Учитељи о домаћим задатцима: „То је само додатна гомила стреса“

ADVERTISEMENT
zadaćama

Како време одмиче, већина наставника својим ученицима додељује све мање домаћих задатака, показује истраживање. Многи од њих сматрају да је то некада био врло чест задатак, непотребан додатни стрес за дјецу.

Почели су да размишљају овако: постоје деца која су већ све схватила на часу и не морају то да понављају кроз домаће задатке. А има и оне деце која нису успела све да „ухвате“ и којима материјал није потпуно јасан. Концепт задатка им све додатно отежава и збуњује, јер како да решим оно што вам није било јасно ни са наставником?!

Домаћи задаци и школа сигурно иду руку под руку већ 100 година. И зато уопште није било потребе преиспитивати и потресати овај чврсти концепт.

Наставници су почели долазити до закључка да додјељивање домаћих задатака нема много смисла за ученике основних и средњих школа. То јест, они немају никакве посебне користи од решавања.

Као што је већ поменуто, ученици којима нешто или много није јасно само појачавају осећај незадовољства и анксиозности када су препуштени сами себи без система подршке.

С друге стране, ако деца имају родитеље који желе да помогну око домаћег задатка, обично се дешава да родитељи не могу да схвате како дете нешто није разумело, а дете постаје фрустрирано и мора да покаже да му нешто није јасно . Објашњење материјала тада се често претвара у сукоб међу укућанима.

С друге стране, слободно време детета је изузетно важно. Чак га и деца данас имају све мање. Истраживања су показала да када слободно време детета није заузето писањем домаћих задатака, оно је у ствари продуктивније, задовољније, не рађа се отпор учењу, има мање породичних сукоба, а дете постиже боље резултате на тестовима.

Такође, студије показују да академски успех ученика којима се зада домаћи задатак није већи од оних који „живе“ без домаћих задатака.

Можда је време за промену застарелог система и омогућавање више слободног времена деци чије додатне обавезе стварају само непотребан стрес.

foto: Freepik

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Кад-мушкарац-не-жели-да-одрасте-и-прихвати-одговорност-(синдром-Петра-Пана)

Кад мушкарац не жели да одрасте и прихвати одговорност (синдром Петра Пана)

Дечак који никад не одрасте: са свим изазовима које живот одраслих људи носи, некима ово звучи као остварење сна, зар не? За поједине, то јесте реалан живот. Сви ми имамо дане кад бисмо све обавезе заборавили, искључили телефоне и отишли негде да се ником не јавимо. Као друштво и као...

Разлика-између-аутизма-и-развојне-дисфазије

Разлика између аутизма и развојне дисфазије

За родитеље који се суочавају са проблемима у развоју детета, као и за васпитаче и наставнике који раде са децом којима је потребан другачији приступ, од велике је користи да знају и разумеју разлику између развојне дисфазије и аутизма. У наставку вам доносимо карактеристике и једног и другог, уз напомену...

Просветни-радник-је-просветни-радник-–-и-када-изађе-из-школског-дворишта

Просветни радник је просветни радник – и када изађе из школског дворишта

Често се може чути да је школа све мање васпитна установа, а да је образовна улога школе пренаглашена. Ако се сложимо да има неке истине у томе, онда ћемо морати да нађемо узроке и да видимо да ли постоје начини да се та васпитна улога врати у оној мери која...

Наука-каже:-Дојење-може-спречити-рак-у-детињству

Наука каже: Дојење може спречити рак у детињству

Ако дојите или сте некад дојили, онда сигурно знате колико је то тешко, али и чаробно. И колико има бенефита и за маму и за бебу. Познато је да дојење смањује могућност од појаве кардиоваскуларних болести, дијабетеса 2, реуматоидног артритиса и умањује ризик од изненадне смрти новорођенчета (СИДС). Ако вам...

Психолог-др-Ивић:-Родитељи-чине-медвеђу-услугу-деци,-тражећи-од-наставника-поклоњене-оцене

Психолог др Ивић: Родитељи чине медвеђу услугу деци, тражећи од наставника поклоњене оцене

Већ првих дана школе уочавамо да ђаци имају проблем са пажњом, самосталним радом, концентрацијом, комуникацијом, памћењем, графомоториком, истрајношћу, уредношћу, чак и на једноставним задацима. Зашто је деци тежак сваки ментални и физички рад? Зашто је њихов речник сиромашан? Зашто више нису радознали и маштовити? Зато што смо им прерано дали...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT