Сиса палац и грицка усне? Шта стоји иза ових дететових навика и треба ли да се ЗАБРИНЕТЕ?

ADVERTISEMENT
Сисање палца, увртање косе или грицкање ноктију су навике које имају многи малишани. Најчешће представљају нормалну фазу дететовог развоја, а јављају се из више различитих разлога.

Искорените лоше дечје навике

Иза њих може да стоји досада, радозналост, опонашање другог детета или одрасле особе, али и узнемиреност. Истраживања су показала да деца која имају развијену једну од ових навика показују повишен ниво узнемирености у свакодневном животу. Дете сисање палца, грицкање ноктију, грицкање усана и слично користи као вид умиривања када се нађе у одређеној изазовној ситуацији – открива Николина Милосављевић, психолог и саветник за родитеље.

Тако се дете умирује кад се нађе у некој изазовној ситуацији. Уместо да га кажњавате, разговарајте са њим и бавите се узроцима лоше навике, а не симптомима

Уколико дете повремено, на пример, грицка нокте и притом се не повређује, то ради несвесно или кад се налази у специфичним стресним ситуацијама, као што је контролни задатак у школи, тада се не треба бринути. У већини случајева деца која своју нервозу умирују на овај начин једноставно престану са тим до своје 16. године. Ове навике су одраз њиховог суочавања са анксиозношћу и променама на које наилазе током њиховог развоја.Међутим, посебну пажњу треба обратити кад дете није имало ниједну од наведених навика, а онда се оне јаве у периоду након његове четврте године као нешто потпуно ново у дететовом понашању.

– Узрок за то најчешће се налази у неком стресном догађају или више њих који су се накупили, као што су, на пример, пресељење, промена школе или вртића, развод родитеља – указује Милосављевићева.

Она открива цаке како да помогнете детету да се реши нервозних навика.

У већини случајева деца која своју нервозу умирују грицкањем ноктију или увртањем косе једноставно са тим престану најкасније до своје 16. године

Не кажњавајте га – Немојте грубо ни да избацујете руке из дететових уста, нити да га ударате по рукама кад грицка нокте или гура прсте у уста. Ако прибегавате оваквом начину решавања „нервозне“ навике, може само доћи до појачавања узнемирености. Навика ће се можда изгубити, али ће узнемиреност код детета и даље постојати, па ће оно пронаћи неки други неадекватан начин умиривања.

Позабавите се узроцима – Иако је родитељима најлакше да се баве симптомима, а не узроцима, па се често одлучују да на дететове прстиће ставе љуту паприку или неки намаз горког укуса, ипак је то погрешан пут. Пре свега, потребно је открити узрок дететове узнемирености. Некада је довољно питати дете да ли га нешто посебно брине и кроз разговор сазнати шта му се мота по глави.

Замените нервозну навику новом – Кад родитељ нежно и емпатично упозори дете да су му руке тренутно у устима, важно је истражити у том тренутку шта се дешава у дететовој глави. Питајте га: „Како се сада осећаш? О чему тренутно размишљаш? Да ли имаш неке слике у глави?

Хоћеш ли да те загрлим како би се осећао боље?“ Након тога можете се договорити шта би дете могло да уради уместо да грицка нокте, сиса прст и да му то буде начин који може да користи како би се утешио. Ако је дете млађе од пет година, нежно и благо склоните руку из дететових уста и понудите му загрљај као један од начина утехе.

Биљана Стефановић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Кад-мушкарац-не-жели-да-одрасте-и-прихвати-одговорност-(синдром-Петра-Пана)

Кад мушкарац не жели да одрасте и прихвати одговорност (синдром Петра Пана)

Дечак који никад не одрасте: са свим изазовима које живот одраслих људи носи, некима ово звучи као остварење сна, зар не? За поједине, то јесте реалан живот. Сви ми имамо дане кад бисмо све обавезе заборавили, искључили телефоне и отишли негде да се ником не јавимо. Као друштво и као...

Разлика-између-аутизма-и-развојне-дисфазије

Разлика између аутизма и развојне дисфазије

За родитеље који се суочавају са проблемима у развоју детета, као и за васпитаче и наставнике који раде са децом којима је потребан другачији приступ, од велике је користи да знају и разумеју разлику између развојне дисфазије и аутизма. У наставку вам доносимо карактеристике и једног и другог, уз напомену...

Просветни-радник-је-просветни-радник-–-и-када-изађе-из-школског-дворишта

Просветни радник је просветни радник – и када изађе из школског дворишта

Често се може чути да је школа све мање васпитна установа, а да је образовна улога школе пренаглашена. Ако се сложимо да има неке истине у томе, онда ћемо морати да нађемо узроке и да видимо да ли постоје начини да се та васпитна улога врати у оној мери која...

Наука-каже:-Дојење-може-спречити-рак-у-детињству

Наука каже: Дојење може спречити рак у детињству

Ако дојите или сте некад дојили, онда сигурно знате колико је то тешко, али и чаробно. И колико има бенефита и за маму и за бебу. Познато је да дојење смањује могућност од појаве кардиоваскуларних болести, дијабетеса 2, реуматоидног артритиса и умањује ризик од изненадне смрти новорођенчета (СИДС). Ако вам...

Психолог-др-Ивић:-Родитељи-чине-медвеђу-услугу-деци,-тражећи-од-наставника-поклоњене-оцене

Психолог др Ивић: Родитељи чине медвеђу услугу деци, тражећи од наставника поклоњене оцене

Већ првих дана школе уочавамо да ђаци имају проблем са пажњом, самосталним радом, концентрацијом, комуникацијом, памћењем, графомоториком, истрајношћу, уредношћу, чак и на једноставним задацима. Зашто је деци тежак сваки ментални и физички рад? Зашто је њихов речник сиромашан? Зашто више нису радознали и маштовити? Зато што смо им прерано дали...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT