Какви проблеми чекају децу чији родитељи моле или прете због оцене

ADVERTISEMENT
Последњих дана много читамо и слушамо о деградацији српског образовног система, о наставницима који спуштају критеријуме оцењивања под притисцима, о родитељима који су спремни на моле, али и да прете како би њихово дете добило оцену више.

Ово потоње није новост, наставници се годинама жале да ходници школа пред крај сваког полугодишта врве од родитеља који су дошли да виде шта би још могли да ураде да поправе просек свог детета.

Док на једној страни имамо разумне родитеље који не желе да врше притисак и труде се да својој деци пошаљу поруку да се до успеха долази искључиво радом и трудом, на другој су они који би лакшим путем до бољег успеха за своје дете, а њихови саучесници су они наставници који на то пристају. Јер, ако на крају године исти успех има ученик који се трудио и онај чији су родитељи интервенисали, то је, онда, искључива одговорност наставника, који постаје нека врста саучесника.

– То је процес који траје дуже време – да не кажем 10-12 година. Зашто су снижени критеријуми? Да не би наставник имао ноћне море – да пишу разне извештаје, да иду код директора, да ли је довољно добро урадио допунску наставу итд. Самим тим иду линијом мањег отпора. Тако се сваке године све више и више спушта критеријум, све мање имамо јединица, а све више четворки и петица. Са короном су још изгубили и радне навике. То се полако губило, док се није потпуно изгубило. Један дан не дође у школу, други дан га не занима, трећи дан је добио корону и све тако – испричао Милорад Антић је за портал Блиц.

Специјални педагог Анђела Златковић, део Ваш психолог тима, каже за наш сајт да је мешање родитеља у рад наставника је најчешће мотивисано попустљивим начином васпитања.

“Попустљиви метод васпитања се пред крај полугодишта или школске године претвара у презаштитнички, презаштићивањем самим по себи или доживљајем родитеља да су оцене њиховог детета мерило репутације породице. Такође, може бити показатељ да родитељи преко детета теже остварењу неких личних амбиција.” – објашњава Златковић.

Она каже да, на дуже стазе посматрано, то свакако не утиче добро на развој детета у правцу зреле и самосталне личности.

“Претерана попустљивост, а затим презаштићивање у васпитању детету шаље поруку да оно, иако нема усвојену радну навику или не даје свој максимум да оствари успех, не мора да сноси одговорност за своју неодговорност и да ће све ипак бити повољно по њега. Али, то није једина лоша порука. Друга, једнако проблематична је и што таквим поступцима детету дајемо до знања да оно није способно да се само носи са проблемима на које наилази у животу, те да ће родитељи увек бити ту да све реше уместо њега.” – каже наша саговорница.

“Остваривање сопствених амбиција и репутације преко детета може код детета створити осећај да су његове жеље, потребе и осећања (његов идентитет) небитни, да их треба потискивати и водити се само оним што ће родитељи одобрити. Све наведено временом постаје погодно тло за развој проблема менталног здравља – анксиозности, депресије, поремећаја понашања.” – закључује она.

И без обзира на сва упозорења, све негативне последице, родитељи који су склони оваквом понашању, готово сигурно ће наставити са таквим обрасцем. Разлог је, сасвим сигурно, линија мањег отпора. Научити дете да се бори, помоћи му да пронађе унутрашњи мотив, показати му како да буде одговорно и вредно, дугорочно је далеко тежи задатак од краткорочног подметања својих леђа како би се добио жељени, а заправо лажни резултат.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Не раде физичко да не би ПОЛОМИЛЕ ВЕШТАЧКЕ НОКТЕ, не желе да се зноје јер могу да покваре шминку: Ученице масовно траже да буду ослобођене овог часа, често имају подршку родитеља

Не раде физичко да не би ПОЛОМИЛЕ ВЕШТАЧКЕ НОКТЕ, не желе да се зноје јер могу да покваре шминку: Ученице масовно траже да буду ослобођене овог часа, често имају подршку родитеља

Начелница Дечје клинике у КБЦ „Драгиша Мишовић“ Оливера Остојић недавно је упозорила да је све више деце која траже да буду ослобођена физичког васпитања у школама, нарочито девојчица, напомињући да је гојазност један од горућих проблема међу младима. А управо су најтеже клиничке слике код деце узраста 15, 16 године...

Зашто-је-подкаст-нова-сјајна-форма-у-образовању

Зашто је подкаст нова сјајна форма у образовању

Дигитални наставни садржаји су увелико део наше свакодневице. Иако је вероватно пандемија вируса ковид19 „погурала“ дигитализацију наставе широм света, просто је незамисливо да настава данас само подразумева предавање испред табле. Подкасти у многоме могу да нам помогну у овим ситуацијама. Електронски садржаји имају апсолутни примат у многим професијама, а нарочито...

Какав-Деда-Мраз,-Мајо?!-Па-он-има-пет-година,-смејаће-му-се-деца-што-верује-у-те-глупости!

Какав Деда Мраз, Мајо?! Па он има пет година, смејаће му се деца што верује у те глупости!

– И онда ће Деда Мраз, кад види колико си добар био цеееееле године, посебне пакетиће да издвоји беш за тебе. – За мене? Оно што смо му написали у писму? – Да, баш оно што смо му написали у писму. Хајде сада… Лаку ноћ… – Је л’ ти стварно...

Ноћне-море-код-деце-и-шта-никако-не-треба-да-радите-кад-се-дете-ружно-сања

Ноћне море код деце и шта никако не треба да радите кад се дете ружно сања

У пола ноћи, чујете врисак. Ваше дете је, поново, имало ноћну мору. Улазите у собу и схватате да се дете заправо и није пробудило, да је још негде између тог сна и јаве. Желите, наравно, да га утешите, да га што пре смирите, да схвати да је то само сан,...

Како-родитељи-НЕ-ТРЕБА-да-поступају-током-развода

Како родитељи НЕ ТРЕБА да поступају током развода

Када дође до развода, велика је грешка порицати да деца пате, јер нама то тако изгледа. Они, можда, пате у тишини и никако не треба пустити да та осећања остану дубоко у њима. Треба им помоћи да разумеју да је то што осећају очекивано, али да ће проћи. Када им...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT