Не раде физичко да не би ПОЛОМИЛЕ ВЕШТАЧКЕ НОКТЕ, не желе да се зноје јер могу да покваре шминку: Ученице масовно траже да буду ослобођене овог часа, често имају подршку родитеља

ADVERTISEMENT

Начелница Дечје клинике у КБЦ „Драгиша Мишовић“ Оливера Остојић недавно је упозорила да је све више деце која траже да буду ослобођена физичког васпитања у школама, нарочито девојчица, напомињући да је гојазност један од горућих проблема међу младима.

А управо су најтеже клиничке слике код деце узраста 15, 16 године оболеле од ковида 19, забележене међу онима са вишком килограма.

Проблем избегавања часова физичког, било тако што се смишљају разлози да се „хватају кривине“ или набављају лекарска оправдања за ослобађање, присутан је деценијама у школској пракси.

У Министарству просвете речено је Данасу да немају податке колико је ђака ослобођено од физичког.

FOTO: SHUTTERSTOCK, MILAN ILIC / RAS SRBIJA

Не раде физичко да не би поквариле нокте или шминку


– Нажалост ниједан државни орган не води евиденцију о томе. Примећено је од стране наставника да су у седмом и осмом разреду више ослобођене наставе девојчице него дечаци. Има и случајева када родитељи траже од лекара да децу ослободи наставе, али ти исти ученици тренирају у клубу што је у најмању руку нелогично. Ученице често знају да траже оправдање како не би „поквариле“ вештачке нокте или шминку, односно како се не би ознојиле. „Смара“ их да вежбају, а после неколико месеци или година плаћају да би вежбале – наводи примере из школске праксе Мирослав Марковић председник Српског савеза професора физичког васпитања и спорта.

Медији у региону недавно су пренели вест да је ученица основне школе у Словенији на физичком сломила вештачки, а испод њега и прави нокат, због чега су се њени родитељи жалили школском већу, тврдећи да је лично право њихове ћерке да има вештачке нокте, а да је за повреду крива – учитељица.

Шта кажу прописи

Према домаћим школским прописима, ученик може бити привремено или за одређену школску годину ослобођен од практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања, у целини или делимично на основу предлога изабраног лекара.

– Поценат ослобођених ученика креће се од 3 до 10 одсто, а највише се ослобађају због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (деформација кичме, болови у зглобовима), болести система за дисање (упала плућа, астма, бронхитис), односно повреда, тровања и последица спољашњих фактора (преломи, ишчашења). Доста су честе и болести система крвотока (срчане мане, проблеми са крвним притиском, малокрвност) – каже за Данас Вишња Ђорђић професорка Теорије и методике физичког васпитања на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду.

Она напомиње да је и у струци и широј јавности дубоко уврежено мшљење да се један број ученика „ослобађа“ од физичког јер је то заправо једини начин да избегну похађање ових часова, који су обавезни за све ђаке, почев од првог разреда основне до завршног разреда средње школе.

Знатно више девојчица ослобођено физичког васпитања


– Ту се, претпоставка је, ради о немедицинским разлозима и својеврсном саучесништву деце, родитеља и здравствених радника, што је изузетно тешко доказати и што отвара бројна питања. У прилог овој претпоставци говоре подаци из нашег истраживања, да међу ослобођеним ученицима има знатно више девојчица (и до три четвртине свих ослобођених ученика), затим, да број ослобођених ученика расте са узрастом, при чему је убедљиво највише матураната, тј. ученика завршног разреда средње школе, а варирање броја уочава се и између школа и појединих наставника – наводи Ђорђић неке од резултата истраживања које је радила са колегом Марјаном Бутом.

Она износи и податак да се око 70 одсто ученика ослобођених од наставе физичког бави физичком активношћу у слободно време, а око 40 одсто сматра да би укидање оцењивања смањило број ослобођених ученика.

Део шире слике, чине и ученици који изостају са наставе, иако нису ослобођени.

Наша саговорница наводи резултате другог истраживања, који показује да више од половине гимназијалки понекад или редовно изостаје са часова физичког васпитања (53 одсто), док је тај проценат нижи код гимназијалаца и достиже 27 одсто.

Дођу, али седе на клупи

– Коначно и међу ученицима који су присутни на часу, има оних који не доносе опрему за физичко (седе на клупи) или се, једноставно, не труде довољно. Поједине ученице избегавају да вежбају у дане циклуса, што девојчице, додатно чини осетљивом групом када је реч о активном учествовању у настави физичког васпитања – истиче професорка Ђорђић.

Она сматра да је, генерално гледано, проблем ослобођања ученика од наставе адекватно решен у делу законске регулативе, која предвиђа да и ови ученици редовно похађају часове, укључују се у час као мериоци, судије, записничари и слично, а за њих су предвиђени и посебни исходи учења који се тичу, пре свега, едукације о здрављу, физичком вежбању и спорту.

Уколико постоји сумња да ученик жели да се ослободи наставе физичког васпитања из немедицинских разлога, уколико нередовно долази на часове, „забушава“ на часу и слично, то је, према речима саговорнице, сигнал за узбуну. И за наставника и за родитеље.

Утврдити зашто је то тако

Ђорђић каже да је неоходно утврдити могуће узроке таквог понашања и заједнички наћи решење.

Различити облици непожељног понашања, где спада и недоношење опреме за физичко, недовољно залагање, изостанци, недисциплина, често су израз потребе деце за пажњом или реакција на часове који им нису занимљиви и лично релевантни, упозорава Ђорђић.

– Наше истраживање методом фокус група, које се као такво не може генерализовати, показало је да средњошколке претежно негативно вреднују часове физичког васпитања (“Да се ми питамо, никад не бисмо радиле физичко”), предмет се, уз ликовну и музичку културу, сматра најмање важним, ученице не воле да се пресвлаче и носе опрему за час (“Нема шансе да носим патике од куће”), а камен спотицања може бити и инсистирање на једнообразној опреми (“црвена мајица, бели шортс”), знојење, пресвлачење, прљава сала, такмичарске активности на часу (“Дечаци као да се такмиче за Олимпијаду”), поштеда због циклуса и друго – каже Вишња Ђорђић.

Потребан сет мера

Она истиче да превазилажење баријера које средњошколке спутавају да активније учествују и више уживају у настави физичког васпитања, захтева сет мера различитог нивоа: од тога да се омогућити већи избор физичких активности на часовима (или појединим деловима часа), да им се обезбедити право гласа у избору и формату активности, затим организовање едукативне радионице о физичком вежбању и правилној исхрани, створити безбедан амбијент, без страха од физичке повреде и вербалног узнемиравања, грубости, супериорности и компетитивности дечака…

Ђорђић напомиње и да би наставници требало да буду аутентични рефлексивни практичари, који преиспитују и коригују своју праксу и уобичајена решења и методе, вођени професионалним ентузијазмом и одлучни да свој деци пруже јединствено и драгоцено искуство квалитетног физичког васпитања.

Расте броој гојазне деце

Светска здравствена организација (СЗО) на нивоу Европе годинама уназад прати гојазност међу децом у појединачним државама. Подаци за Србију, засновани на репрезентативном узорку школске деце узраста од седам до девет година показују да је проценат деце која имају прекомерну тежину или су гојазна порастао са 30,7 одсто (2015.) на 34,8 одсто (2019.), када се узму у обзир критеријуми СЗО.

Прекомерна тежина између осталог повезана је и са лошим навикама у исхрани. Истраживање у коме су учествовали истраживачи са Института за спорт и Факултета спорта из Новог Сада, објављено ове године, показује да 84,5 одсто школске деце у Србији доручкује, што је више од европског просека (80 одсто), али и мање у поређењу са на пример нордијским земљама или суседном Црнмом Гором где је тај удео 90 одсто. Такође проценат деце која свакодневно једу воће (39,5 одсто) и поврће (37 одсто) је нешто мањи од еворопског просека када се ради о воћу (42,5 одсто) и више кад се ради у уносу поврћа (22,6 одсто). На крају, у поређењу са европским просеком већи број деце у Србији свакодневно једе слаткише, гицкалице, сокове.

СЗО процењује да је прошле године било 39 милиона деце млађе од пет година у свету која су имала прекомерну тежину или била гојазна. Такође гојазност међу најмлађима узраста од пет до 19 година порасла је са мање од један одсто током 1975 на шест одсто (девојчице) и осам одсто (дечаци) током 2016. године.

Ковид и физичко

– Ковид је свакако допринео, посебно прошле школске године, да се часови физичког и здравственог васпитања не одржавају. Ове године је боља ситуација и настава се одржава на основу препорука Српског савеза професора физичког васпитања и спорта које је уважило Министарство просвете. По извештајима који су доступни ковид је утицао на повећање броја гојазне деце као и на појаву кардио-васкуларних болести код деце као и психолошких поремећаја, посебно анксиозности. У ово време посебну пажњу треба обратити на квалитет ваздуха и активности напољу, јер је ваздух у већинини делова наше земље загађен. Наставници знају да физичке активности у тим условима нису дозвољене на отвореном – напомиње Мирослав Марковић.

Шта каже закон?

„Ученик може бити привремено или за одређену школску годину ослобођен од практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања у целини или делимично. Директор доноси одлуку о ослобађању ученика од практичног дела наставе физичког на основу предлога изабраног лекара. Ученик који је ослобођен практичног дела наставе се оцењује на основу теоријских знања, у складу са програмом предмета“, пише у Закону о основној школи.

Међутим, у прописима који важе за средње школе предвиђено је да ученик може бити због болести или инвалидитета привремено или за одређену школску годину ослобођен, делимично или у целини, наставе физичког васпитања. Одлуку о ослобађању и о оцењивању доноси наставничко веће, на основу предлога изабраног лекара. Ученицима са инвалидитетом се настава физичког васпитања прилагођава у складу са могућностима и врстом инвалидитета.

Извор: Блиц

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Зашто-је-подкаст-нова-сјајна-форма-у-образовању

Зашто је подкаст нова сјајна форма у образовању

Дигитални наставни садржаји су увелико део наше свакодневице. Иако је вероватно пандемија вируса ковид19 „погурала“ дигитализацију наставе широм света, просто је незамисливо да настава данас само подразумева предавање испред табле. Подкасти у многоме могу да нам помогну у овим ситуацијама. Електронски садржаји имају апсолутни примат у многим професијама, а нарочито...

Какав-Деда-Мраз,-Мајо?!-Па-он-има-пет-година,-смејаће-му-се-деца-што-верује-у-те-глупости!

Какав Деда Мраз, Мајо?! Па он има пет година, смејаће му се деца што верује у те глупости!

– И онда ће Деда Мраз, кад види колико си добар био цеееееле године, посебне пакетиће да издвоји беш за тебе. – За мене? Оно што смо му написали у писму? – Да, баш оно што смо му написали у писму. Хајде сада… Лаку ноћ… – Је л’ ти стварно...

Ноћне-море-код-деце-и-шта-никако-не-треба-да-радите-кад-се-дете-ружно-сања

Ноћне море код деце и шта никако не треба да радите кад се дете ружно сања

У пола ноћи, чујете врисак. Ваше дете је, поново, имало ноћну мору. Улазите у собу и схватате да се дете заправо и није пробудило, да је још негде између тог сна и јаве. Желите, наравно, да га утешите, да га што пре смирите, да схвати да је то само сан,...

Какви-проблеми-чекају-децу-чији-родитељи-моле-или-прете-због-оцене

Какви проблеми чекају децу чији родитељи моле или прете због оцене

Последњих дана много читамо и слушамо о деградацији српског образовног система, о наставницима који спуштају критеријуме оцењивања под притисцима, о родитељима који су спремни на моле, али и да прете како би њихово дете добило оцену више. Ово потоње није новост, наставници се годинама жале да ходници школа пред крај...

Како-родитељи-НЕ-ТРЕБА-да-поступају-током-развода

Како родитељи НЕ ТРЕБА да поступају током развода

Када дође до развода, велика је грешка порицати да деца пате, јер нама то тако изгледа. Они, можда, пате у тишини и никако не треба пустити да та осећања остану дубоко у њима. Треба им помоћи да разумеју да је то што осећају очекивано, али да ће проћи. Када им...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT