На данашњи дан: 8. децембар

ADVERTISEMENT

Данас је среда, 8. децембар 2021. До краја године има 24 дана.

65. п.н.е. – Рођен је римски литерата Хорације, највећи римски лирски песник, који се више од иједног грчког или римског песника одликовао разноврсношћу свог песничког израза. Током боравка у Атини подробно је упознао грчку културу, филозофију и уметност. Његов трезвени израз, хладне ироничне опсервације, строги морални захтеви, усклађени са естетском савршеношћу песме, извршили су огроман утицај на римско, ранохришћанско и европско песништво. Дела: „Еподе“, „Сатире“, „Песме“ или „Оде“, „Писма“.

1542 – Рођена је шкотска краљица Мери Стјуарт, која је непопуларном римокатоличком политиком изазвала народ и племство протестанске Шкотске на побуну, па је 1568. морала да побегне у Енглеску. После дугог заточеништва, енглеска краљица Елизабета I наредила је да је предају суду и Мери је 1587. погубљена.

1638 – Умро је Иван (Џиво) Гундулић, писац из Дубровника, чија је поезија прожета опевањем слободе, као и позивањем Срба и других Словена на борбу против Турака. У најзначајнијем делу, епу „Осман“, опевао је Хоћимску битку и Османову смрт 1621. видећи у томе предзнак пропасти Турске и ослобођења поробљенијх. У младости је писао драме, пасторале и лирске песме, које су највећим делом изгубљене. Сматра се највећим барокним песником међу Словенима уопште. Остала дела: пасторала „Дубравка“, спев „Сузе сина разметнога“, „Аријадна“.

1832 – Рођен је норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, добитник Нобелове награде за књижевност 1903. водећа личност норвешког културног живота у 19. веку. Књижевну славу стекао је приповеткама о сељацима „Синеве Сулбакен“, „Арне“, „Срећан дечак“, „Отац“, којима је отворио нову епоху норвешке прозе, угледајући се стилом и техником на саге и народно приповедање. Међу његовим историјским драмама најзначајнија је трилогија „Сигурд Слембе“ – са изразито националном оријентацијом. Остала дела: драме „Стечај“, „Уредник“, „Краљ“, „Нови систем“, „Изнад моћи“, „Рукавица“, „Песме и песме за певање“, „Арнљот Гелине“.

1861 – Рођен је француски филмски режисер Жорж Мелијес, пионир светског филма. Домишљат и технички образован, пренео је на филм позоришну поделу на чинове, сценографију, костимографију, начин глуме и маскирање. Пронашао је систем коришћења филмских трикова што му је омогућило да у студију (атељеу) снима филмове фантастике. Снимио је око 500 филмова, укључујући „Пут на Месец“, претечу свемирских филмских авантура. Умро је 1938. у крајњој беди, у време комерцијалног процвата филма. Остали филмови: „Сан астронома“, „Пут у немогуће“, „Гуливерова путовања“,“Халуцинације барона Минхаузена“, „Освајање Северног пола“.

1863 – Британски боксер Том Кинг постао је први светски шампион у тешкој категорији, победом над Американцем Џоном Хинаном.

1865 – Рођен је фински композитор Јан Сибелијус, чији је оригинални стил инспирисан финским музичким фолклором и народним епом „Калевала“. Дела: симфонијска песма за оркестар „Финландија“, оркестарске легенде „Лабуд из Туонела“, „Повратак Лемикаинена“, увертира „Карелија“, виолински коцерт.

1903 – Умро је енглески филозоф и социолог Херберт Спенсер, који је настојао да систематизује сфере хуманистичких наука на основу појмова развитка, прилагођавања и прогреса и сматрао је да је основни задатак филозофије да открива законитости у области социјалних односа. Пре Чарлса Дарвина почео је да развија еволуционистичка схватања, и из њих је изводио и неке друштвене теорије. Познат је по органској теорији друштва и биологизовању друштвених појава. Зачетник је теорије органицизма. Дела: „Систем синтетичке филозофије“, „Увод у студије социологије“, „Фактори органске еволуције“, „Класификација наука“, „Аутобиографија“.

1925 – Рођен је амерички певач, играч и глумац афричког порекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. века.

1926 – Рођен је српски глумац и редитељ Стево Жигон, уметничка појава изузетне снаге и угледа. Током уметничке каријере остварио је 59 позоришних улога и 57 позоришних режија. У тв драмама је играо 30 главних улога, у серијама 13, а у филмовима 17. Написао је седам драматизација и адаптација и три књиге о позоришту. Посебно су запажене његове драматизације Шекспира и Достојевског, али и Стриндберга и Чехова. Добитник је низа најпрестижнијих домаћих, али и руских признања. Његово дело „Монолог о позоришту“ преведено је на руски језик и објавио га је Национални театар Русије.

1941 – САД и Велика Британија су дан после напада на Перл Харбур у Другом светском рату објавиле рат Јапану.

1949 – Генералисимус Чанг Кај Шек, лидер кинеских националиста (антикомуниста) који је са присталицама после пораза од стране комуниста побегао из Кине, успоставио је владу на кинеском острву Формоза (Тајван).

1955 – Рођен је српски глумац Миленко Заблаћански. Каријеру је започео у позоришту „Бошко Буха“, да би прешао у Позориште на Теразијама, где је остварио запажене улоге у представама „Трајковићи“, „Хероји“, „Кабаре“, „Светлости позорнице“, „Лутка са насловне стране“, „Свадба у купатилу“. Дипломирао је на београдском ФДУ, у класи професорке Огњенке Милићевић. Ширу популарност стекао је серијама Синише Павића „Срећни људи“, „Породично благо“,“Стижу долари“ и „Бела лађа“. У Шотрином филму „Где цвета лимун жут“ тумачио је лик Џона Рида. Добитник је низа награда: за улогу Жана у представи „Госпођица Јулија“, награде Златни витез у Москви, на јагодинском фестивалу Дани комедије, као и на крагујевачком Јоакимфесту. Добитник је и Годишње награде Позоришта на Теразијама.

1966 – Приликом хаварије грчког ферибота „Хераклион“, који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинуле су 234 особе, путници и чланови посаде.

1966 – Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући Совјетски Савез и САД.

1974 – Грци су референдумом одлучили да Грчка постане република, чиме је укинута монархија успостављена 1832.

1978 – Умрла је израелска државница Голда Мабович Мејрсон, позната као Голда Меир, прва жена председник владе Израела од 1969. до 1974. Из родног Кијева отишла је 1906. у САД, а у Палестину је прешла 1921. и живела је у једном кибуцу. Била је руководилац у Савезу синдиката (Хистадрут) и Светској јеврејској агенцији, а 1948. постала је први амбасадор Израела у Совјетском Савезу. Потом је била министар рада и шеф дипломатије, од 1956. до 1966. генерални секретар партије МАПАЈ, а од 1972. заменик председника Социјалистичке интернационале. Оставила је необично занимљиве мемоаре.

1980 – Бившег члана „Битлса“ Џона Ленона у Њујорку је убио Марк Дејвид Чепмен.

1991 – Русија, Белорусија и Украјина формирале су Заједницу Независних Држава.

1995 – У Лондону је почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске Мировне конференције за бившу Југославију, основан Савет за остварење мира, са 40 земаља, укључујући СРЈ. За високог представника међународне заједнице у бившој Југославији изабран је шведски дипломата Карл Билт.

2000 – Порота у Тенесију закључила је да убиство америчког борца за људска права афричког порекла Мартина Лутера Кинга, 32 године раније, није акт атентатора појединца, како гласи званична верзија, већ резултат завере.

2001 – У знак одмазде за минобацачке нападе Палестинаца на јеврејска насеља у појасу Газе, израелски борбени авиони гађали су зграду палестинске обавештајне службе и председничке гарде Јасера Арафата у Рафи на југу појаса Газе.

2005 – У експлозији коју је изазвао бомбаш-самоубица у аутобусу који је из Багдада возио за шиитски град Насирију, погинуле су 32 особе, а рањене 44.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

“Живимо-у-земљи-где-се-за-здравље-деце-не-консултују-педијатри,-а-за-дешавања-у-школама-не-питају-просветни-радници”

“Живимо у земљи где се за здравље деце не консултују педијатри, а за дешавања у школама не питају просветни радници”

“Тренутно, мислим да ситуација није довољно добра да би деца кренула у школу“, изјавила је јуче председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић. Након саопштене одлуке о томе да продужетка распуста нема и да се ђаци у понедељак враћају у клупе, неки по првом, неки по другом моделу наставе,...

Модел-наставе-мења-се-и-у-Војводини

Модел наставе мења се и у Војводини

Као што је познато, друго полугодиште за средњошколце у Војводини почело је у другој недељи јануара. Недељу дана касније, 17. јануара у клупе су сели и основци у Покрајини и ове недеље радили нормално, по првом моделу. Foto: Canva Министар просвете Бранко Ружић саопштио је данас одлуку да ће друго...

Пет-правила-која-ће-важити-у-школама-од-понедељка

Пет правила која ће важити у школама од понедељка

Одлуку о моделима наставе у другом полугодишту данас је саопштио министар просвете Бранко Ружић. Министар је апеловао и на све учеснике образовног процеса да поштују мере заштите од вируса, те да се придржавају правила. Ово су правила која важе за све од 24. јануара, када почиње друго полугодиште: – За...

ministar-saopstio-konacnu-odluku-o-modelima-nastave-za-sve-djake

Министар саопштио коначну одлуку о моделима наставе за све ђаке

Настава у Централној Србији почиње у понедељак, а ђаци ће овако ићи у школу: најмлађи основци од 1. до 4. разреда наставу похађају непосредно, од 5. до 8. имаће комбиновани модел. По комбинованом моделу ићи ће и ђаци средњих школа, пише Блиц. Foto: Screenshot N1 Комбиновани модел и за основце...

“Наставнице,-гребе-ме-грло,-боље-да-идем-кући”,-ђаци-користе-корону-као-изговор,-избегавање-школе-никад-није-било-лакше

“Наставнице, гребе ме грло, боље да идем кући”, ђаци користе корону као изговор, избегавање школе никад није било лакше

Нису само одрасли ти који користе ситуацију са короном да понекад изостану с посла или раде од куће. На то нас подсећа данашњи текст на порталу Новости, где се наводе не баш маштовити изговори ученика који би да избегну обавезе у школи. А корона је постала баш згодна за то....

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT