Na današnji dan – 2. oktobar

Danas je subota, 2. oktobar, 275. dan 2021. Do kraja godine ima 90 dana.

1187 – Arapski vojskovođa i egipatski sultan, kurdskog porekla, Saladin, preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1452 – Rođen je engleski kralj Ričard III , koji je vladao od 1483. do 1485, kad je poginuo u bici kod Bosvorta u borbi s trupama Henrija VII , osnivača dinastije Tjudor. Ričardovom pogibijom okončan je „Rat dveju ruža“ – nazvan tako jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ružu.

1608 – Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi upotrebljiv teleskop.

1810 – Oko 30.000 Turaka krenulo je u Prvom srpskom ustanku iz Bosne da uguši ustanak, koristeći proređenost srpske vojske na Drini, čija se glavnina borila na drugom kraju Srbije kod Varvarina, Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili. Nakon što je s dodatnim snagama stigao vođa ustanka Karađorđe Turci su potučeni i proterani iz Srbije.

1836 – Engleski prirodnjak Čarls Darvin doplovio je na brodu „Bigl“ u Englesku, posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su odlučujuće doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji, odnosno o poreklu vrsta.

1847 – Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik štaba nemačke Vrhovne komande, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Istog dana kad je umro, vođa nacista kancelar Adolf Hitler preuzeo je apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.

1851 – Rođen je francuski maršal Ferdinand Foš, koji je u Prvom svetskom ratu komandovao ključnim bitkama protiv Nemaca na Zapadnom frontu. U njegovom komandnom vagonu u Kompijenju kod Pariza Nemačka je 11. novembra 1918. potpisala kapitulaciju, čime je završen rat.

1852 – Rođen je škotski hemičar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. koji je otkrio gasove helijum, argon, kripton, radon, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.

1869 – Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Završio je prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva taktika, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, većinom je podrazumevala pasivan otpor. Sam Gandi živeo je izrazito asketski, i njegovi štrajkovi glađu pokazali su se kao metod pred kojim je britanska uprava bila nemoćna. Stekao je ogroman ugled ne samo u Indiji. Pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije, u Nju Delhiju ga je u januaru 1948. ubio jedan hindu fanatik iz sekte „Hindu Mahasabha“.

1870 – Stanovništvo Papske države (zvanično “ Patrimonium Sancti Petri „) plebiscitom je odlučilo da se ujedini sa Italijom, a prestonica ujedinjene Italije je postao Rim (do tada središte papske države) umesto Firence. Papska država obnovljena je tek Lateranskim sporazumom između Pija XI i Musolinija 1929.

1904 – Rođen je engleski pisac Grejem Grin, suptilan analitičar psiholoških dilema savremenog čoveka. Dela: romani „Brajtonska stena“, „Moć i slava“, „Suština stvari“, „Kraj ljubavi“, „Gubave duše“, „Komedijaši“, „Monsinjor Kihot“, „Doktor Fišer iz Ženeve“, „Ministarstvo straha“, „Treći čovek“, memoari „Neka vrsta života“, „Načini bekstva“, drame, eseji, putopisi.

1904 – Rođen je indijski državnik Lal Bahadur Šastri, predsednik vlade Indije od 1964. do iznenadne smrti u januaru 1966. tokom posete Sovjetskom Savezu.

1924 – Društvo naroda usvojilo je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935 – Italija je napala Etiopiju (Abisiniju). Drevno afričko carstvo pokoreno je korišćenjem najmodernijih nedozvoljenih sredstava poput bojnih otrova. Etiopija je tada spojena sa italijanskim kolonijama Somalijom i Eritrejom i obrazovana je Italijanska Istočna Afrika. Etiopski car (negus) Haile Selasije oslobodio je, uz pomoć Britanaca svoju zemlju već 1941.

1944 – Nemci su ugušili ustanak u Varšavi koji je u Drugom svetskom ratu podigla Otadžbinska armija lojalna emigrantskoj vladi u Londonu, a pridružili su mu se i varšavski odredi prosovjetske Narodne armije. Kad je ustanak započeo 1. avgusta 1944. Crvena armija i Prva poljska armija, formirana u Sovjetskom Savezu, ulazile su u varšavsko predgrađe Pragu, ali nisu prešle reku Vislu. Više od 200.000 civila i 25.000 ustanika poginulo je tokom borbi, a odmazda nad preživelima bila je posebno brutalna.

1949 – Umro je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu. U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je „Spomenicu Stevanu Mokranjcu“ i etnomuzikološke studije „Muzičke karakteristike našeg juga“, „Muzičko delo našeg sela“, „Narodne melodije u istočnoj Srbiji“. Dela: ciklusi horova „Žalne pesme“, „Pesme zemlje Raške“, „Pesme zemlje Skenderbegove“, solo pesme, obrade narodnih pesama.

1958 – Francuska kolonija Gvineja stekla je nezavisnost. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.

1973 – Umro je finski trkač Pavo Nurmi, koji je na dugim stazama osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde je obarao 29 puta.

1990 – Prekinut je saobraćaj putničkih vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, Šibeniku i Zadru i između Bihaća i Splita, pošto su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini kako bi sprečili ulazak policije Hrvatske u Knin.

1990 – Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi pošto je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.

1996 – Bivši bugarski predsednik vlade Andrej Lukanov usmrćen je vatrenim oružjem ispred svoje kuće u Sofiji.

1998 – Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.

2000 – U organizaciji DOS-a započela je blokada puteva i mostova, širom Srbije, sa zahtevom da predsednik SRJ Slobodan Milošević prizna izborni poraz i odstupi.

2006 – Uspešno se spustila na zemlju prva kosmička turistkinja Amerikanka iranskog porekla Anuša Ansari. Uprkos manjih problema prvih dana leta, ona je uspešno i u potpunosti izvela sve naučne eksperimente tokom boravka na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Rođena u Teheranu 1967. emigrirala je u SAD 1984. Turizam u svemiru koštao ju je 20 miliona dolara.

2007 – U požaru na moskovskom Fakultetu za državni i korporativni menadžment, poginulo je 9 a povređeno je 51 lice, od čega 18 teško. Među poginulima i povređenima većina su bili studenti i profesori tog fakulteta. U požaru je potpuno izgoreo četvrti, poslednji, sprat i deo trećeg, zgrada je imala drveni krov, čime se objašnjava brzo širenje plamena.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

vremeplov: jeljcin-postavio-putina-za-naslednika

Vremeplov: Jeljcin postavio Putina za naslednika

Данас је уторак, 9. август, 221. дан 2022. До краја године има 144 дана. 117 - Умро је римски цар Марко Улпије Трајан. У периоду његове владавине (98-117) римска империја је достигла највећи територијални обим и, према процени, имала је око 70 милиона становника. Трајан је последњи римски владар који...

vremeplov:-umro-veliki-dobrotvor-srpskog-naroda-mitropolit-neapoljski-dionisije

Vremeplov: Umro veliki dobrotvor srpskog naroda Mitropolit Neapoljski Dionisije

Данас је понедељак, 8. август, 220. дан 2022. До краја године има 145 дана. 1588 - Шпанску "Непобедиву армаду" са више од 120 бродова, коју је у инвазију на Енглеску послао шпански краљ Филип II, испред луке Плимут је потпуно разбила енглеска флота. Тај пораз означио је крај шпанске супериорности...

vremeplov:-rodjen-srpski-novinar-sergije-lukac

Vremeplov: Rođen srpski novinar Sergije Lukač

Данас је недеља, 7. август, 219. дан 2022. До краја године има 146 дана. 1830 - Француска скупштина изабрала је за краља Француске Луја Филипа, после пада Шарла X Бурбонског у Јулској револуцији. Нови монарх остао је запамћен у историји као "краљ грађанин", пошто је за разлику од свог претходника...

vremeplov:-dositej-obradovic-iz-zemuna-presao-u-beograd

Vremeplov: Dositej Obradović iz Zemuna prešao u Beograd

Данас је субота, 6. август, 218. дан 2022. До краја године има 147 дана. 1637 - Умро је енглески писац и глумац Бен Џонсон, који је у комедијама реалистички приказивао људску природу, настраности и страсти. Писао је поеме, трагедије са класичним мотивима, лирику. Дела: комедије "Људи и ћуди", "Волпоне, или...

vremeplov:-eugen-savojski-izvojevao-pobedu-pod-petrovaradinskom-tvrdjavom

Vremeplov: Eugen Savojski izvojevao pobedu pod Petrovaradinskom tvrđavom

Данас је петак, 5. август, 217. дан 2022. До краја године има 148 дана. 1823 - Рођен је српски писац Јосиф Веселић. Рођен је у Ђакову, Славонија. Завршио је католичку богословију, потом долази у Србију, где је прешао у православље. Радио је као судски чиновник, телеграфист и најзад професор гимназије...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT