ADVERTISEMENT

Ružić u Pressingu o privatnim školama glume, drugom polugodištu, državnoj maturi i besplatim udžbenicima

Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je povodom slučaja zlostavljanja u privatnoj školi glume Miroslava Aleksića da je tema nasilja obrađena u jedinicama unutar obaveznih predmeta u školskom sistemu ali i u vannastavnim aktivnostima. „Odbijam tezu da u našem obrazovnom sistemu nemamo te sadržaje, imamo“, kaže Ružić On je rekao i da je stanje u školama od početka polugođa što se tiče epidemije koronavirusa potvrdilo da obrazovni sistem nije plodno tle za transmisiju kovida 19. Ružić je saopštio i da 2022. godine neće biti državne mature u srednjim školama, kako je ranije najavljivano. Govorio je i o preprekama na putu ka ostvarenju ideje o besplatnim udžbenicima za decu u Srbiji…

Ministar je, u emisiji „Pressing“ TV N1, na konstataciju da u reakcijama na slučaj Aleksić nedostaje nešto što je ključ borbe protiv seksualnog zlostavljanja – neka vrsta edukacija dece da od malena budu sposobna da prepoznaju opasnost, predatore i zlostavljače, rekao da odbija tezu da takvih sadržaja u školama nema i da već imamo pregršt takvih tema obrađenih kod obavezne predmete.

On je rekao da smatra važnijim da se reguliše pitanje privatnih preduzeća koje se nazivaju školama.

„Škole gleme, fudbala, plesa, salse…nisu deo obrazovnog sistema, to jesu privatni vrtići i privatne škole koje moraju da imaju jasno definisane uslove i stručni kadar“, rekao je Ružić i naglasio da je to interresorno pitanje koje mora da se reši, da se sagleda mogućnost da se tim školama koje se registruju kao privatna preduzeća u APR-u oduzme mogućnost da se nazivaju školom, akademijom itd.

Istakao je i da je važno da interesorno se formira radna grupa da ne budu ovakvi frapantni, skandalozni i loši primeri budu inicijalna kapisla da bi došli do poboljšanja situacije.

„Ovo jeste poziv na alarm i moramo se time pozabaviti ozbiljno i sa formalno pravnog i suštinskog aspekta u promeni zakonodavnog okvira“, kaže.

„Nema bojazni za decu u školama zbog korone“
Što se stanja u srpskim školama tiče po pitanju epoidemije koronavirusa, rekao je da se od početka polugođa kao najvažnije potvrdilo i iskustvo iz prethodnog perioda da obrazovni sistem nije plodno tle za transmisiju kovida 19.

„U prethodnoj nedelji sve brojke govore da nema bilo čega što bi izazivalo bojazan ni kod roditelja, ni kod dece, ni kod nas u Ministarstvu“, rekao je Ružić i izneo podatke prema kojima je, „što se tiče epidemiološke slike i zdravlja dece sve je u najboljem mogućem redu“.

Kaže da je prošle nedelje u predškolskim ustanovama korona utvrđena kod 17 dece i 110 vaspitača na teritoriji cele Srbije, što bi značilo 0,015 ukupnog broja dece kojih ima 224.000, a kod vaspitača taj procenat je 0,76. U Osnovnim školama virus je registrovan kod 340 učenika i 322 zaposlena, što je 0.13 odsto među učenicima i 0.20 među nastavnicima. U srednjim školama protekle nedelje infekcija je portvrđena kod 360 učenika i 147 zaposlenih, pa je to jedan procenat učenika i 0,9 odsto zaposlenih.

Upitan ko vrši monitoring stanja u školama, Ružić je odgovorio da je Batut referentna institucija koja daje podatke, a da Ministarstvo prikuplja i podatke od školskih uprava, javnih zavoda za javno zdravlje i od škola. „Postoji mogućnost da kada dođe do zaražavanja da vi automatski ulazite u sistem. Ukrštanjem tih podataka dobijamo ovo što sam pročitao“, kaže.

Na intervenciju voditelja da u javnosti ima sumnji vezanih za te podatke, naglasio je da misli da nije moguće da ima većih diskrepanci u brojkama koje se objavljuju.

„Očigledno je da obrazovni sistem nije mesto gde je došlo do transmisije kovida 19“, naglasio je ministar.

Povodom odluke da đaci budu podeljeni u grupe i ocene Ane Dimiitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija da je teško funkcionisati kada su nastavnici inficirani i nema ko da ih menja, Ružić kaže da je naravno sistem u ovoj vanrednoj, a ne redovnoj situaciji prenapregnut, ali dodaje da nije tačno da nije moguće obezbediti kontinuitet vaspitno-obrazovnog procesa ili da neka nastavna jedinica neće biti nadoknađena.

Na primedbu voditelja da ima informacija da nema dovoljno tehničke opreme za određene oblike onlajn nastave, da je sistem te nastave prepušten inicijativi nastavnika i roditelja, njihovim laptopovima i kamerama, kao i da same škole oskudevaju sa opremom, ministar kaže da mu je prihtvatljiva svaka kritika koja može biti utemeljena, ali da mora da istakne da je kada je uvedeno vanredno stanje, projektom Ministarstva prosvete, sa ministarstvom trgovine, Unicefom i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, omogućeno da se krene u proces da svaka osnovna i srednja škola ima internet i da će do 2022. godine taj posao biti gotov.

Istakao je i da što se onlajn nastave tiče, nije dogodio diskontinuitet u obrazovnom procesu, da su se brzo prilagodili na taj model zahvaljujući predanosti nastavnika koji su nasnimavali sadržaje koji su se emitovali i dalje se emituju na javnom servisu.

Dodao je i da je već opremljeno 10. 000 digitalnih učionica, da će ih u drugom polugodištu biti opremljeno još 10. 000 i s početka iduće školske godine još 11.000.

Najavio je i da će biti realizovana i nabavka laptova za nastavnike i profesore. „Što se tiče vaspitno obrazovnog procesa koji teče naravno ne postoji idealno rešenje. Nije samo srpski obrazovni sistem u problemu, mnogi drugi su u problemu i snalaze se putem štapa i kanapa“, rekao je Ružić ali je dodao da smatra da smo se mi pokazali sposobnim da ne ugrozimo vaspitno obrazovni proces.

Zašto đaci u Srbiji ne dobijaju besplatne udžbenike?
Upitan zbog čega đaci u Srbiji ne dobijaju besplatne učenike, a dobijali su ih sva deca pre 2012. godine, Ružić kaže da mu nije namera da ovaj veoma važan segment svakog društva – obrazovanje, „svede na političku ravan“.

Na konstataciju da prema informacijama profesora Aleksandra Kavčića koji je ostvario projekat besplatnih udžbenika na internetu, tek svako šesto dete u Srbiji ima besplatne udžbenike, Ružić kaže da bi preciznije bilo da ih dobija svako četvrto i po dete.

„Danas se u Srbiji izdvaja 700 miliona dinara za udžbenike koji su besplatni za kategorije učenika koji su lošijeg imovnog stanja“, rekao je Ružić i ocenio da je raniji sistem, kada su sva deca od prvog do četvrtog razreda dobijala besplatne udžbenike, bio diskriminatorski prema deci od 5. do 8. razreda, kao i onoj u srednjim školama.

„Nije sve u udžbenicima koji koštaju od 5.800 do 13. 000 ili 11.000 dinara…Ali ko obnavlja škole, rekonstruiše škole, gradi obdaništa? Ko obezbeđuje didaktička sredstva, udžbenike, digitalne udžbenike? Da li to radi država – da, da li je to besplatno – jeste. Idealno bi bilo da imamo svi besplatne udžbenike i podržavam svaku ideju koja je normirana i može biti uokvirena u zakonska rešenja koja imamo“, naglasio je Ružić.

On je dodao da ne staje na stranu bilo kog izdavača, kao i da je svakako ideja o kojoj Kavčić govori atraktivna. „Ali, hajde da vidimo šta se dešava s autorskim pravima…da li je to pdf format ili ne?“, rekao je Ružić.

Kaže i da možemo samo da razgovaramo o modelu koji bi bio u okvirima postojećeg zakona. „Može da se razgovara i o promeni zakona, ali svi koji su glavni akteri treba da budu uključeni“, rekao je Ružić i ponovo istakao da se 700 miliona dinara izdvaja za udžbenike i 790 miliona za digitalne udžbenike, da se škole grade i rekonstruišu…

Da li su prosvetni radnici u produžecima ušli u prioritete za vakcinisanje?
Na pitanje kako ide proces vakcinacije prosvetnih radnika i da su oni „nekako u produžecima ušli u kategorije primarnih primalaca“ vakcine protiv koronavirusa, Ružić kaže da „radi istine niko nije u produžecima ubacivao prosvetne radnike“, da su oni određeni kao prioritet od strane referentnih institucija.

„Na današnji dan imamo oko 27.000 prosvetnih radnika koji su vakcinisali, i uz podatak da je do danas 320.000 ljudi ukupno vakcinisano – to govori kolika je zainteresovanost prosvetnih radnika i koliko se uspešno sprovodi proces imunizacije“, rekao je Ružić koji je insitirao na tome da je Krizni štab od početka uvrstio prosvetu na listu prioriteta.

Kazao je i da će mala matura biti održana i ove godine, ali da su u toku konsultacije sa Zavodom i da možda može da dođe do određenog nijansiranja vezanih za testove, budući da sada postoje srpski, matematika i kombinovani test.

„Ali gotovo izvesno, mala matura ostaje“, rekao je.

Što se velike mature, takozvane državne mature tiče, kaže da je plan bio da ona otpočne 2022. godine, ali da je imajuću i vidu koronavirus – gotovo izvesno da će ona biti odložena.

Odbacio je navode da što se tiče državne mature gotovo ništa nije uređeno i dodao da se predano radi na tom projektu.

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

prosvetari-traze-manje-ucenika-u-odeljenjima

Prosvetari traže manje učenika u odeljenjima

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokrenula je onlajn petciju za smanjivanje broja učenika u odeljenju, saopšteno je na protestu koji su predstavnici tog sindikata organizovali ispred zgrade Vlade Srbije. Protest je održan pod parolom “Manje je više”, čime su prosvetari hteli da poruče da je u odeljenjima sa manjim brojem...

info-dani-horizont-evropa-programa

Info dani Horizont Evropa programa

Evropska komisija je najavila detalje o info danima koji su posvećeni Horizont Evropa programu, a koji će se održati u periodu od 28. juna do 9. jula 2021. Ovaj desetodnevni događaj pružiće priliku potencijalnim kandidatima i drugim zainteresovanim stranama u istraživanjima i inovacijama da dobiju informacije i postave pitanja o...

pokrenut-pilot-projekat-„ucionica-kakvu-zelim“

Pokrenut pilot projekat „Učionica kakvu želim“

U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republički sekretarijat za javne politike Vlade Republike Srbije (RSJP)  pokrenuo je pilot projekat „Učionica kakvu želim“. Cilj pilot projekta je razvoj preduzetničkog razmišljanja kod učenika od 1. do 4. razreda osnovne škole. Projekat se sprovodi u deset osnovnih škola na teritoriji...

potpisan-ugovor-o-adaptaciji-i-opremanju-predskolskih-ustanova-u-cetiri-beogradske-opstine

Potpisan ugovor o adaptaciji i opremanju predškolskih ustanova u četiri beogradske opštine

Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, prof. Dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda i Maja Kremić, nacionalni direktor „Novak Đoković fondacije“ potpisali su ugovor sa četiri beogradske predškolske ustanove (PU „Vračar“, PU „Dr Sima Milošević“, Zemun, PU  „Dečji dani“, Stari Grad, PU „Perka...

hubert-h-humphrey-fellowship-program-za-akdemsku-2022-2023.-godinu

Hubert H. Humphrey Fellowship program za akdemsku 2022-2023. godinu

U okviru Fulbrajt programa profesionane i akademske razmene, raspisan je poziv za prijavljivanje kandidata za stipendije Hubert H. Humphrey. Stipendije Hubert H. Humphrey dodeljuju se kandidatima sa snažnim liderskim potencijalom i posvećenošću javnim službama. Kandidati trenutno mogu biti zaposleni u javnom ili privatnom sektoru. Poslednjih godina Vašington je često birao...