Охрабрујмо напредак, а не тачан одговор

ADVERTISEMENT
Керол Двек, доктор психологије и професор на Универзитету у Стенфорду, у свом ТЕД говору , даје неколико брилијантних препорука како да се оценом (проценом, фидбеком, евалуацијом) мотивишу ученици да постану паметнији, срећнији и да уче више.

Уместо негативних оцена, дати процену „Не још“ . То, како каже професорка Двек, пребацује перспективу са агоније садашњости (наш професор Светомир Бојанин би додао – и са прошлости, јер оцена важи за знање стечено и тестирано у прошлости), на будућност. Такође, уместо да се наставник намеће у улози контролора, више има функцију вође и мотиватора. Одговорност за напредак је ученикова – детету је јасније да трудом стиже до већег знања, и да је то циљ, а не оцена.

Не хвалите дететове карактерне одлике детета – као што су интелигенција или таленат, већ жељено понашање, односно процес – труд, тактике, усредстређеност, истрајност, напредак. Тако деца постају упорнија и отпорнија.

– Овде треба пазити не наглашавати труд, него напредак – јер дете ће или глумити да се труди, или ће очекивати похвалу за сам труд, колико год мали он био.

Не хвалите што је дете дало тачан одговор (јер ће наћи „лакши“, непоштен начин да до њега дођу или да се не осећају лоше поводом тога, „кисело је грожђе“), већ процес како се до тачног одговора долази. „Не још“ и „Већ јеси“ (у недостатку бољег превода) су најбољи мотиватори.

Научимо децу да што се више труде, временом постају паметнији. Трудом се граде неуронске везе у мозгу, а ово сазнање се показало као веома мотивишуће, поготово код деце који лако одустају.

Извор: zmajka.wordpress.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Кад-мушкарац-не-жели-да-одрасте-и-прихвати-одговорност-(синдром-Петра-Пана)

Кад мушкарац не жели да одрасте и прихвати одговорност (синдром Петра Пана)

Дечак који никад не одрасте: са свим изазовима које живот одраслих људи носи, некима ово звучи као остварење сна, зар не? За поједине, то јесте реалан живот. Сви ми имамо дане кад бисмо све обавезе заборавили, искључили телефоне и отишли негде да се ником не јавимо. Као друштво и као...

Разлика-између-аутизма-и-развојне-дисфазије

Разлика између аутизма и развојне дисфазије

За родитеље који се суочавају са проблемима у развоју детета, као и за васпитаче и наставнике који раде са децом којима је потребан другачији приступ, од велике је користи да знају и разумеју разлику између развојне дисфазије и аутизма. У наставку вам доносимо карактеристике и једног и другог, уз напомену...

Просветни-радник-је-просветни-радник-–-и-када-изађе-из-школског-дворишта

Просветни радник је просветни радник – и када изађе из школског дворишта

Често се може чути да је школа све мање васпитна установа, а да је образовна улога школе пренаглашена. Ако се сложимо да има неке истине у томе, онда ћемо морати да нађемо узроке и да видимо да ли постоје начини да се та васпитна улога врати у оној мери која...

Наука-каже:-Дојење-може-спречити-рак-у-детињству

Наука каже: Дојење може спречити рак у детињству

Ако дојите или сте некад дојили, онда сигурно знате колико је то тешко, али и чаробно. И колико има бенефита и за маму и за бебу. Познато је да дојење смањује могућност од појаве кардиоваскуларних болести, дијабетеса 2, реуматоидног артритиса и умањује ризик од изненадне смрти новорођенчета (СИДС). Ако вам...

Психолог-др-Ивић:-Родитељи-чине-медвеђу-услугу-деци,-тражећи-од-наставника-поклоњене-оцене

Психолог др Ивић: Родитељи чине медвеђу услугу деци, тражећи од наставника поклоњене оцене

Већ првих дана школе уочавамо да ђаци имају проблем са пажњом, самосталним радом, концентрацијом, комуникацијом, памћењем, графомоториком, истрајношћу, уредношћу, чак и на једноставним задацима. Зашто је деци тежак сваки ментални и физички рад? Зашто је њихов речник сиромашан? Зашто више нису радознали и маштовити? Зато што смо им прерано дали...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT