Nauka je dokazala da maženje beba MENJA njihove gene – na bolje

Znamo da je maženje dobro za novorođenčad, zato mnogi roditelji praktikuju kontakt ”koža na kožu” u najranijim danima, ali priča sa Univerziteta British Columbia pokazuje da maženje utiče na bebe na još dubljem nivou nego što smo mislili.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Razvoj i psihopatologija, maženja i zagrljaji koje dajemo našoj deci u njihovom ranom uzrastu imaju trajan uticaj na molekularnom nivou. U osnovi, maženje sa bebom menja njihove gene.

Istraživači su pratili 94 zdrave bebe stare pet nedelja, tražeći od roditelja da vode dnevnike o tome kada su bebe jele, spavale, hranile se i plakale, kao i koliko je bilo telesnog kontakta tokom nege. Četiri i po godine kasnije, naučnici su ispitali njihov DNK.

Otkrili su da je, kod dece koja su manje mažena i nošena i ujedno bila više uznemirena dok su bili bebe, molekularni profil u ćelijama bio nedovoljno razvijen za njihov uzrast. “Smatramo da, kod dece, sporije epigenetsko starenje utiče na slabiji razvoj i napredak”, kaže Michael Kobor, profesor na Odeljenju za medicinsku genetiku UBC -a.

Istraživači su to otkrili posmatrajući metilaciju DNK, proces koji menja način na koji geni funkcionišu, utičući na njihovo ispoljavanje.

Postojale su vidne razlike u metilaciji DNK kod dece koja su bila dosta mažena u odnosu na onu koja nisu. Deca koja su imala manje zagrljaja i bila više uznemirena u detinjstvu imala su nižu epigenetsku starost od očekivane u uzrastu od 4,5 godina.

“Planiramo da pratimo da li biološka nezrelost koju smo videli kod ove dece ima široke implikacije na njihovo zdravlje, posebno na njihov psihološki razvoj”, kaže Sarah Moore, autorka studije. “Ako dalja istraživanja potvrde ovaj početni nalaz, tako će se naglasiti važnost obezbeđivanja fizičkog kontakta.”

U međuvremenu, roditelji nikada ne treba da brinu da previše grle bebu, jer u tom procesu korist nemaju samo njihove ćelije, već i mozak. Druga studija iz Nacionalne dečje bolnice u Kolumbusu u Ohaju otkrila je da rani, nežni osećaji naklonosti roditelja i negovatelja imaju trajne efekte na to kako mozak beba reaguje na nežan dodir. Zato, mame grlite ih.

Izvori: Moore S, McEwen L, Quirt J, Morin A, Mah S, Barr R, et al. ”Epigenetske korelacije neonatalnog kontakta kod ljudi”

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

drzava-menja-uredbu-o-subvenciji-za-prvi-stan-za-mame-koje-su-rodile-bebu-u-ovoj-godini

Država menja uredbu o subvenciji za prvi stan za mame koje su rodile bebu u ovoj godini

Уредба о субвенционисању куповине првог стана за маме које су родиле бебу у овој години биће ускоро промењена, сазнају “Новости”. Све мајке које су одбијене, а испуњавају услове, добиће новчана средства. Како је “Новостима” рекла Дарија Кисић, министарка за рад и председница комисије за доделу новчаних средстава за куповину првог...

kako-da-razgovarate-sa-cerkom-o-prvoj-menstruaciji?

Kako da razgovarate sa ćerkom o prvoj menstruaciji?

Прву менструацију девојчице често посматрају као значајан догађај у свом животу. Она се најчешће јавља током ране адолесценције (између 10. и 13. године живота), код највећег броја девојчица око 12. године. У том периоду, тело младе особе почиње убрзано да се мења – долази до развоја секундарних полних карактеристика (груди,...

jednostavni-nacini-kako-detetu-ublaziti-strah-od-doktora

Jednostavni načini kako detetu ublažiti strah od doktora

Стручњаци кажу да је страх од доктора резултат неколико фактора: темперамента детета, његовог узраста и претходних искуства у ординацијама и болницама. Деца која су од малена често болесна и изложена низу неугодних претрага, имају веће шансе да развију страх од одласка педијатру или у болницу. Ако томе додамо и такозвани...

dr-bojanin:-imao-sam-najgori-rukopis-u-skoli-i-zbog-toga-nisam-bio-odlican

Dr Bojanin: Imao sam najgori rukopis u školi i zbog toga nisam bio odličan

Проф. др Светомир Бојанин, најпознатији дечји психијатар у овом делу Европе, утемељивач неуропсихологије и савремене дефектологије у Србији, аутор више од двадесет уџбеника и монографија, често говори о недостацима образовног система као и о томе шта је деци заправо потребно. Он се, притом, осврће и на своје одрастање, период школовања...

decji-psiholog:-sta-je-svrha-kazne-u-vaspitanju-i-kakva-ona-(ne)-treba-da-bude

Dečji psiholog: Šta je svrha kazne u vaspitanju i kakva ona (ne) treba da bude

Кажњавање је један од уобичајених поступака у процесу васпитања. Заснива се на чињеници да деца најефикасније уче из сопственог искуства. Наиме, велики део онога што деца раде има неки ефекат на њих саме, односно доводи до одређених добрих или лоших последица. Деца задржавају и учвршћују оне облике понашања која су...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT