Razvojna disfazija i polazak u školu – odložiti ili ipak ne?

Polazak u prvi razred predstavlja prvi ispit zrelosti i važan događaj za buduće školarce. Međutim, ovaj period za roditelje dece sa dijagnozom nekog razvojnog poremećaja, često nosi i dilemu – da li je bolje odložiti školu?

Foto: Canva

Jedan od najčešćih jezičkih poremećaja kod nas je razvojna disfazija. To je specifičan poremećaj jezika karakterističan po zakasnelom i usporenom razvoju jezičkih sposobnosti koji nije udružen sa intelektualnom ometenošću, senzornim smetnjama ili nekim drugim deficitom.

Jednostavno, ova deca su prosečne ili nadprosečne inteligencije, ali kasnije progovaraju. Kada se govor razvije, uglavnom je agramatičan i zbog loše artikulacije nerazumljiv za širu okolinu. Ređe, smetnje zahvataju sposobnost razumevanja, što se manifestuje neodazivanjem na ime i nemogućnošću izvršavanja verbalnih naloga. Kada roditelji primete ove simptome veoma je važno da se obrate logopedu za savet, procenu i planiranje tretmana.

Suočavanje sa dijagnozom razvojne disfazije, uključuje spremnost na dugotrajan i posvećen rad. Ali, pravovremena intervencija i stručno vođen tretman daju dobre rezultate. Kod neke dece se mogu zadržati epizode agramatičnog govora ili im je neophodna dodatna podrška pri savladavanju tehnike čitanja i pisanja, ali većina prevazilazi razvojne probleme, dostiže nivo jezičke zrelosti svojih vršnjaka i uspešno se uključuje u školski sistem.

Logopedsko testiranje pred upis u prvi razred podrazumeva utvrđivanje govorno-jezičkog statusa i procenu sposobnosti kao što su:

  • pažnja,
  • poznavanje frekventnih pojmova,
  • kvalitet izgovora glasova,
  • gramatičnost iskaza,
  • samostalno prepričavanje događaja,
  • poznavanje strukture reči,
  • nivo razvijenosti grafomotorike…

Nezrele govorno-jezičke sposobnosti mogu biti uzrok smetnji čitanja i pisanja, lošijeg školskog postignuća, niskog samopouzdanja i drugih emocionalnih problema. U tom slučaju, dodatno vreme za vežbanje i sazrevanje smanjiće rizik od nastanka ovih teškoća. Zato, ukoliko su simptomi razvojne disfazije izraženiji, nisu na vreme prepoznati ili je dete kasno uključeno u logopedski tretman, opravdano je razmišljati o mogućnosti odlaganja škole. Odluku će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti roditelji u najboljem interesu deteta.

Autor: Vesna Jerinić dipl. defektolog-logoped u centru za defektološku podršku razvoju i učenju – ABC dete 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

dr-bojanin:-imao-sam-najgori-rukopis-u-skoli-i-zbog-toga-nisam-bio-odlican

Dr Bojanin: Imao sam najgori rukopis u školi i zbog toga nisam bio odličan

Проф. др Светомир Бојанин, најпознатији дечји психијатар у овом делу Европе, утемељивач неуропсихологије и савремене дефектологије у Србији, аутор више од двадесет уџбеника и монографија, често говори о недостацима образовног система као и о томе шта је деци заправо потребно. Он се, притом, осврће и на своје одрастање, период школовања...

decji-psiholog:-sta-je-svrha-kazne-u-vaspitanju-i-kakva-ona-(ne)-treba-da-bude

Dečji psiholog: Šta je svrha kazne u vaspitanju i kakva ona (ne) treba da bude

Кажњавање је један од уобичајених поступака у процесу васпитања. Заснива се на чињеници да деца најефикасније уче из сопственог искуства. Наиме, велики део онога што деца раде има неки ефекат на њих саме, односно доводи до одређених добрих или лоших последица. Деца задржавају и учвршћују оне облике понашања која су...

vladeta-jerotic:-kad-otac-istuce-cerku,-to-su-posledice-koje-ostaju-citav-zivot

Vladeta Jerotić: Kad otac istuče ćerku, to su posledice koje ostaju čitav život

Питали су ме шта је горе? Кад се дете размази или кад су родитељи претерано строги? Ако треба бирати, боље размажено, него дете које расте у претераној строгости. Јер, ипак, то дете се кроз живот у којем није више у центру пажње, некако коригује. Али ако у себи дете носи...

da-li-su-bolje-majke-u-engleskoj-ili-srbiji? 

Da li su bolje majke u Engleskoj ili Srbiji? 

Милица Крстивојевић, старији клинички ембриолог, гостовала је у јутарњем програму ПРВЕ телевизије и, између осталог, осврнула се на понашање мајки на нашим просторима и у Енглеској. Foto: Canva Универзална реченица сваког родитеља на Балкану јесте она: “Док си под мојим кровом и једеш мој хлеб, радићеш како ти кажем”. Па,...

vi-ste-rekli-“ne”,-a-dete-odmah-ide-da-pita-tatu.-kako-reagovati?

Vi ste rekli “ne”, a dete odmah ide da pita tatu. Kako reagovati?

Деца су, у суштини, себична. Али то је потпуно природан део њиховог развоја и врло ће често тешко поднети кад им се каже “не”. И премда је врло важно да деца ту реч чују онда кад је неопходно, многи родитељи избегавају да кажу то “не”. Неки зато што се плаше...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT