Оцене одличне, ђачко знање упитно

ADVERTISEMENT

Најслабија страна образовног система Србије је то што не постоји систем објективног екстерног оцењивања образовних постигнућа на свим нивоима образовања.

Недостатак те објективне процене је озбиљна мањкавост, посебно у околностима у којима су школске оцене непоуздана мера стварних образовних постигнућа, један је од закључака који износе Иван Ивић Ана Пешикан и Александар Костић у публикацији „Кључни подаци о образовању у Србији“.

Публикација је настала као пратећи материјал за скуп који је недавно организован у САНУ о стању, перспективама и улози образовања у развоју Србије.

Садржи обиље драгоцених података, заснованих на званичним статистикама, као и упоредне анализе различитих извора о капацитету домаћег образовног система, школској спреми становништва, обухвату и образовним постигнућима на неким нивоима образовања.

Анализираћи управо ово последње, аутори публикације указују да је завршни испит на крају основне школе (мала матура), практично једини екстерни систем оцењивања ученичких постигнућа, који јасно показује да су под великим знаком питања стварна знања које даје основно образовање.

„Укупни резултати које су постигли ученици на завршном испиту су изузетно ниски јер је просечан број поена око 11 од могућих 20. На комбинованом тесту резултати су нешто виши, јер је био лакши. Ово је први озбиљни паниц да наша основна школа не функционише добро. Из тога следи да је са оваквим резултатима упитно настављање школовања у било којој врсти средње школе“, закључују стручњаци на основу података о завршном испиту на крају школске 2017/18, 2018/19. и 2019/20. године.

Резулатати указују и на велике регионалне разлике у постигнућима ученика и да је 50 аттаин 60 одсто округа у Србији испод националног просека.

„У нашим школама постоји инфлација високих оцена. На пример, у осмом разреду 40 аттаин 45 одсто ученика има одличан успех, а чак око 14 одсто је стекло Вукову диплому. Школске оцене нису више валидан показатељ школских постигнућа. Инфлација високих оцена је сасвим погрешна основа за процену стања у образовању и усмеравање образовне политике у земљи. Све ово је озбиљно упозорење да наша основна школа не функционише добро. Са оваквим резултатима упитно је било какво настављање школовања. Зато су нам ургентно потребни поуздани системи за вредновање стварних образовних постигнућа ученика“, наводи се у публикацији.

Указано је да немамо ни објективне податаке о постигнућима ученика у средњим школама.

Такве информације треба да нам да велика матура, али она аттаин данас није уведена, иако су на то утрошена прилична средства из европских фондова.

Података нема ни за високо образовање, нити су просветне власти Србије показале интересовање за учешће у ОЕЦД-овом програму АЛОХЕ – Процена образовних постигнућа у високом образовању.

Стручњаци износе резултате и из два међународна испитивања ученичких постигнућа ТИМСС и ПИСА, од којих се прво спроводи у четвртом разреду (али не и у осмом где су, када је последњи саве рађено, резултати били лоши), а у другом учествују петнаестогодишњаци.

ТИМСС испитивање образовних постигнућа из математике и природних наука за сада је једино међународно и домаће испитивање које даје неке показатеље о успеху ученика нижих разреда основне школе.

На овом испитивању наши ученици постижу нешто боље резултате него на ПИСА тестирању, тако да су бољи и од ученика неких европских земаља.

„Не знамо тачно шта је узрок тог бољег успеха, да ли је настава у разредној настави заиста боља, или је објашњење то што је ТИМСС испитивање сличније садржајима школских програма и начину испитивања ученика у школама. Нека знања која се испитују овим системом скоро су у целини заступљена и у нашим програмима за математику и природне науке, па се може рећи да се ТИМСС-ом у већој мери испитује реализација школских програма“, истиче се у публикацији.

Аутори указују да у ПИСА испитивању ученици из Србије имају значајно слабије резултате у све три области (математика, природне науке и читање) од земаља Европске уније.

Мерено школским годинама, наши петнаестогодишњаци заостају око годину и по дана.

Постоје велике разлике у успеху ученика из различитих врста средње школе: најбољи су гимназијалци, док ученици трогодишњих средњих школа показују буквално катастрофалне резултате, пише у публикацији.

„На ПИСА тестирању из 2018. године 37,7 одсто наших петнаесто годишњака функционално је неписмено. Када се додају и они који из разних разлога нису обухваћени тестирањем, долазимо аттаин резултата да је између 40 и 50 одсто петнаестогодишњака у Србији функционално неписмено. Такво стање се није променило у последњих 10 година. Ти ученици улазе у средње школе са веома ниским нивоом образовања, што њихово даље школовање чини упитним. Ово је веома забрињавајући налаз о ефективности основног образовања, али и целокупног система образовања у Србији“, наводе стручњаци.

Важно само да школе раде

Стручњаци напомињу да у јавности, али и међу представницима просветне власти не постоји свест и значају систематске екстерне провере ефеката образовања на свим нивоима образовног система. Као да је, како кажу, довољно да образовне установе раде, да се настава „редовно одржава” и да су „програми реализовани”. Напомињу да се чак и у време пандемије редовно говорило о организационим и техничким питањима, уз успутну опаску да се све добро одвија, при чему се није постављало питање каква се знања стичу у таквој настави. Неразумевање значаја испитивања стварних образовних постигнућа аутори илуструју збивањима са последње мале ветеран:

„Са највишег места у просвети је најављивано да ће тај испит плански бити лакши него претходних година и да ће већина задатака бити са понуђеним одговорима, који фаворизују репродуктивно знање. Овакав приступ указује на то да ће бити онемогућена евалуациона функција тог испита, то јест, да се неће сазнати у којој мери је ванредна ситуација у протеклој школској години погоршала ниво знања ученика – што је доминантан налаз у истраживањима утицаја пандемије на образовање у свету“, истичу стручњаци.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Времеплов:-Умро-Стојан-Протић

На данашњи дан – 28. октобар

Данас је четвртак, 28. октобар 2021. До краја године има 64 дана. 1492 -Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио је Кубу на првом путовању преко Атлантика и прогласио је поседом Шпаније. 1704 -Умро је енглески филозоф Џон Лок, један од утемељивача емпиризма. Оспоравао је теорију о урођеним идејама и принципима и...

Тиодоровић:-Школе-треба-да-наставе-да-раде

Тиодоровић: Школе треба да наставе да раде

Епидемиолози ће се сутра састати с министром просвете Србије Бранком Ружићем, након чега ће се знати јасан став о томе како ће се настава у школама одвијати у наредном периоду, изјавио је данас члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић. Према његовим речима, опредељење је да школе треба да наставе да раде,...

Времеплов:-Рођен-Владимир-Ћоровић

На данашњи дан – 27. октобар

Данас је среда, 27. октобар 2021. године. 1505- Умро је руски владар Иван III Васиљевич, назван "Иван Велики". Оснажио је Русију, ослободио се вазалног односа одбивши да Монголима плаћа данак, ојачао је руску монархију и окончао "окупљање руских земаља". По доласку на престо 1462. пошто је устоличен за великог московског...

Филозофски-факултет-у-Нишу-обележио-50-година-постојања

Филозофски факултет у Нишу обележио 50 година постојања

Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић честитао је руководству, али и целокупном наставном и ваннааставном особљу и студентима 50 година постојања Филозофског факултета у Нишу. Задовољство ми је да вас све поздравим на дан прославе јубилеја Филозофског факултета у Нишу и верујем да...

Још-2.500-наставника-биће-запослено-на-неодређено

Још 2.500 наставника биће запослено на неодређено

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић најавио је данас, у разговору са представницима репрезентативних синдиката из те области, да ће у наредном периоду бити расписани конкурси за запослење 2.500 људи на неодређено. Foto: Canva „Ово су сјајне вести и на овај племенити позив се одазивају посебни људи свесни...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT