Pedagog roditeljima koji od dece prave sportiste: Ili pravite padobran, ili puštate dete da “zvekne o beton”. Izbor je na vama.

ADVERTISEMENT
Mi smo ljudi od krvi i mesa. Prepuni smo nesavršenosti i “tankih linija”. I većina nas i većina naše dece nema fizičke mogućnosti za profesionalni sport.

Neko nema visinu, nekom fali težina, nekom snaga uma, jake kosti ili čelična volja. Nekog muče tetive, meniskusi, srca, bubrezi, pluća, kolena… Dakle, priroda baš i nije na strani takvih napora KOD VEĆINE ljudi.

Foto: Canva

Ne kod manjine, KOD VEĆINE.

Kada, podelom karata, ipak dobiješ telo i volju koji se troše, a ne potroše – onda moraš da budeš jako, jako poslušan za profesionalni sport. Ako nisi poslušan prepreke su na visini problematičnoj i za Spajdermena.

A gde su deca u celoj baladi?

Deca grade svoj identitet. Okolina lepi etikete. Neke su dobre, neke loše. Jedna od opštepoželjnih je: “On obožava sport, sam traži da ide.” U prevodu – jak i sposoban. To prija svima. A pre svega deci. Rado se deca kompletno oblepe etiketom – ja sam budući sportista.

To je odlično, deca imaju svoj svet u kom su mere tačno gde treba, idoli zvezde vodilje i vetar u leđa. Sve je dečje prenaduvano, bezopasno i zdravo.

Sve dok se ne umešaju roditelji koji kažu: Ok, ti si sportista i tačka, a ja sam roditelj sportiste. Porodično, mi smo se opredelili prateći MALO, NEISKUSNO, trenutno zdravo, DETE. Vode decu da se druže tamo gde ima teren, sa decom koja to vole, za svaki rođendan pokloni su u vezi sa određenim sportom, na televiziji u se gleda najčešće sport… U međuvremenu, sva širina ovog sveta se polako sužava na jedan sportski teren.

Ništa preduzetništvo, ništa kultura, ništa advokatura, ništa arhitektura, ni programiranje… Mali su. Sve je sport i snovi.

Balon od sapunice, nažalost, za većinu. A kada pukne, ne ostane ništa.

Pustite decu da maštaju i da se bore na polju do kog im je stalo, a vi, pravite padobran, ako se ispostavi da vam je dete među (odokativno) više od 90% populacije koja ne može da se bavi profesionalnim sportom i budu iskreno srećni tu gde jesu, iako nisu profesionalni sportisti.

Dakle, to nije maler, to je ogromna verovatnoća i tu zdrav razum i iskustvo odraslih ljudi treba da naprave padobran.

Ili decu ostavlja da zveknu na beton. Izbor je na nama.

Poređenja radi – deci, koja su zaista navučena na igrice, kada uzmeš ruter, uzeo si identitet i oni se razboljevaju psihički, pa i fizički.

Isto je i sa sportom.

Lekar, pekar, apotekar… Dete bi trebalo da može da bude BILO ŠTA!

Autor: Snežana Golić, pedagog

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

cedi,-jedan

Sedi, jedan

Ti bi da se svi druže s tobom, al’ da nikome ne daš da prepiše na kontrolnom iz geografije. Ti bi da te svi vole, al’ da ih i dalje tužakaš učiteljici. Ti bi da imaš sve petice, a da ne moraš da radiš domaći. Ti bi da se ona...

zasto-je-vazno-da-deca-uce-strani-jezik?

Zašto je važno da deca uče strani jezik?

Osim maternjeg jezika učiti i neki strani jezik nije luksuz već potreba. Posebno je u današnjem svetu, kada nauka i tehnologija napreduju neverovatnom brzinom, poznavanje bar jednog stranog jezika neophodno. Zato je veoma važno od malena usmeriti decu i omogućiti im učenje nekog jezika koji nije maternji. Najčešće se u...

kritika-oduzima-energiju,-pohvala-daje-snagu

Kritika oduzima energiju, pohvala daje snagu

Jedan psiholog je smislio eksperiment: počeo je da hvali umornu decu. A potom je izmerio njihovu energiju na specijalnom uređaji: ergografu. Posle pohvale dešavala se eksplozije energije i umor je nestajao. Ali trebalo je samo detetu reći reči kritike, uvredljive reči, i energija bi naglo padala. Nakon kritike dijete je...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT