Situacija sa nedostatkom stručnih kadrova u školama zabrinjavajuća

Deficit pojedinih profesora i nastavnika u školama u Srbiji je sve veći problem: Nedostaje prosvetara za matematiku, fiziku, hemiju i nemački jezik, piše Dojče Vele (DW).

U Ugostiteljsko – turističkoj školi u Nišu je nedavno čas matematike držala profesorka geografije. Direktorka te škole je za lokalne medije izjavila da je profesora matematike dugo tražila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, ali da ovih kadrova nema među nezaposlenima.

Foto: Canva

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, u Beogradu nedostaje čak 20 nastavnika i profesora matematike, u Nišu 4, u Kragujevcu 3, u Zrenjaninu i Valjevu po jedan. Slična je situacija i u drugim mestima u Srbiji.

To je prilično zabrinjavajuća situacija, smatra Milan Zlatanović, profesor sa Prirodno – matematičkog fakulteta u Nišu, posebno što je matematika izuzetno važna u procesu razvijanja logičkog mišljenja, načinu rasuđivanja i povezivanja činjenica.

Ako na Birou rada nema profesora matematike, on predlaže da škole angažuju studente matematike sa završnih godina studija.

“Vrlo je bitno ko vam predaje matematiku u školi i nije naivno uopšte da to rade nestručna lica, i opredelio bih se za studente završnih godina. Oni su i te kako bolja opcija, jer predavati matematiku zahteva posebne veštine iz pedagoško – psiholoških predmeta, kao i iz osnovnih matematičkih disciplina”, kaže Zlatanović za DW.

Međutim, ni studenata matematike nema dovoljno već godinama, kaže Zlatanović.

Profesori matematike nisu jedini koji nedostaju školama u Srbiji. Nadležno ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u svom odgovoru za DW potvrđuje da postoji velika potražnja i za nastavnicima fizike, hemije i nemačkog jezika.

Na pitanje ko može da predaje ove predmete u nedostatku profilisanog nastavnika ili profesora, u Ministarstvu odgovaraju da to uređuju Pravilnici o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi, gimnaziji i stručnoj školi, ali ne kažu na koji način. Na pitanja koliko tačno u Srbiji nastavnika ovih predmeta nedostaje i kakva je strategija države kada je reč o školovanju ovih kadrova, Ministarstvo čak nije ni odgovorilo.

Sociolog Đokica Jovanović, profesor u penziji na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, slaže se da su niske plate jedan od razloga zašto nema dovoljno ovih kadrova, objašnjavajući da su “plate u našim školama jednake ili čak manje od plata pomoćnih radnika sa niskom kvalifikacijom u javnom sektoru”. To međutim nije sve, problem je znatno dublji, smatra on.

“Zato što ove nauke počivaju na kritičkom i analitičkom mišljenju koje proizilazi iz skepse. E to je već opasno za ovakav retrogradni poredak vlasti. Zato što se u škole uvode veronauka i tzv. građansko vaspitanje. Država se odriče nauke zarad dogmatske indoktrinacije mladih ljudi”, tvrdi Jovanović za DW dodajući u prilog rezultate naučnih istraživanja u kojima se kod mladih beleži veći konzervativizam, antiintelektualizam, više stereotipa i predrasuda.

Ceo tekst: Dojče Vele

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

dojave-stigle-u-214-skola-u-beogradu

Dojave stigle u 214 škola u Beogradu

Дојаве о подметнутој експлозивној направи, према тренутним информацијама из Школске управе Београд, стигле су на мејл адресе 148 основних и 66 средњих школа у Београду, наводи се у саопштењу Министарства просвете. Foto: Canva Како кажу, према раније утврђеној процедури, објекти су евакуисани, а ученици ће бити враћени на наставу када...

rezultati-drugog-pilota-drzavne-mature:-najvise-bodova-iz-maternjeg-i-stranih-jezika,-najmanje-iz-matematike

Rezultati drugog pilota državne mature: najviše bodova iz maternjeg i stranih jezika, najmanje iz matematike

На радионици на којој су учествовали представници Министарства, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Завода за унапређивање образовања и васпитања, заједница школа и начелници свих школских управа, и представници пројекта ЕУ разматрана је успешност реализације другог пилота државне матуре, одржаног од 5. до 8. априла 2022. године и предложена...

protoprezviter-milan-ristivojcevic-odgovara-na-pitanje-sta-uraditi-sa-cuvarkucom-od-prosle-godine

Protoprezviter Milan Ristivojčević odgovara na pitanje šta uraditi sa čuvarkućom od prošle godine

Чуваркућа се сматра најважнијим укршњим јајетом, заштитником куће и њених укућана од болести и сваког зла, а чува се наредних годину дана, до следећег Васкрса. Шта се ради са ускршњим јајетом од прошле године. Прво, црвено офарбано јаје, чувар куће. Када на Велики петак офарбам ново, шта да радим са...

6-ideja-za-ukrasavanje-jaja-koje-ce-deca-obozavati

6 ideja za ukrašavanje jaja koje će deca obožavati

У празницима деца неизмерно уживају, а Ускрс је један од њих. Велики петак је дан када се фарбају јаја, а они који имају децу труде се да овај дан посвете њима и тако учине празнике незаборавним делом детињства. Креативна, маштовита ускршња јаја један су од начина да то урадите. Ми...

jesu-li-vaspitaci-deo-prosvetnog-sistema?

Jesu li vaspitači deo prosvetnog sistema?

Након објаве председника Србије Александра Вучића да ће запослени у просвети добити једнократну помоћ у износу од 10.000 динара, остало је нејасно да ли ће исти износ бити уплаћен и васпитачима који су, без обзира на епидемиолошко стање, од средине маја 2020. радили без прекида. Ипак, убрзо је детаљније објашњено...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT