На данашњи дан: 15. децембар

ADVERTISEMENT

Данас је среда, 15. децембар, 349. дан 2021. До краја године има 16 дана.

37 – Рођен је римски цар Нерон Клаудије Цезар Август Германик, један од најконтроверзнијих владара у историји Римског царства. На престо га је 54. довела мајка Јулија Агрипина Млађа, која је претходно, највероватније, отровала цара Клаудија, чија је била четврта жена. Сужавао је овлашћења Сената и владао брутално, уклонивши бројне угледне Римљане чију је имовину притом конфисковао. Погубио је чак и мајку и васпитача, филозофа Сенеку. Подражавајући Александра Великог, водио је скупе ратове и узалуд покушавао да освоји Јерменију, северну обалу Црног мора и Етиопију. Трошио је огромна средства на циркуске игре, што је био начин за забаву светине у Риму. Уображавајући да је велики уметник, појављивао се у позоришту и циркуској арени као глумац, певач, свирач, што је било скандалозно пошто су то у Риму била робовска занимања, и учесник у тркама двоколица. Повећањем пореза изазвао је низ устанака у Британији, Шпанији, Галији и Јудеји. Незадовољство, појачано после пожара који је 64. уништио велики део Рима, гласине да је запалио престоницу, како би изградио нови Рим, и учестале побуне у војсци, на крају су га коштале и власти и главе. Убио се 68. престрављен побуном преторијанске гарде и ерупцијом општег незадовољства.

1675 – Умро је холандски сликар Јан Вермер, мајстор у сликању светлости, који се убраја међу највеће уметнике у историји сликарства иако је израдио само око 40 слика. Претежно је радио фигуре у ентеријеру и његове композиције одликују хармоничност, продуховљеност, блистав колорит и светлост која обавија сваки предмет. Дела: „Жена с писмом“, „Девојка с ђерданом“, „У атељеу“, „Млекарка“, „Час музике“, „Девојка с турбаном“, „Поглед на Делфт“, „Уличица у Делфту“.

1711 – У Копенхагену је избила епидемија куге, одневши хиљаде живота.

1801 – Дахије су убиле београдског валију Хаџи Мустафа пашу и потом завеле страховладу у Београдском пашалуку, што је 1804. изазвало Први српски устанак.

1806 – Француски цар Наполеон I ушао је на челу својих трупа у Варшаву.

1832 – Рођен је француски инжењер Александар Густав Ајфел, градитељ куле у Паризу назване његовим именом, изграђене 1889. за светску изложбу. Био је специјалиста за челичне конструкције и мостове и међу првима је применио пнеуматску градњу темеља великих мостова.

1840 – Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен је у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.

1852 – Рођен је француски физичар Антоан Анри Бекерел, проналазач радиоактивних зрака (Бекерелови зраци) из уранских једињења, добитник Нобелове награду за физику 1903. Њему у част мерна јединица за радиоактивност названа је бекерел.

1859 – Рођен је пољски лекар и филолог Лазар Лудвиг Заменхоф, творац међународног језика есперанто. Први уџбеник тог језика објавио је 1887. под псеудонимом др Есперанто (онај који се нада). Есперанто није постао међународни језик у широкој употреби како се надао његов творац, али је најважнији и најраширенији од свих вештачких језика.

1874 – Владар Сандвичких острва (садашњи Хаваји) Дејвид Калакуа постао је први владајући краљ који је, на позив председника Симпсона Гранта, посетио САД.

1890 – Убијен је индијански поглавица „Бик који седи“, вођа племена Сијукс, на основу наредбе повереника владе САД у резервату у Јужној Дакоти. Предводио је савез племена, познат као „Дакота“. Борио се против бруталне политике коју је влада САД систематски спроводила над Индијанцима. Најзаслужнији је за победу његових сународника у бици код Литл Биг Хорна 1876. када је уништен део Седме коњичке дивизије под командом Џорџа Кастера.

1897 – Умро је француски писац Алфонс Доде, аутор трилогије о згодама Тартарена Тарасконца, ремек дела француске хумористичке прозе. Био је натуралиста, али се одликовао топлином у разумевању људске несреће, ненаметљивим хуманизмом и изузетним даром запажања. Писао је романе, драме и новеле. Дела: „Писма из мог млина“, „Тартарен Тарасконац“, „Набоб“, „Сафо“, „Нума Руместан“, „Краљеви у изгнанству“, „Бесмртник“.

1898 – Донет је Закон којим је основана „Државна архива краљевине Србије“, тада у склопу Министарства просвете и црквених дела. Тај датум обележава се као Дан архива у Србији.

1914 – Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена је Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и тиме започеле светски рат. Победа српских војника, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапређеном после једномесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1920 – Одржана су прва предавања на новооснованом Теолошком факултету Унивезитета у Београду (данас Православни богословски факултет). Формално он је почео да ради 6. септембра 1920. када је одржана прва седница факултета у здању Ректората Универзитета у Београду (Капетан Мишино здање). Високо теолошко образовање код православних Срба постојало је претходно само у Карловачкој богословији, која ипак никада није и формално уздигнута у ранг високе школе, мада је по оцени стручне јавности, квалитетом и програмом тај ранг досегла.

1938 – Испробавајући нови тип ловачког авиона, погинуо је руски пилот Валериј Павлович Чкалов, који се прославио многим подухватима, укључујући прелетање преко Северног пола. Остварио је 1937. први лет преко најсеверније тачке земље без спуштања, прелетевши авионом „Ан-25“ за 64 часа и 25 минута 12.000 километара од Москве до америчког града Ванкувер код Портланда, што је био светски рекорд. У част тог сензационалног лета, у Ванкуверу му је подигнут споменик и посвећен музеј.

1961 – Бивши нацистички главешина Адолф Ајхмах, руководилац немачке машинерије која је у Другом светском рату усмртила милионе Јевреја, у Јерусалиму је осуђен на смрт.

1961 – Генерална скупштина Уједињених нација одбацила је совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију.

1964 – Скупштина Канаде прихватила је нову националну заставу – црвено бело црвена вертикална поља, при чему се на централном белом пољу налази црвени јаворов лист – прихваћен као симбол Канаде.

1966 – Умро је амерички режисер Волт Дизни, аутор стрипова, филмски аниматор и продуцент, творац цртаног филма, добитник 29 Оскара. Пут ка слави отворен му је кад је крајем двадесетих година 20. века осмислио лик Мики Мауса. Његови цртани филмови „Снежана и седам патуљака“, „Пепељуга“, „Петар Пан“, „Бамби“, „Пинокио“, „Алиса у земљи чуда“ и стрипови „Паја Патак“, „Три прасета“ и други, и сада су популарни широм света. Према његовој замисли уређени су забавни паркови „Дизниленд“ у Калифорнији и „Дизниворлд“ у Флориди.

1968 – Умро је Станислав Краков, српски књижевник, новинар, филмски стваралац. Његов отац, родом Пољак, дошао је у Србију као војни лекар. Станислав је, као гимназијалац, по избијању Првог балканског рата 1912. с непуних 17 година покушао је да се прикључи српској војсци, али је пошто је због младости одбијен, ступио у добровољце Војводе Вука. Из Балканских и И Светског рата изашао је с највишим српским и савезничким одликовањима. Апсолвирао је права 1924. Спадао је међу најутицајнија и најпопуларнија „пера“ у новинарству Краљевине Југославије. Уређивао је „Време“, „Наша крила“, „Телеграм“. Био је директор Радио-Београда (1940-41). Као књижевник постао је познат двадесетих ратним романом „Крила“. Бавио се и филмским стваралаштвом, аутор је познатог филма „За част отаџбине“. Својим средствима основао је музеј чија су централна тема биле старине Јужне и Старе Србије. Током Другог светског рата подржавао је генерала Милана Недића, отуда је остатак живота провео у беди у Француској. Књижевна критика његова дела сматра највишим дометом српске ратне прозе. Дела: „Кроз буру“, „Крила“, „Кроз Јужну Србију“, „Наше последње победе“, „Пламен четништва“, „Престолонаследник Петар“, „Црвени Пјеро“, „Генерал Милан Недић“, „Живот човека на Балкану“ (аутобиографија).

1970 – На Венеру се спустио совјетски васионски брод „Венера 7“, с којег су сигнали стизали само неколико минута, али су дали одговоре на многа питања научника.

1978 – Председник САД Џими Картер саопштио је да ће његова земља од 1. јануара 1979. успоставити дипломатске односе с Кином.

1989 – Скупштина Панаме наименовала је за председника владе генерала Антонија Норијегу, бившег штићеника САД, и прогласила је да је Панама „у ратном стању“ са САД.

1991 – Испред египатске луке Сафага ферибот „Салем Експрес“ ударио је у корални гребен и потонуо, при чему су страдале 474 особе.

1992 – Влада САД оптужила је америчког велемајстора и непораженог првака света у шаху Бобија Фишера да је играњем меча с бившим светским прваком Борисом Спаским прекршио економске санкције против Србије (СРЈ). Фишер је претходно јавно исмејао такав наговештај и дословно пљунуо на текст оптужбе.

1996 – Судском пресудом потврђена је победа опозиционе коалиције „Заједно“ у Нишу, у другом кругу избора за локалне органе управе одржане 17. новембра 1996.

1999 – Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер формирао је прелазну владу Косова, о чему је у Приштини потписао документ са албанским политичким представницима. Документ је написан на енглеском и албанском и донесен без консултација с представницима Срба. Извршни одбор Српског националног већа Косова и Метохије закључио је да је стварањем прелазне владе УНМИК продубио јаз између Срба и Албанаца.

2000 – Украјински председник Леонид Кучма наредио је затварање нуклеарне електране у Чернобиљу у којој се 14 година раније догодио најтежи инцидент у атомским електранама уопште, с веома опасним последицама по становништво које је тада било изложено високом радиоактивном зрачењу.

2001 – Криви торањ у италијанском граду Пиза отворен је за јавност, после 12 година компликованих радова којима је спречено урушавање те туристичке атракције.

2002 – На Превлаци је окончана посматрачка мисија Уједињених нација (УНМОП), пет дана пошто су СРЈ и Хрватска потписале Протокол о привременом режиму на том стратешки значајном полуострву на улазу у бококоторски залив.

2004 – На југу Француске свечано је отворен највиши друмски мост на свету „Мијо“, чији највиши стуб има 340 метара. Мост, дуг два километра, заједнички је француско-британски подухват.

2006 – Јапан је први пут након пораза у Другом светском рату добио Министарство одбране. До ове одлуке јапанска влада у свом саставу је имала само Агенцију за одбрану, формирану уочи Корејског рата 1954. Непосредно после капитулације 1945. Јапану је строго забрањено поседовање оружаних снага.

2011 – Војска САД је, после готово девет година, званично окончала ратни ангажман у Ираку, свечаношћу на којој је, између осталог, спуштена војна застава САД. Манифестацији је присуствовао и амерички министар одбране Леон Панета. Током свечаности обелодањено је да је предвиђено да последњих 4.000 америчких војника буде повучено из Ирака до краја 2011.

2011 – Виши суд у Београду рехабилитовао је кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег првог намесника Краљевине Југославије, поништивши одлуке Државне комисије из 1945. године као и све правне последице те одлуке.

2018 – Преминула је Милунка Лазаревић, вишеструка шампионка у шаху, велемајстор. Од 1954. је била интернационални мајстор, а ФИДЕ јој је титулу женског велемајстора признала 1976, као првој Југословенки, а другој у свету. Првак државе била је 11 пута, а 1957. са стопостотним учинком. Најистакнутија шахисткиња негдашње Југославије иначе је била познати спортски новинар.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

“Живимо-у-земљи-где-се-за-здравље-деце-не-консултују-педијатри,-а-за-дешавања-у-школама-не-питају-просветни-радници”

“Живимо у земљи где се за здравље деце не консултују педијатри, а за дешавања у школама не питају просветни радници”

“Тренутно, мислим да ситуација није довољно добра да би деца кренула у школу“, изјавила је јуче председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић. Након саопштене одлуке о томе да продужетка распуста нема и да се ђаци у понедељак враћају у клупе, неки по првом, неки по другом моделу наставе,...

Модел-наставе-мења-се-и-у-Војводини

Модел наставе мења се и у Војводини

Као што је познато, друго полугодиште за средњошколце у Војводини почело је у другој недељи јануара. Недељу дана касније, 17. јануара у клупе су сели и основци у Покрајини и ове недеље радили нормално, по првом моделу. Foto: Canva Министар просвете Бранко Ружић саопштио је данас одлуку да ће друго...

Пет-правила-која-ће-важити-у-школама-од-понедељка

Пет правила која ће важити у школама од понедељка

Одлуку о моделима наставе у другом полугодишту данас је саопштио министар просвете Бранко Ружић. Министар је апеловао и на све учеснике образовног процеса да поштују мере заштите од вируса, те да се придржавају правила. Ово су правила која важе за све од 24. јануара, када почиње друго полугодиште: – За...

ministar-saopstio-konacnu-odluku-o-modelima-nastave-za-sve-djake

Министар саопштио коначну одлуку о моделима наставе за све ђаке

Настава у Централној Србији почиње у понедељак, а ђаци ће овако ићи у школу: најмлађи основци од 1. до 4. разреда наставу похађају непосредно, од 5. до 8. имаће комбиновани модел. По комбинованом моделу ићи ће и ђаци средњих школа, пише Блиц. Foto: Screenshot N1 Комбиновани модел и за основце...

“Наставнице,-гребе-ме-грло,-боље-да-идем-кући”,-ђаци-користе-корону-као-изговор,-избегавање-школе-никад-није-било-лакше

“Наставнице, гребе ме грло, боље да идем кући”, ђаци користе корону као изговор, избегавање школе никад није било лакше

Нису само одрасли ти који користе ситуацију са короном да понекад изостану с посла или раде од куће. На то нас подсећа данашњи текст на порталу Новости, где се наводе не баш маштовити изговори ученика који би да избегну обавезе у школи. А корона је постала баш згодна за то....

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT