Психијатар Манферд Спитзер: Дванаестогодишњаку НЕ ТРЕБА паметни телефон. Чак ни ако га сви другари имају

ADVERTISEMENT
Мобилни телефони децу чине krank (болесним), dumm (глупима) и süchtig (зависном), закључак је предавања међународно признатог немачког неуронаучника, психијатра и психолога Манфреда Спитзера на Викенд Медиа Фестивалу.

Предавање на ВМФ-у насловљено је према његовој најновијој књизи: Епидемија паметних телефона: Претња здрављу, образовању и друштву. Манфред је и директор Психијатријске универзитетске болнице у Улму и оснивач Центра за неуронауку у истом граду. Кредибилитет му је неупитан, али многима је дан данас тешко да прихвате озбиљност ситуације у коју нас је довело ново дигитално доба…

Foto: Canva

Спитзер је сва истраживања о паметним телефонима сажео у пар тачака почевши с тим како они:

1) смањују емпатију и солидарност;

2) смањују опште образовање;

3) смањују време које проводимо у природи

4) повећавају осећај усамљености.

Од кратковидости до депресије

Поред проблема с лошим држањем и спавањем због плавих екрана паметних телефона, као и смањеним кретањем које води гојазности, Манфред је у свом предавању истакао и проблем кратковидости кад је у питању коришћење познатих паметних уређаја.

Проблем настаје када изоштравамо поглед на предмет који је удаљен двадесетак центиметара од нашега лица, попут телефона. Око тим процесом почиње да се издужује, што узрокује кратковидост. А када дете постане кратковидо у раном узрасту, из тога могу произаћи други проблеми јер је кратковидост ризични фактор за четири највећа узрочника слепоће. Због тога је Кина, рецимо, забранила паметне телефоне у школама почетком ове године.

Истакнуо је и велико истраживање које је спроведено у Уједињеном Краљевству, а које је показало негативне последице Фејзбука на девојчице.

Према том истраживању девојчице које проводе два сата дневно на Фејзбуку имају двоструку већу шансу да оболе од депресије са 18 година.

Дигитални алати у школама…

Спитзер се даље у свом предавању осврнуо и на дугорочне последице на когнитивни развој деце. Истраживања показују да деца која проводе више времена гледајући у екран постају с временом мање бистра. С тим закључује: дете које пуно гледа екране с 3 године биће мање бистро с 5 година.

Не чуди стога што нема ни претерано позитивно мишљење о постављању рачунара/таблета у сваки разред. Сматра да такви уређаји назадују процес учења и као доказ наводи неколико истраживања која су показала да су разреди без икаквих алата боље решавали своје задатке. Дапаче, према ПИСА тестирању, показало се како на истом најбоље пролазе “сиромашније” земље које нису увеле рачунаре и таблете у школе.

“Дигитални производи су одличан алат, али од њега не смију корист имати само шачица милијардера.”

Манфред наглашава да свету “мозак испирају најмоћнији и најбогатији лобији на свету”, а то су велике технолошке компаније. Као пример некада моћног лобија сличан технолошким компанијама наводи индустрију дувана:

Током шездесетих открили смо да цигарете садрже карциногене састојке али требало је да прође 45 година како би се о томе јавно и гласно говорило док смо у међувремену имали милионе преминулих. Кад упоредимо лоби индустрије дувана с дигиталним лобијем, он је изразито мали.

Сваки дан слушамо како је дигиталност будућност, како морамо бити дигитални и како је све што је дигитално добро, а Манфред томе свему говори велико не:

Не смемо жртвовати здравље и образовање своје деце, наш највреднији ресурс за нашу будућност, најбогатијим компанијама на Земљи. Дигитални производи су одличан алат, али од њега не смију корист имати само шачица милијардера.

Што Манфред Спитзер саветује?

Оно што детету не дате од првога дана, нећете морати да му забрањујете до краја живота.

То је први савет који Манфред даје публици. Осмогодишњак или чак дванаестогодишњак не би требало да има паметни телефон, његово је мишљење. Ипак, с друге стране, родитељи се боје да ће због забране коришћења мобилних телефона или друштвених мрежа њихова деца бити изолована од својих вршњака који их користе. Спитзер у таквим забранама не види такве опасности јер сматра да ако деци бранимо слаткише како не би уништили зубе, зашто онда не бисмо бранили и паметне телефоне?

Други једноставан савет је мање је боље јер подсећа да екрани смањују когнитивни развој. Паметне телефоне упоредио је и с једном старом праксом која је била популарна пре 100 година: умиривање бебе крпом умоченом у алкохол. Како се данас згражавамо на тај чин, тако ћемо се једног дана згражавати на коришћење паметних телефона и таблета за умиривање деце, закључује.

Извор: Нетокрација/Зелена учионица

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Времеплов:-Започела-Кумановска-битка

На данашњи дан – 23. октобар

Данас је субота, 23. октобар, 296. дан 2021. До краја године има 69 дана. 42. п.н.е. - Самоубиство је извршио римски званичник Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. пре нове ере убијен Гај Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у...

Брнабић-и-Ружић-обишли-реконструисану-ОШ-„Јован-Јовановић-Змај“-у-Новом-Кнежевцу

Брнабић и Ружић обишли реконструисану ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Новом Кнежевцу

Председница Владе Србије Ана Брнабић и први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић обишли су данас Основну школу „Јован Јовановић Змај“ у Новом Кнежевцу која је у потпуности реконструисана средствима из државног буџета преко Канцеларије за управљање јавним улагањима, у износу од преко 300 милиона...

Од-понедељка-комбиновани-модел-у-средњим-школама-у-четири-локалне-самоуправе

Од понедељка комбиновани модел у средњим школама у четири локалне самоуправе

Тим за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа донео је одлуку да се ДРУГИ МОДЕЛ организације образовно-васпитног рада, односно комбинована настава од понедељка, 25. октобра 2021. године  примењује у СРЕДЊИМ ШКОЛАМА на територији  четири локалнe самоуправe: Београд, Врњачка Бања, Ниш и  Шабац. ДРУГИ МОДЕЛ наставе подразумева да се...

Ружић:-О-евентуалном-преласку-на-онлајн-наставу-одлучиће-Кризни-штаб

Ружић: О евентуалном преласку на онлајн наставу одлучиће Кризни штаб

Први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић најавио је данас да ће коначну одлуку о евентуалном преласку на онлајн наставу донети Кризни штаб. Ружић је, током посете ОШ „Олга Милошевић“ у Смедеревској Паланци, навео да ће, док не буде донета таква одлука, Тим...

Времеплов:-Преминуо-Борисав-Станковић

На данашњи дан – 22. октобар

Данас је петак, 22. октобар, 295. дан 2021. До краја године има 70 дана. 1797 - Француз Андре Жак Гарнерин први је употребио падобран, скочивши из балона над Паризом с висине 680 метара. 1811 - Рођен је мађарски композитор Франц Лист ,пијанистички виртуоз. Створио је симфонијску поему и нову концепцију...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT