Noćne more kod dece i šta nikako ne treba da radite kad se dete ružno sanja

U pola noći, čujete vrisak. Vaše dete je, ponovo, imalo noćnu moru. Ulazite u sobu i shvatate da se dete zapravo i nije probudilo, da je još negde između tog sna i jave. Želite, naravno, da ga utešite, da ga što pre smirite, da shvati da je to samo san, da nije stvarno.

I šta kažete? Pa verovatno nešto poput: “Oh, šta je bilo? Nešto si ružno sanjao? Je l tako? Šta si sanjao?”

Foto: Canva

Nemojte.

Kad se dete budi iz noćne more, verovatno ćete želeti da znate šta su to sanjali, kako biste mogli da im pomognete da se s tim izbori.

Ali, što se više vaše dete priseća svog sna i što više o njemu govori dok je sve još sveže, to mu se taj san više vraća u pamćenje i čini stvarnim.

A šta bi trebalo da uradite kad vas vaše dete, bilo ono dvogodišnjak ili desetogodišnjak, probudi u toku noći jer je ružno sanjalo?

  • Ponovite mu, koliko god puta je potrebno, da ste tu i da je bezbedno. Može da pomogne i da mu pokažete da je u svojoj sobi, u svom krevetu.
  • Ako je ustalo, nežno ga usmerite prema krevetu.
  • Ponudite zagrljaj, čašu vode, utehu.
  • Podsetite ih da snovi nisu stvarni.
  • Okrenite im jastuk, ušuškajte ih ili napravite neki drugi gest koji će ih podsetiti gde se nalaze i da su na sigurnom.

Svi ovi saveti važe za situacije kad se dete budi u toku noći i vidite da nije sasvim budno.

Ali sutradan, kad se dete sasvim probudi, pokrenite temu noćne more, diskutujte. Iznošenje strašnog sna na svetlo dana može pomoći da se njegova snaga umanji, ali i vama da upoznate unutrašnje biće svog deteta.

Takođe, ako dete želi da u toku noći govori o svom snu, naravno da treba da prihvatite. Možete ih saslušati, dati značaj njihovim emocijama, i na isti način, prema stavkama navedenim iznad, objasniti im razliku između sna i jave.

A. C.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

drzava-menja-uredbu-o-subvenciji-za-prvi-stan-za-mame-koje-su-rodile-bebu-u-ovoj-godini

Država menja uredbu o subvenciji za prvi stan za mame koje su rodile bebu u ovoj godini

Уредба о субвенционисању куповине првог стана за маме које су родиле бебу у овој години биће ускоро промењена, сазнају “Новости”. Све мајке које су одбијене, а испуњавају услове, добиће новчана средства. Како је “Новостима” рекла Дарија Кисић, министарка за рад и председница комисије за доделу новчаних средстава за куповину првог...

kako-da-razgovarate-sa-cerkom-o-prvoj-menstruaciji?

Kako da razgovarate sa ćerkom o prvoj menstruaciji?

Прву менструацију девојчице често посматрају као значајан догађај у свом животу. Она се најчешће јавља током ране адолесценције (између 10. и 13. године живота), код највећег броја девојчица око 12. године. У том периоду, тело младе особе почиње убрзано да се мења – долази до развоја секундарних полних карактеристика (груди,...

jednostavni-nacini-kako-detetu-ublaziti-strah-od-doktora

Jednostavni načini kako detetu ublažiti strah od doktora

Стручњаци кажу да је страх од доктора резултат неколико фактора: темперамента детета, његовог узраста и претходних искуства у ординацијама и болницама. Деца која су од малена често болесна и изложена низу неугодних претрага, имају веће шансе да развију страх од одласка педијатру или у болницу. Ако томе додамо и такозвани...

dr-bojanin:-imao-sam-najgori-rukopis-u-skoli-i-zbog-toga-nisam-bio-odlican

Dr Bojanin: Imao sam najgori rukopis u školi i zbog toga nisam bio odličan

Проф. др Светомир Бојанин, најпознатији дечји психијатар у овом делу Европе, утемељивач неуропсихологије и савремене дефектологије у Србији, аутор више од двадесет уџбеника и монографија, често говори о недостацима образовног система као и о томе шта је деци заправо потребно. Он се, притом, осврће и на своје одрастање, период школовања...

decji-psiholog:-sta-je-svrha-kazne-u-vaspitanju-i-kakva-ona-(ne)-treba-da-bude

Dečji psiholog: Šta je svrha kazne u vaspitanju i kakva ona (ne) treba da bude

Кажњавање је један од уобичајених поступака у процесу васпитања. Заснива се на чињеници да деца најефикасније уче из сопственог искуства. Наиме, велики део онога што деца раде има неки ефекат на њих саме, односно доводи до одређених добрих или лоших последица. Деца задржавају и учвршћују оне облике понашања која су...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT