ADVERTISEMENT

Pedagog: Prioritet se umesto školi, često daje treninzima, letovanju, vannastavnim aktivnostima

Upisivanje budućih školaraca u prvi razred počelo je 1. aprila i trajaće puna dva meseca. Ove godine prijava je bila u potpunosti digitalizovana, pa su škole sva dokumenta pribavljale elektronskim putem. Roditelji na upis dolaze samo sa detetom, a jedino što im je potrebno je lična karta radi identifikacije.

“Novi način prijave bez prikupljanja dokumentacije je, bez sumnje, dosta olakšao roditeljima, štedeći im dragoceno vreme. Većina roditelja termin za upis zakazuje preko eUprave, a sam upis i testiranje mogu da se zakažu i tako što će poslati imejl sa podacima deteta sekretaru škole, ukoliko im iz bilo kog razloga zakazivanje putem aplikacije ne odgovara.”- objašnjava za naš portal Vanja Malobabić, pedagog OŠ “Janko Veselinović” iz Beograda.

Osnovna škola “Janko Veselinović” na Voždovcu

Ali, to što se način prijave budućih prvaka promenio, ne znači da se promenila procedura upisa niti nivo zrelosti i znanja koji se od njih očekuje na prvom razgovoru s pedagogom.

Vanja Malobabić za naš portal kaže da se generacije menjaju u skladu sa vremenom u kome odrastaju.

“Ono što upada u oči već duže vreme i učiteljima i nama koji radimo kao stručni saradnici, jeste to da dobijamo generacije koje su neposrednije i otvorenije, borbenije kada je lični interes u pitanju, ali istovremeno i nestrpljive, slabo pokretljive, nemaštovite, sa manjkom pažnje. Ne možemo da ne kažemo i da su deca danas manje empatična, egocentrična, sa oskudnim fondom reči, slabijim logičkim povezivanjem, sa preteranom ambicijom s jedne strane, a lošim radnim navikama s druge.” – iskrena je Vanja Malobabić.

Ona kaže da zabrinjava i to što je sve veći broj slabovide dece i dece sa određenim razvojnim problemima.

“Zanimljivo je da se sadašnje generacije slabije snalaze i u kolektivnim igrama.” – primećuje naša sagovornica i dodaje da deca nisu kriva, jer oni upijaju i uče iz onoga što im se nudi, a malo im se nudi lepog, kvalitetnog i vrednog.

Kao neke od razloga koji doprinose prethodno navedenim karakteristikama današnje dece, Vanja navodi brzinu življenja, nedostatak kvalitetno provedenog vremena sa roditeljima, preteranu upotrebu ekrana, prezaštićenost od strane roditelja, mešanje u odnose deteta sa vršnjacima, pogrešno postavljene pojedine životne vrednosti, kao i vrlo malo međusobnog druženja i druženja sa prirodom.

“Primetno je  da se pomeraju granice u pogledu slobode i opuštenosti dece prema autoritetu, kao i to da se prioritet daje treninzima, muzičkim školama, zimovanju, putovanjima u odnosu na školu. Nekada se ovakve stvari nisu dovodile u pitanje.” – priznaje Vanja koja u osnovnoj školi kao pedagog radi već 18 godina, a i sama je majka tri školarca.

Posvećeni i odgovorni roditelji koji žele da detetu usade prave vrednosti su na velikoj muci u današnje vreme. Oni ulažu ogromnu energiju kako bi amortizovali  negativne uticaje društva i dete usmerili u željenom pravcu.

Na naše pitanje šta se to očekuje od budućeg prvaka na prvom razgovoru s pedagogom, naša sagovornica objašnjava da je pre svega važno da je dete emotivno, socijalno i intelektualno zrelo, kao i da je samostalno u odgovarajućoj meri.

“To sve u prevodu znači da dete mora da ume samo da se obuče, obuje, spakuje svoj rančić i stvari koje su mu potrebne u zavisnosti od situacije, da nema problem da se odvoji od roditelja, da se igra, druži, komunicira sa vršnjacima. Intelektualna zrelost podrazumeva da su kod deteta razvijene operacije koje su preduslov za usvajanje matematičkih pojmova i preduslov za savladavanje čitanja (da opaža, pamti, upoređuje, da razume ono što mu je pročitano, određuje šta je pre, šta posle, da mu je pamćenje na odgovarajućem nivou, da logički zaključuje…)” – kaže Vanja Malobabić.

Nažalost, redovne školske obaveze (izrada domaćih zadataka i redovno donošenje pribora za rad) koje se nekad nisu dovodile u pitanje, danas se učenicima teško nameću jer ih oni ne shvataju kao obaveze, već stvar izbora.

Kako je epidemija uticala na đake

Govoreći o ovoj, već godinu dana aktuelnoj temi, Vanja Malobabić kaže da se uticaj epidemije u mlađim razredima u školi “Janko Veselinović” naročito ne primećuje. Oni dolaze u školu, rade, druže se i nema veće problematike.

“Problem se javlja kod učenika pubertetskog uzrasta gde je epidemija sa izolacijom i onlajn nastavom dovela do toga da su deca jako usamljena, a slabo pričaju o tome, izolovana kad im najviše treba druženje i podrška vršnjaka, da mnogi koji nisu imali problem socijalne prirode, sada imaju. Generalno su ranjiviji, depresivniji i agresivniji.” – objašnjava pedagoškinja za naš portal.

Izvor: Zelena učionica

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

kako-proveriti-da-li-je-ucenik-razumeo-gradivo

Kako proveriti da li je učenik razumeo gradivo

Jedna od ključnih komponenti podučavanja jeste provera razumevanja izloženog gradiva. Tokom izlaganja i uvežbavanja nastavnik treba da prati učeničke izraze lica kako bi otkrili znake čuđenja i zbunjenosti. Pre nego što pređe na novi deo gradiva, važno je da postavljanjem pitanja proveri koliko su učenici razumeli prethodno ili da ih...