Уа супермајке, живеле маме и мајке!

ADVERTISEMENT

Што је свет толико пошандрцао да је сад важније која мајка брже пегла, а која здравије оброке спрема и то постави на интернет – од оне „обичне најобичније“ мајчинске љубави која ради офлајн?

Волимо ми нашу децу, паметна су, „све знају на телефону“, говоре енглески, тренирају три спорта и свирају два музичка инструмента – не зна се ко је више на ноте, да л’ деца да л’ мајке. Ал’ због сваке супермајке која све постиже и то као успут дели са великом интернет заједницом, бар једном је једна „обична мама“ погнула ниско главу.

„Што ја не умем ово овако?“

Осећај добро знан – целодневно, исцрпљујуће покушавање да све буде савршено – кућа чиста, коса уредна, деца насмејана, посао завршен, муж и породица задовољни. Па све и да се оствари свака од ових ставки (сваког дана!) увек ће фалити оно „нешто“, оно „како је она успела да нађе времена за себе“ или „гле Соња одбранила мастер , а дете јој има 4 године. Како ли је то успела?“

Било је увек супермајки, ал’ нисмо имали прилику да их сретнемо сваког дана, зар не?

Некад би се једном годишње на неком дечјем рођендану или породичној слави сусрело велико „веће мајки“, па ова меси кифлице овако, овој деца МОРАЈУ да поједу све из тањира, оној дете ЛЕГНЕ САМО у пола седам и спава до јутра „без да мрдне, жено“! Припремиш се „психички“ за сваки од тих спектакала, ако си паметна, неки користан савет у уво уденеш и не секираш се пуно. Јер се увек у неком тренутку нађе она једна што нема стида (а можда ни снаге!) да се прави „да је све савршено“ и каже:  ја богами, не постизавам.

То је онај преломни тренутак кад се јаве и остале које исто тако „не могу више“ и тад настаје јадиковка у којој свака мама тражи подршку за тешко бреме што је снашло. (У овој „рунди“ обично само једна или две маме остану уздржане и на свом супер-трону.)

Ал’ не лези, враже, маме данас подршку на интернету траже!

Само што, како то обично бива, нађу све сем траженог савета. Гомилу осуде, будућих фрустрација, додатну порцију стреса упакованог у сумњу у себе, висок степен самокритичности и оних болних реченица: „зашто нисам и ја најбоља мама на свету?“ Јер на интернету нема флека – осим оних за  које супермаме имају магично средство за уклањање. Сви су савршени.

Ма, бре, доста! Доле супермајке, живеле маме и мајке! Где су те жене од крви и меса које су она златна, блага средина? Које не желе савршенство, које имају контролу, али знају да се наљуте? Где су та створења митска из народних мајки што знају да је загрљај највећа тајна на свету?

Да ли породице треба да буду савршене или нам треба животна динамика? У осмесима, превазилажењу сукоба, откривању нових начина да се неки проблем реши? Је л’ се те маме увек смеју и ногом гурају своју муку под тепих? Или вичу онако гласно како ја вичем?

мама-виче-дете

Фото: Canva

Мој мозак урла на мене сваки пут кад повисим тон:

 – Ало, мама, што си гласнија то те мање чују? Што подижеш тензију? Не решаваш проблем.

– Морам да вичем, видиш да ме не чују кад кажем нормалним гласом?

– Не чују те ни овако, само брже губиш контролу и глас.

– Па шта да радим?

– Смири се. Знаш како маме на интернету…

– Е, ‘ај’ ћао!

Угасим тон у глави, ал’ и даље ме на лер вози. Сад би Јеспер Јул овако, можда да завирим опет у ону књигу, а чек шта би стварно урадила она мама? Онда се одједном сетим почетка свог „материнског стажа“, кад сам била „најмања мајка на свету“ и кад сам под притиском силних текстова на интернету рекла: „Шта је ово, зашто је мајчинство постало толика наука? Ја бих да за мене родитељство увек буде уметност!“

Ах, почетничког ли ентузијазма и вечите склоности да се све у животу романтизује, па чак и једнократне пелене и дојење у ситне сате! Ал’ ваљда вазда тако романтична, нисам могла другачије него да гледам како се њена мала прса у колевци померају (а колевка ручно рађена, мој тата је правио од кованог гвожђа и ратана, све као из бајке), како се смешка и касније прави прве кораке.  После их је двоје, па се заједно играју, читам две исте приче за лаку ноћ, научимо их напамет и опет су занимљиве и смешне.

Све је дивно,  ал’ нисам „научно поткована“, не знам да се савладам увек кад он неконтролисано вришти и плаче, кад је угризе или кад она њега задиркује. Није баш увек лако пронаћи „лични језик“ и изразити сопствену жељу и разговарати са дететом као равноправним одраслим – шта год да кажу модерне маме. Није лако, јер се васпитавањем детета васпитава и родитељ.

Расте дете, расте мајка.

Расте дете, па те прерасте.

 – Не знам ја да слажем твоје слагалице, видиш како ми иде тешко? – питам га на поду док уклапам нову пузлу.

– Видиш да није тешко, ето, нашла си! Мама, треба да верујеш у себе и да следиш своје срце. – каже значајно прислањајући десну руку на срце – са све пузлом међу трогодишњим прстићима.

– Од ког си ти то чуо, је ли? – покушавам да сакријем своје изненађење.

– Ааа, па од Пепељуге! – каже и наставља да слаже слагалицу, као да је Пепељуга наша прва комшиница која је јутрос свратила на кафу и успут с њим поделила ову мудрост.

Деца нам расту пред носом, расту па мајку прерасту. Није ни чудо кад смо најмање мајке на свету.

мама-беба

Фото: Canva

Има једна песма из Радичевићеве збирке „Песме о мајци“ због које могу да заплачем у моменту. Не напуне се очи сузама, нисам тужна – не. Шчепа ме туга и љубав и преплави нешто из центра срца. Прво титра, полако, осетим као комешање, као врелину која надолази и онда се у последњем стиху деси експлозија, ерупција и земљотрес – све одједном.

 „за тобом, невидљива, ступа и твоја мати“

Да се не лажемо, нема тог Инстаграма у који може љубав мајке да стане.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Педагог:-Родитељи-не-би-смели-да-користе-децу-за-личну-промоцију-и-скупљање-лајкова

Педагог: Родитељи не би смели да користе децу за личну промоцију и скупљање лајкова

Друштвене мреже су у данашње време постале незаобилазан простор за одвијање комуникације. До пре једне деценије, примарна употреба интернета сводила се на информисање и едукацију, док је данас то комуницирање, социјализација, повезивање са већим бројем људи, стицање увида у њихов живот, као и самопромоција кроз формирање личног профила — виртуелног...

Три-стила-учења-које-можете-предложити-свом-детету,-ако-се-бори-са-тешким-градивом

Три стила учења које можете предложити свом детету, ако се бори са тешким градивом

Сигурно се питате како да помогнете детету у учењу, а да то није објашњавање лекција и задатака или целодневно заједничко седење над књигом. Деци то у већини случајева стварно није ни потребно. Понекад је само у питању градиво које им није занимљиво или у њему не виде корист за свој...

Како-да-знате-да-се-дете-адаптирало-на-вртић-(изостанак-суза-и-протеста-није-знак-да-је-привикавање-завршено)

Како да знате да се дете адаптирало на вртић (изостанак суза и протеста није знак да је привикавање завршено)

Plakanje, agresivnost, povlačenje u sebe, buđenje tokom noći, odbijanje hrane, mokrenje u krevet… moguće su reakcije deteta u danima i nedeljama nakon polaska u vrtić. Šta nam time zapravo želi poručiti i kako mu možemo pomoći? „Zbog polaska u jaslice ili vrtić dete se često oseća usamljeno, zbunjeno i napušteno....

Какве-се-то-промене-дешавају-кад-дете-постане-тинејџер-и-како-родитељи-треба-да-се-поставе

Какве се то промене дешавају кад дете постане тинејџер и како родитељи треба да се поставе

Период одрастања који најчешће почиње око дванаесте и траје до двадесете године живота је животна фаза између детињства и одраслог доба и период који називамо адолесценцијом. Тај период је изузетно важан у животу јер се тада дешавају најинтензивније промене како у физичком и телесном смислу, тако и у психолошком и...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT