Koje smerove mali maturanti nisu želeli da upišu ove godine – neka odeljenja potpuno prazna

ADVERTISEMENT
Ove godine malim maturantima trebalo je u proseku četiri boda više za upis u gimnazije nego prethodnih godina.

I dok je za neke smerove u poznatim beogradskim gimnazijama trebalo i više od 97 bodova, pojedini smerovi u tehničkim školama su ostali upražnjeni.

Foto: Canva

U prestonici je najveća navala bila na one gimnazije koje se vode kao “elitne”, smeštene u strogom centru grada, poput Treće ili Četrnaeste beogradske gimnazije. Za prirodni smer u ovim gimnazijama je bilo potrebno da učenik sakupi barem 97,08 poena u Trećoj, odnosno 94,33 u Četrnaestoj, što bi značilo da potencionalni kandidat mora da ima skoro maksimalan broj bodova. Dakle, da je vukovac i da je skoro bez greške odradio prijemni.

Međutim, isto kao što su tradicionalno gimnazije najpopularnije škole u Beogradu, tako na nekim smerovima u tehničkim školama nije bilo dovoljno učenika ni da se oformi odeljenje. Situacija je slična i u ostalim gradovima u Srbiji.

Tako je na smeru za obućara upisan jedan učenik, a za poziv galanteriste niko nije bio zainteresovan u prvom upisnom krugu. U ovoj generaciji, izgleda da ćemo dobiti svega četiri nova pekara i tri trgovca.

U dve beogradske tehničke škole upisano je ukupno 11 budućih mesara – u Poljoprivrednoj školi Palilula i Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi. Takođe, zanimljivo je da je u prvom upisnom krugu upisano po tri bravara i tapetara i jedan vrtlar.

Zašto ova zanimanja nisu privlačna svršenim osnovcima objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

– Ljudi razmišljaju u pravcu da te zanate mogu da izuče praktično. Odnosno, na primer, za zidara ili armirača mogu da završim za tri meseca ili će otići u Nemačku pa će za mesec dana naučiti da zida. Isto važi i za pekare ili mesare. Svi idu na tu priču da to mogu da nauče u praksi ili kurs. Zato je predlažem da to budu dvogodišnje škole sa praktičnom nastavom i onda bi ljudi postajali majstori sa navršenih 17 godina i mogu da počnu da rade. Takođe, možemo da ponudimo neke stipendije, kurseve jezika, vozačke dozvole i tada bi upisivali mnogo veći broj ljudi – rekao je Antić.

On objašnjava i da neki smerovi u tehničkim školama apsolutno mogu da pariraju gimnazijama po traženosti među svršenim osnovcima.

– Traženi su IT smerovi, pa medicinske škole su veoma popularne kao i turističko-ugostiteljske. Sa tim smerovima možete svuda da radite posle. To su neki poslovi koji su svuda traženi, a posebno bih apostrofirao da su ta zanimanja tražena u inostranstvu. Te škole su posebno popularne u manjim gradovima u Srbiji koji imaju od 20.000 do 30.000 stanovnika. Na primer, tamo su gimnazije manje poželjne – kaže Antić.

Izvor: Blic

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT