ADVERTISEMENT

Vaša uloga u izgradnji emocionalne inteligencije deteta

Primetli ste da je vaše dete u jednom trenutku puno radosti i ushićenosti, a da se već u drugom trenutku ljuti, plače ili baca stvari po sobi. Ovakve situacije možete iskoristiti da svoje dete još u najranijem detinjstvu naučite nečemu dobrom. Baš kada se dešavaju usponi i padovi u emocionalnom razvoju deteta, vi možete odigrati krucijalnu ulogu u kanalisanju njegovih loših osećanja i zadržavanju onih pozitivnih. Porodično okruženje je najbolje mesto gde dete treba da nauči ove životne lekcije.

Svaki put kada pomažete svom detetu da razume i da se izbori sa svojim negativnim osećanjima, kao što su bes, frustracija ili zbunjenost, vi pomažete razvoju njegove emocionalne inteligencije.

Dete sa visokim emocionalnim IQ-om bolje izlazi na kraj sa svojim osećanjima, može lakše da prevaziđe određene krize i da samo sebe podigne, može bolje i jače da se poveže sa drugim ljudima i može da formira veoma jaka prijateljstva mnogo lakše od deteta sa manjim emocionalnim IQ-om.

Visok stepen emocionalne inteligencije omogućava detetu da kasnije bude samouveren, odgovoran i uspešan čovek koji se odlično snalazi u interpersonalnim odnosim

Kako povećati emocionalnu inteligenciju kod deteta?

Čuveni psiholog Džon Gotman je definisao i opisao niz taktika koje se sastoje iz više koraka, uz pomoć kojih možete naučiti svoje dete da analizira svoja osećanja i da se izbori sa konfliktom.

Slušati sa empatijom.

Usmerite svu svoju pažnju na dete dok vam govori kako se oseća, a zatim mu uzvratite sve to što je ono reklo vama. Ako sumnjate da se dete oseća izostavljeno i usamljeno zato što vi provodite dosta vremena sa svojim novorođenim detetom, pitajte dete da li je to razlog njegove ljutnje. Ako se ono složi sa vama, onda možete reći da je u pravu i da vi zaista dosta vremena provodite sa bebom.

Pomoći će i ako mu ispričate kako ste se vi osećali usamljeno kada ste dobili brata ili sestru, i kako su vaši roditelji vama pomogli da se osećate bolje. Dete će tada shvatiti da svi imaju ovakva osećanja i da će ona proći.

Pomoći detetu da imenuje osećanja.

Budući da imaju skroman rečnik i skromno razumevanje pojmova, deca često imaju problem da opišu šta osećaju, a vi im možete pomoći tako što ćete ga upoznati sa nekim novim pojmovima i objasniti mu šta oni znače. Ako se dete oseća razočarano što nije otišlo u park, možete ga pitati da li se oseća tužno zbog toga, i na taj način podstaknuti razgovor o određenom osećanju.

Detetu treba objasniti i da je normalno da ima i pomešana osećanja u nekim situacijama, npr. kada se oseća i uplašeno i uzbuđeno prvog dana odlaska u vrtić.

Podržati detetova osećanja.

Umesto da u nekoj situaciji kažete detetu da nema razloga da se oseća ovako ili onako, najbolje je da kažete da ga razumete zašto ga to nervira, i da vi veoma dobro znate da to ume da bude uznemirujuće. Npr. ukoliko je dete besno jer ne može da sastavi slagalicu i onda počne okolo da baca delove slagalice, tada mu možete reći da razumete koliko nekada sklapanje slagalice može biti frustrirajuće. Ako mu govorite da su njegove reakcije ishitrene i nepristojne, dete će pomisliti da treba da ih skriva.

Iskoristiti konfliktne situacije za rešavanje problema.

Granice se moraju znati. Ukoliko dete udari drugo dete zato što mu je srušilo kulu od kockica npr, morate mu staviti do znanja da razumete zašto ga je to iznerviralo, ali da ne sme da udari drugo dete i možete ga pitati šta drugo može da uradi kako bi se oslobodilo besa. Ako ne zna šta da odgovori, pružite mu neke opcije – da stegne zube i stomak, udahne duboko i da kroz izdah izbaci sav bes, i da se nakon toga oseća dobro što je povratilo kontrolu nad svojim osećanjima. Ili da kroz reči izbaci sva loša osećanja. Dete mora da shvati da je u redu da oseća bes, sve dok ne povređuje drugu decu i dok ne nauči da ga se oslobodi.

Postati uzor koji će i sam biti smiren.

Svaki roditelj treba da obrati pažnju kako i sam reaguje u trenucima kada ga dete iznervira. Ne smete dozvoliti sebi da budete grubi na rečima kada ste ljuti. Probajte da kažete detetu da vas uznemirava kada nešto radi, ali ne i da kažete da vas dete izluđuje. Tada će dete razumeti da vas ne nervira ono samo, već njegovo ponašanje. Trudite se da izbegnete konstantne kritike koje uništavaju samopouzdanje deteta.

Bitno je da i vi sami umete da prepoznate i da se nosite sa svojim osećanjima. Nemojte skrivati svoje negativna osećanja od deteta, samo otkrijte i usvojite pravi način da ih kanališete. Skrivanje osećanja će dodatno zbuniti dete.

Izvor: bebo.club

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

nauci-da-ih-sacuvas-na-vreme-–-sada!

Nauči da ih sačuvaš na vreme – sada!

Uskoro će prestati da traži tvoju ruku, da te vuče da gradite kuću od kocki, da te zove da igrate fudbal, kuvate ručak… Foto: Canva Uključuješ kompjuter i zaranjaš u njega. Dete te zove da se igrate – kao i uvek u najnezgodnijem času. Dosađuje s nekim tamo koještarijama. To...

nezainteresovani-ocevi-–-nesrecni-sinovi

Nezainteresovani očevi – nesrećni sinovi

U studiji projekta Tomorrow’s Men u kojoj je učestvovalo 1500 mladića između 13 i 19 godina, znači tipičnih adolescenata, dobijeni su rezultati koji mnogim očevima mogu da pomognu da se bolje snađu u vaspitanju svojih sinova, ali i da im pokažu pravi put kojim treba da idu kako bi sinovi...

kultura-poklanjanja-ocena

Kultura poklanjanja ocena

Već duže vreme nastavnici u osnovnim školama nerealno ocenjuju đake. Problem je s vremenom poprimio ozbiljne razmere i „prelio se“ na srednju školu i fakultete. Praksa se na kraju pretvorila u kulturu poklanjanja ocena, što je dovelo do inflacije „vukovaca“. (Prema nekim podacima danas ih ima do deset puta više...