavno, pitaćete partnera šta on misli, da li dete treba da dobije još jednu bombonu. Tako ćete mu poslati još jednu važnu poruku a to je da su mama i tata tim i da su im granice postavljene na istom mestu te da nema smisla da više izvode isti “trik”.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

dr-bojanin:-imao-sam-najgori-rukopis-u-skoli-i-zbog-toga-nisam-bio-odlican

Dr Bojanin: Imao sam najgori rukopis u školi i zbog toga nisam bio odličan

Проф. др Светомир Бојанин, најпознатији дечји психијатар у овом делу Европе, утемељивач неуропсихологије и савремене дефектологије у Србији, аутор више од двадесет уџбеника и монографија, често говори о недостацима образовног система као и о томе шта је деци заправо потребно. Он се, притом, осврће и на своје одрастање, период школовања...

decji-psiholog:-sta-je-svrha-kazne-u-vaspitanju-i-kakva-ona-(ne)-treba-da-bude

Dečji psiholog: Šta je svrha kazne u vaspitanju i kakva ona (ne) treba da bude

Кажњавање је један од уобичајених поступака у процесу васпитања. Заснива се на чињеници да деца најефикасније уче из сопственог искуства. Наиме, велики део онога што деца раде има неки ефекат на њих саме, односно доводи до одређених добрих или лоших последица. Деца задржавају и учвршћују оне облике понашања која су...

vladeta-jerotic:-kad-otac-istuce-cerku,-to-su-posledice-koje-ostaju-citav-zivot

Vladeta Jerotić: Kad otac istuče ćerku, to su posledice koje ostaju čitav život

Питали су ме шта је горе? Кад се дете размази или кад су родитељи претерано строги? Ако треба бирати, боље размажено, него дете које расте у претераној строгости. Јер, ипак, то дете се кроз живот у којем није више у центру пажње, некако коригује. Али ако у себи дете носи...

da-li-su-bolje-majke-u-engleskoj-ili-srbiji? 

Da li su bolje majke u Engleskoj ili Srbiji? 

Милица Крстивојевић, старији клинички ембриолог, гостовала је у јутарњем програму ПРВЕ телевизије и, између осталог, осврнула се на понашање мајки на нашим просторима и у Енглеској. Foto: Canva Универзална реченица сваког родитеља на Балкану јесте она: “Док си под мојим кровом и једеш мој хлеб, радићеш како ти кажем”. Па,...

zapanjujuca-otkrica-o-decjem-mozgu:-hormon-stresa-se-kod-devojcica-smanjuje-kad-cuju-majcin-glas

Zapanjujuća otkrića o dečjem mozgu: hormon stresa se kod devojčica smanjuje kad čuju majčin glas

Када су у најмлађем узрасту, деца с посебном пажњом прате мајчин глас и издвајају га од свих осталих. Но како одрастају, више их привлаче гласови непознатих људи. Тако у тинејџерском добу делови мозга повезани са наградом интензивније реагују на непознате гласове него на мајчин глас. Дечји мозак је на посебан...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT