Проф. др Пешикан: Велики је број озбиљних проблема у српском образовању

ADVERTISEMENT
Недавно смо имали прилику да разговарамо са др Аном Пешикан, редовном професорком на Филолошком факултету у Београду, психологом и стручњаком за педагошку психологију и психологију образовања. Том приликом говорила је о значају раног развоја и томе шта је најважније да деца добију до своје треће године, али и о проблемима у српском образовању.

На нашу молбу да издвоји оне најважније, др Пешикан каже: “Велики је број проблема у нашем образовању, озбиљни су и ланчано повезани.”

Без много околишања, истичући главне препреке на путу ка образовном систему 21. века, др Пешикан каже:

  • проблем је мешање дневне политике у стручна образовна питања;
  • проблем је одозго-надоле (high-to-down) доношење и спровођење промена у образовању;
  • проблем је квалитет образовања, и процеса и његових исхода;
  • проблем је положај и професионална аутономија наставника;
  • проблем су иницијално образовање и усавршавање наставника и неразвијеност концепта професионалног развоја наставника;
  • проблем су мере које се уводе без провере, без разговора о њима, мере које су мотивисане политичким или другим разлозима, који нису образовно-васпитне;
  • проблем је што се у променама не мисли о добробити деце и младих и о правим потребама државе (иако се декларативно веома позивају и на једно и на друго), а те две ствари су тесно повезане. Државу чине људи – ако немамо квалитетно и добро спремљену младу генерацију која ће понети и унапредити стање у земљи, нема развоја земље;
  • проблем су помодарство, површност и незнање, мањак одговорности за оно што чините, да мере доносите сада, а да оне утичу и на вашу децу и на унуке;
  • проблем је недостатак праћења и евалуације да би се ствари континуирано поправљале, а не правили оштри резови и заокрети;
  • проблем је схватање сваке врсте евалуације као критизерства, а не као детектовања и локализовања проблема;
  • проблем је парцијалност у решавању појединих питања без разматрање ефеката на друге делове система;
  • проблем је финансирање образовања, не само укупно количина већ и алокација средстава;
  • проблем је потпуно непознавање, неразумевање и занемаривање сеоског образовања и невиђење сеоског образовања као кључног инструмента за равномерни регионални развој;
  • проблем је однос према школи и наставницима, однос и државе и родитеља – рушење ауторитета школе и наставника је штета за развој младих генерација, а не само за те школе и наставнике;
  • проблем су поруке које шаљемо деци и младима о знању, о заједници, о држави, о бољој будућности;
  • проблем је мањак медијске писмености код деце и одраслих, једине заштите од различито мотивисаних манипулација;
  • проблем је непознавање поља образовања, теоријских и емпријских истраживања, непознавање најбољих пракси, услова и фактора који утичу на квалитет образовања;
  • проблем је не само што не знамо, него што спремно одлучујемо;
  • проблем је што су се многи данашњи проблеми могли предухитрити и што се могао заузети „добар курс“ у пловидби ка успешнијем образовном систему. Сада када слушам свој интервју из 2012.године, након доношења Стратегије развоја образовања до 2020, он звучи  пророчки, јер се није кренуло са леђа добре и поуздане анализе стања у заједнички дефинисан постепени развој образовања према циљаним приоритетима.

У књизи „Кључни подаци о образовању у Србији“ (Ивић, И., Пешикан, А. и Костић, А., Српска академија наука и уметности, 2021) имате по вертикали дату осу кључних проблема:

  • у предшкослком васпитању и образовању проблем је доступност и недовољан обухват деце, посебно деце из маргинализованих социјалних група, оних којима то највише треба;
  • у основној и средњој школи – положај наставника: половина их је без сталног радног односа, нема много простора за наставничку аутономију; оптимизација мрежа школа, регионални распоред средњих школа, усклађеност профила тих школа с привредним развојем земље;
  • превелики раскорак у високом образовању између развијености тог подсистема и потреба земље и младих људи, усклађеност између онога шта образујемо, нудимо, и онога што развоју земље треба, између онога што радимо и његових ефеката;
  • црвена линија од вртића до докторских студија – проблем је квалитет образовања и васпитања.

Истраживања у свету показују да једна од озбиљних препрека да се направи успешан образовни систем јесте мањак заједничког разумевања о проблемима у образовању. Ако нема сагласности међу учесницима у образовном процесу, око тога шта су нам проблеми, тешко да донете мере могу дати резултате. Ако наставници не знају зашто се доносе одређене мере, која је њихова сврха и циљ, не разумеју који проблем образовна власт (они који креирају и воде образовну политику) покушава да реши, онда наставници сигурно не могу разумети такву образовну политику,  нису део тих мера и решења и не могу допринети њиховом ваљаном спровођењу.

Пише: проф. др Ана Пешикан

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

“Живимо-у-земљи-где-се-за-здравље-деце-не-консултују-педијатри,-а-за-дешавања-у-школама-не-питају-просветни-радници”

“Живимо у земљи где се за здравље деце не консултују педијатри, а за дешавања у школама не питају просветни радници”

“Тренутно, мислим да ситуација није довољно добра да би деца кренула у школу“, изјавила је јуче председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић. Након саопштене одлуке о томе да продужетка распуста нема и да се ђаци у понедељак враћају у клупе, неки по првом, неки по другом моделу наставе,...

Модел-наставе-мења-се-и-у-Војводини

Модел наставе мења се и у Војводини

Као што је познато, друго полугодиште за средњошколце у Војводини почело је у другој недељи јануара. Недељу дана касније, 17. јануара у клупе су сели и основци у Покрајини и ове недеље радили нормално, по првом моделу. Foto: Canva Министар просвете Бранко Ружић саопштио је данас одлуку да ће друго...

Пет-правила-која-ће-важити-у-школама-од-понедељка

Пет правила која ће важити у школама од понедељка

Одлуку о моделима наставе у другом полугодишту данас је саопштио министар просвете Бранко Ружић. Министар је апеловао и на све учеснике образовног процеса да поштују мере заштите од вируса, те да се придржавају правила. Ово су правила која важе за све од 24. јануара, када почиње друго полугодиште: – За...

ministar-saopstio-konacnu-odluku-o-modelima-nastave-za-sve-djake

Министар саопштио коначну одлуку о моделима наставе за све ђаке

Настава у Централној Србији почиње у понедељак, а ђаци ће овако ићи у школу: најмлађи основци од 1. до 4. разреда наставу похађају непосредно, од 5. до 8. имаће комбиновани модел. По комбинованом моделу ићи ће и ђаци средњих школа, пише Блиц. Foto: Screenshot N1 Комбиновани модел и за основце...

“Наставнице,-гребе-ме-грло,-боље-да-идем-кући”,-ђаци-користе-корону-као-изговор,-избегавање-школе-никад-није-било-лакше

“Наставнице, гребе ме грло, боље да идем кући”, ђаци користе корону као изговор, избегавање школе никад није било лакше

Нису само одрасли ти који користе ситуацију са короном да понекад изостану с посла или раде од куће. На то нас подсећа данашњи текст на порталу Новости, где се наводе не баш маштовити изговори ученика који би да избегну обавезе у школи. А корона је постала баш згодна за то....

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT