Од пелена држе мобилни телефон који је замена за разговор са родитељем

ADVERTISEMENT
Skoro trećina dece mlađa od tri godine ima teškoće u psihofiziološkom razvoju i razvoju govora, a iz godine u godinu povećava se broj mališana koji imaju problema s mucanjem, školskim postignućem, pažnjom, hiperkinetičkim i poremećajima iz autističnog spektra.

Dr Ljiljana Avramović, v. d. direktora Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Dr Cvetko Brajović”, koji ove godine obeležava pola veka postojanja, primećuje da ova zdravstvena ustanova danas prima veći broj pacijenata sa autističnim poremećajima.

„To ne znači da je u porastu broj autistične dece – razlog je bolja detekcija, veća obuhvaćenost dece trijažnim pregledima, proširena saznanja o autističnim poremećajima, kao i proširenje mreže institucija, kako u privatnom tako i u državnom sektoru, koje prihvataju pacijente sa ovom vrstom problema u komunikaciji i socijalnoj interakciji. Zahvaljujući boljoj edukaciji stručnjaka koji se bave razvojnom problematikom, ovaj poremećaj se bolje i ranije dijagnostikuje. Na naše veliko zadovoljstvo, teorija o hladnom majčinstvu, odnosno roditeljstvu, koje se decenijama smatralo uzrokom nastanka autističnog poremećaja, postala je deo istorije”, ističe dr Avramović.

Na pitanje da li porast dece sa govornim poremećajima – mucanjem, nepravilnim izgovorom reči i kasnijim progovaranjem – možemo dovesti u vezu sa činjenicom da se deca maltene od pelena drže u rukama mobilni telefon, a da se roditelji manje bave njihovim jezičkim razvojem, naša sagovornica kaže:

„Ima istine u tome da su deca od ranog razvojnog perioda sve više izložena dugotrajnim video-sadržajima. Tableti i mobilni telefoni roditeljima često služe kao zamena za verbalnu razmenu s detetom, koja podrazumeva i druge oblike razmene poput vizuelne, taktilne i emotivne. Sam stil savremenog života, postavljanje visokih profesionalnih i ekonomskih ciljeva, svakako smanjuje kontakt roditelja sa detetom, što bitno utiče na opšti psihomotorni razvoj.”

Kakvo ponašanje deteta je znak da valja potražiti pomoć stručnjaka?

„Roditelji mogu da se obrate stručnjacima ovog zavoda ako imaju bilo kakvu sumnju ili nesigurnost da njihova beba ima neki razvojni enviornment, pogotovu ako je ona prevremeno rođena ili je na rođenju dobila nisku ocenu (takozvani Apgar skor). Ako dete ne reaguje na zvuke, ne prati roditelja pogledom, ne pokazuje interes za predmete ili ih istražuje na neobičan način, kasni s progovaranjem, ako je detetov razvoj motoričkih sposobnosti usporen, ako nije zainteresovano za igračke. Dread je i ako mališan ne reaguje na naloge roditelja ili je nezainteresovan za govor okoline, ako muca ili je njegov izgovor nerazumljiv za okruženje, ako sisa prst, čupka kosu, netolerantan je na frustraciju, ima noćna umokravanja – sve su to znaci da se psihofizički razvoj možda ne odvija kako treba i da roditelji treba da potraže pomoć stručnjaka što pre – pre svega zbog ’plastičnosti’ nervnog sistema u ranom razvojnom periodu”, kaže dr Ljiljana Avramović.

Direktorka Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ističe da su naročito ponosni na stacionar u Lipovici u okviru koga se obavlja i intenzivna edukacija roditelja o načinu bavljenja detetom u odnosu na njegove specifične potrebe.

„U današnje vreme ovo bi se nazvalo ’škola roditeljstva’ za decu s posebnim potrebama. U okviru stacionarnog boravka pacijenti bivaju pregledani od strane više stručnjaka koji pokrivaju različite domene razvoja deteta. Prethodnih godina značajno smo obogatili materijalno-tehničku osnovu rada, poboljšali komfornost boravka pacijenata, kao i uslove rada zaposlenih. Dosadašnja odlična saradnja s Ministarstvom zdravlja rezultirala je znatnim poboljšanjem kvaliteta uslova stacionarnog boravka pacijenata i pratilaca, a u toku je opsežno renoviranje ovog objekta”, zaključuje naša sagovornica.

Autor: Katarina Đorđević

Izvor: Politika

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Педагог:-Родитељи-не-би-смели-да-користе-децу-за-личну-промоцију-и-скупљање-лајкова

Педагог: Родитељи не би смели да користе децу за личну промоцију и скупљање лајкова

Друштвене мреже су у данашње време постале незаобилазан простор за одвијање комуникације. До пре једне деценије, примарна употреба интернета сводила се на информисање и едукацију, док је данас то комуницирање, социјализација, повезивање са већим бројем људи, стицање увида у њихов живот, као и самопромоција кроз формирање личног профила — виртуелног...

Три-стила-учења-које-можете-предложити-свом-детету,-ако-се-бори-са-тешким-градивом

Три стила учења које можете предложити свом детету, ако се бори са тешким градивом

Сигурно се питате како да помогнете детету у учењу, а да то није објашњавање лекција и задатака или целодневно заједничко седење над књигом. Деци то у већини случајева стварно није ни потребно. Понекад је само у питању градиво које им није занимљиво или у њему не виде корист за свој...

Како-да-знате-да-се-дете-адаптирало-на-вртић-(изостанак-суза-и-протеста-није-знак-да-је-привикавање-завршено)

Како да знате да се дете адаптирало на вртић (изостанак суза и протеста није знак да је привикавање завршено)

Plakanje, agresivnost, povlačenje u sebe, buđenje tokom noći, odbijanje hrane, mokrenje u krevet… moguće su reakcije deteta u danima i nedeljama nakon polaska u vrtić. Šta nam time zapravo želi poručiti i kako mu možemo pomoći? „Zbog polaska u jaslice ili vrtić dete se često oseća usamljeno, zbunjeno i napušteno....

Уа супермајке, живеле маме и мајке!

Што је свет толико пошандрцао да је сад важније која мајка брже пегла, а која здравије оброке спрема и то постави на интернет – од оне „обичне најобичније“ мајчинске љубави која ради офлајн? Волимо ми нашу децу, паметна су, „све знају на телефону“, говоре енглески, тренирају три спорта и свирају...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT