Професија „разредни старешина“

ADVERTISEMENT

Конзервативне придике школске управе, професора – или пак ширење духа мучаљиве озбиљности и строгости, војничке дисциплине (налик дисциплини у поменутом филму), јетке казне и укори за бизарне пропусте и испаде – не доносе квалитет у знању, а у васпитању остављају, сасвим сигурно, штетне последице на младе људе који ће вам, чим осете вашу искреност и оданост, признати да никог не мрзе као потказиваче, тужибабе, трачаре и полтроне, како у вршњачким, тако и у наставничким редовима. (Не заборавимо да се у тинејџерском узрасту, сем у породици и школи, и те како учи „по моделу“ и од вршњака).

С друге стране, видећете, такође, шта разредни старешина може учинити с пуним разумевањем, саветима и подстрецима – кад у тим истим ђацима препозна себе у младости, у њиховим годинама… Јер, не губимо ни трена из вида: процес образовања одвија се по принципу да онај који има знање жели да га пренесе ономе ко жели да га прими.

Вредност је кључна реч за образовање. Она означава оно што је вредно жртве и жртвовања; жртвује се пријатно корисноме, корисно племенитоме. Учити значи одустајати од игре, непосредног задовољства, ради остваривања дуготрајне радости.

Photo by fauxels on Pexels

Разредни старешина то зна и мора понављати, да буде ауторитативан у свом разреду, а не ауторитаран. Не да застрашује и прети, него да подсећа млађе на ред и њихове основне дужности и слободе. С друге стране, мора имати више времена, више саосећања за сваког појединца у свом разреду, јер ово „свој“ не значи неку празну и формалну обавезу, што му је распоредом наставе наметнуто, него унеколико треба да буде друг и пријатељ, и мали психолог и педагог, неко ко ће за нијансу боље схватити испад, конфликт, незадовољство, љутњу „свог“ ђака. Онај ко ће покушати да поремећену комуникацију у контакту са старијим колегама, предавачима, врати у нормално стање у односу на школски систем. Он је, у ствари, та важна карика између (не)оправдано повређеног појединца и школског система који мора да тражи меру и начин да се неспоразум изглади, превазиђе. Да евентуалну казну ђак прими с васпитном поуком, а не да у његовом srcу остане гнев и бунт ако није у праву: јер, као и у свакој хијерархији, мора постојати одређена дисциплина, с наградом и казном, и то се, као и у другим установама друштва, мора прихватати.

Школа без муке је још увек утопија! Зато се делатност разредног старешине базира на патернализму и плану, а не на слободи и аутономији ђака. Због тога се разредном старешини може признати право на субјективно виђење проблема школе и ђака, али му се не би требало допуштати да присваја одељење као феуд, као феудални ентитет који стриктно контролише као сопствени посед, с уверењем да је одговоран искључиво према „оном горе“, то јест – директору.

Не могу само екстремно лоши или екстремно добри освајати пажњу школе, јер, шта ћемо с онима између, којих је највише, а и њима треба пажње, топлине и разумевања?

Разредни старешина, ако је саосећајан, има шта да каже и о чему да прича, и са ученицима малих и осредњих амбиција, јер – ко зна да се оне већ сутра-прекосутра неће повећати? И разговори и дијалози на ту тему су добра дела, добрих и племенитих разредних старешина.

Морамо гајити обострано умеће комуникације, вештину споразумевања, и процеси у образовању кренуће у добром правцу. Не треба сметнути с ума да је комуникација увек двосмерна и да се – како је Сократ говорио – из такве комуникације може и треба учити.

Аутор је уредник Огледала, часописа ученика и професора средњих школа Београд и професор социологије у Математичкој гимназији у Београду

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Кад-мушкарац-не-жели-да-одрасте-и-прихвати-одговорност-(синдром-Петра-Пана)

Кад мушкарац не жели да одрасте и прихвати одговорност (синдром Петра Пана)

Дечак који никад не одрасте: са свим изазовима које живот одраслих људи носи, некима ово звучи као остварење сна, зар не? За поједине, то јесте реалан живот. Сви ми имамо дане кад бисмо све обавезе заборавили, искључили телефоне и отишли негде да се ником не јавимо. Као друштво и као...

Разлика-између-аутизма-и-развојне-дисфазије

Разлика између аутизма и развојне дисфазије

За родитеље који се суочавају са проблемима у развоју детета, као и за васпитаче и наставнике који раде са децом којима је потребан другачији приступ, од велике је користи да знају и разумеју разлику између развојне дисфазије и аутизма. У наставку вам доносимо карактеристике и једног и другог, уз напомену...

Просветни-радник-је-просветни-радник-–-и-када-изађе-из-школског-дворишта

Просветни радник је просветни радник – и када изађе из школског дворишта

Често се може чути да је школа све мање васпитна установа, а да је образовна улога школе пренаглашена. Ако се сложимо да има неке истине у томе, онда ћемо морати да нађемо узроке и да видимо да ли постоје начини да се та васпитна улога врати у оној мери која...

Наука-каже:-Дојење-може-спречити-рак-у-детињству

Наука каже: Дојење може спречити рак у детињству

Ако дојите или сте некад дојили, онда сигурно знате колико је то тешко, али и чаробно. И колико има бенефита и за маму и за бебу. Познато је да дојење смањује могућност од појаве кардиоваскуларних болести, дијабетеса 2, реуматоидног артритиса и умањује ризик од изненадне смрти новорођенчета (СИДС). Ако вам...

Психолог-др-Ивић:-Родитељи-чине-медвеђу-услугу-деци,-тражећи-од-наставника-поклоњене-оцене

Психолог др Ивић: Родитељи чине медвеђу услугу деци, тражећи од наставника поклоњене оцене

Већ првих дана школе уочавамо да ђаци имају проблем са пажњом, самосталним радом, концентрацијом, комуникацијом, памћењем, графомоториком, истрајношћу, уредношћу, чак и на једноставним задацима. Зашто је деци тежак сваки ментални и физички рад? Зашто је њихов речник сиромашан? Зашто више нису радознали и маштовити? Зато што смо им прерано дали...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT