ADVERTISEMENT

Književnica Gordana Pavlović: Osnovna škola je obavezna, ali proslava male mature u restoranu nije

Kao majka dvoje dece osećam se strašno revoltirano i ljutito, ma koliko da se trudim da to ne pokažem. Pitam se da li sam u pravu sa svojim stavovima i principima ili prosto ne mogu da prihvatim nakaradne zapadne trendove koji nam se na silu guraju pod nos?

Ćerka završava osmi razred, Vukovac, i ostalo je svega još nekoliko dana škole. Umesto da jojsada bude najlepše, ona svaki dan dolazi neraspoložena i nervozna. Povod:mala matura. Mnogi će reći: ”Pa dobro, šta je tu problem?” E, pa za mene jeste problem i to veliki da deca od 14-15 godina slave maturu u restoranima,na splavovima, diskotekama, u kasne sate, doterani “u trendu” sa blesavim zapadom, u haljinama i na štiklama, koje da budemo iskreni nikada pre toga nisu ni obule. Da ne pričam o šminkanju i frizurama. Niko ne može da me ubedi da je ispravno da od deteta koje ima 14-15 godina nasilno pravim devojku od dvadeset?!? Šta je tu normalno? I šta će oni u restoranu u kasnim satima?!?

Kako to da škola nije lepo mogla da organizuje u svojim prostorijama završetak osmogodišnjeg školovanja i proslavu? Kako to da se odlični đaci ne hvale i ne ističu javno? Za Boga miloga, ne smeju da odudaraju! Čemu vodi ukidanje bodova sa takmičenja? Hoće li ih to motivisati da se bore za bolju Srbiju, kada im se utiskuje u glavu da je najbolje da budu osrednji, bez obzira na kapacitete i volju?

Sagledavajući sve pitam i sebe i vas: ”Čemu treba da se nadamo ako ne ulažemo u najveće bogatstvo-našu decu? Šta da očekujemo od njih, kada ih sistem školovanja guši, demorališe i sputava?” Izgleda, da je na roditeljima sve, pa i to koliko znanja i sa kolikom željom će da uče.

Naša deca su jako inteligentna i sposobna da upiju mnogo, mnogo više nego što im se daje. Poput sunđera, upijaju sve informacije, ali kakvu će klasifikaciju izvršiti u svojim lepim, malim glavicama-to je na roditeljima. To škole više nije briga. Koliko znam škola je po zakonu VASPITNO -OBRAZOVNA ustanova, samo što se ovo vaspitno izgubilo i nestalo, a obrazovno zatire. Meni, života mi moga, škola više liči na turističko modnu ustanovu, jer se više vremena posvećuje razgovoru o ekskurzijama, a u “mom” slučaju maloj maturi.

Ono što je poražavajuće je da nastavni kadar (čast izuzecima) vrši strahovit pritisak na dete koje se izjasni da neće na proslavu mature. Zaboga, pa to dete se izdavaja, nije član kolektiva, kako to može, ono MORA da ide?!? Ma, nemoj! Gospoda nastavnici bi trebalo malo više da vode računa da li zaista ispred sebe imaju složno odelenje ili grupice đaka, koje se i ne druže međusobno, iako su u školi po 6-7 sati dnevno? Čija je to greška da među njima nije sloga i da nema drugarstva? Izdvajaju se po statusu, ko nosi markiranu garderobu ili ne znam ni sama po čemu? Prećutno su gledali u decu dok su polako odrastala ne čineći ništa da do toga ne dođe, a sada kada je kraj osmogodišnjeg školovanja- “nije član kolektiva”.

Osnovna škola je obavezna, ali proslava male mature u restoranu nije. I ne znam kome je to uopšte palo na pamet. Ama i mi smo završavali škole i osnovne i srednje i fakultete, ali smo se ponašali u skladu sa našim godinama.

I kažite mi sad otvoreno ko je u pravu? Da li trend škola da proslavljaju malu maturu za osmake u restoranima, na splavovima ili ja, majka, čije je dete još pravo dete, koje se još uvek igra žmurke sa drugarima i uživa u čarima svojih 14,5 godina, Vukovac, sa mnoštvom diploma, koje niko ne priznaje, sa svojom samostalnom knjigom (koju ta škola nikada nije promovisala) i ne ide na „proslavu male mature“?

Ko je ovde lud?!

Srpska književnica Gordana Pavlović

Izvor: Vaseljenska

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

raspust-nije-isto-sto-i-odmor

Raspust nije isto što i odmor

Mnogi automatski misle da školu čine samo nastavnici, ali u pitanju je raznoliki stručni kadar: od ekonomista do domara. Koja pravila važe za sve? Od godišnjeg odmora od dve nedelje, koliko neki zaposleni imaju, do odmora koji traje “celo leto”. Da li je baš tako? Po zakonu, neki optimalni broj...