Ovako je Aleksandra Tanasin, nastavnica matematike u jednoj subotičkoj srednjoj školi slikovito objasnila kako na času praktično izgledaju problemi obrazovanja, piše Politika.

Bilo je to jedno od nastavničkih obraćanja na tribini „Stanje u obrazovanju u Srbiji i njegove perspektive”, koju je organizovao Lokalni savet roditelja u Subotici. Ovo je bila prva u planiranom nizu tribina i razgovora koji bi trebali izvan školskih zidova da iznesu probleme koji postoje u predškolskim i svim nivoima školskog obrazovanja, ali i da budu prilika da se kroz saradnju roditelja, nastavnika, školskih vlasti i gradske uprave pokušaju pronaći rešenja.

Podaci koje je iznela Jasmina Marić, profesor srpskog jezika temelje se na studiji koju je radio SANU prošle jeseni, a pojedini su veoma zabrinjavajući.

Tako na primer, širom Srbije u predškolskim ustanovama, gde se stiču prva znanja i veštine, obuhvaćeno je tek 60 odsto dece u zemlji. Oko 11 hiljada dece, upisano je u obdanište preko normativa, što znači da deo dana deca provode u „nagužvanim” grupama. U osnovnim školama u Srbiji obrazuje se oko 510 hiljada osnovaca, sa njima radi oko 52 hiljade učitelja i nastavnika od kojih polovina nema stalni radni odnos. Ova srazmera u broju zaposlenih na stalno i određeno radno vreme zadržana je i u srednjim školama, te se na okruglom stolu začulo i pitanje nezavisnosti u radu i motivisanosti tih nastavnika. Postoji i nesrazmera u interesovanju učenika za upis u srednje škole: primećuje se pretrpanost prestižnih škola, makar tržište i ne tražilo njihov obrazovni profil, dok odeljenja u stručnim školama zvrje poluprazna mada postoji velika potreba za njima.

Ukupna obrazovna slika Srbije nije za pohvalu, što se jasno vidi i na svim međunarodnim testiranjima naših đaka. Procenjuje se da je 40 odsto učenika funkcionalno nepismeno, odnosno ne razume i ne ume da reprodukuje pročitani tekst, ali je ipak u školama 41 odsto odličnih đaka.

„Kritijum znanja i ocenjivanja je najteža rana obrazovnog sistema Srbije”, rekla je Marić. U razgovoru su se čuli i novi problemi, tako je nastavnica Tanasin govorila o problemu privatnih časova, i činjenici da i roditelji i deca kroz njih ne traže znanje već samo ocenu.

Profesorka Stela Šarović izrekla je ono na šta se ponekad zaboravi ‒ da posao u prosveti mora da se voli.