Kakvi problemi čekaju decu čiji roditelji mole ili prete zbog ocene

Poslednjih dana mnogo čitamo i slušamo o degradaciji srpskog obrazovnog sistema, o nastavnicima koji spuštaju kriterijume ocenjivanja pod pritiscima, o roditeljima koji su spremni na mole, ali i da prete kako bi njihovo dete dobilo ocenu više.

Ovo potonje nije novost, nastavnici se godinama žale da hodnici škola pred kraj svakog polugodišta vrve od roditelja koji su došli da vide šta bi još mogli da urade da poprave prosek svog deteta.

Dok na jednoj strani imamo razumne roditelje koji ne žele da vrše pritisak i trude se da svojoj deci pošalju poruku da se do uspeha dolazi isključivo radom i trudom, na drugoj su oni koji bi lakšim putem do boljeg uspeha za svoje dete, a njihovi saučesnici su oni nastavnici koji na to pristaju. Jer, ako na kraju godine isti uspeh ima učenik koji se trudio i onaj čiji su roditelji intervenisali, to je, onda, isključiva odgovornost nastavnika, koji postaje neka vrsta saučesnika.

– To je proces koji traje duže vreme – da ne kažem 10-12 godina. Zašto su sniženi kriterijumi? Da ne bi nastavnik imao noćne more – da pišu razne izveštaje, da idu kod direktora, da li je dovoljno dobro uradio dopunsku nastavu itd. Samim tim idu linijom manjeg otpora. Tako se svake godine sve više i više spušta kriterijum, sve manje imamo jedinica, a sve više četvorki i petica. Sa koronom su još izgubili i radne navike. To se polako gubilo, dok se nije potpuno izgubilo. Jedan dan ne dođe u školu, drugi dan ga ne zanima, treći dan je dobio koronu i sve tako – ispričao Milorad Antić je za portal Blic.

Specijalni pedagog Anđela Zlatković, deo Vaš psiholog tima, kaže za naš sajt da je mešanje roditelja u rad nastavnika je najčešće motivisano popustljivim načinom vaspitanja.

“Popustljivi metod vaspitanja se pred kraj polugodišta ili školske godine pretvara u prezaštitnički, prezaštićivanjem samim po sebi ili doživljajem roditelja da su ocene njihovog deteta merilo reputacije porodice. Takođe, može biti pokazatelj da roditelji preko deteta teže ostvarenju nekih ličnih ambicija.” – objašnjava Zlatković.

Ona kaže da, na duže staze posmatrano, to svakako ne utiče dobro na razvoj deteta u pravcu zrele i samostalne ličnosti.

“Preterana popustljivost, a zatim prezaštićivanje u vaspitanju detetu šalje poruku da ono, iako nema usvojenu radnu naviku ili ne daje svoj maksimum da ostvari uspeh, ne mora da snosi odgovornost za svoju neodgovornost i da će sve ipak biti povoljno po njega. Ali, to nije jedina loša poruka. Druga, jednako problematična je i što takvim postupcima detetu dajemo do znanja da ono nije sposobno da se samo nosi sa problemima na koje nailazi u životu, te da će roditelji uvek biti tu da sve reše umesto njega.” – kaže naša sagovornica.

“Ostvarivanje sopstvenih ambicija i reputacije preko deteta može kod deteta stvoriti osećaj da su njegove želje, potrebe i osećanja (njegov identitet) nebitni, da ih treba potiskivati i voditi se samo onim što će roditelji odobriti. Sve navedeno vremenom postaje pogodno tlo za razvoj problema mentalnog zdravlja – anksioznosti, depresije, poremećaja ponašanja.” – zaključuje ona.

I bez obzira na sva upozorenja, sve negativne posledice, roditelji koji su skloni ovakvom ponašanju, gotovo sigurno će nastaviti sa takvim obrascem. Razlog je, sasvim sigurno, linija manjeg otpora. Naučiti dete da se bori, pomoći mu da pronađe unutrašnji motiv, pokazati mu kako da bude odgovorno i vredno, dugoročno je daleko teži zadatak od kratkoročnog podmetanja svojih leđa kako bi se dobio željeni, a zapravo lažni rezultat.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

drzava-menja-uredbu-o-subvenciji-za-prvi-stan-za-mame-koje-su-rodile-bebu-u-ovoj-godini

Država menja uredbu o subvenciji za prvi stan za mame koje su rodile bebu u ovoj godini

Уредба о субвенционисању куповине првог стана за маме које су родиле бебу у овој години биће ускоро промењена, сазнају “Новости”. Све мајке које су одбијене, а испуњавају услове, добиће новчана средства. Како је “Новостима” рекла Дарија Кисић, министарка за рад и председница комисије за доделу новчаних средстава за куповину првог...

kako-da-razgovarate-sa-cerkom-o-prvoj-menstruaciji?

Kako da razgovarate sa ćerkom o prvoj menstruaciji?

Прву менструацију девојчице често посматрају као значајан догађај у свом животу. Она се најчешће јавља током ране адолесценције (између 10. и 13. године живота), код највећег броја девојчица око 12. године. У том периоду, тело младе особе почиње убрзано да се мења – долази до развоја секундарних полних карактеристика (груди,...

jednostavni-nacini-kako-detetu-ublaziti-strah-od-doktora

Jednostavni načini kako detetu ublažiti strah od doktora

Стручњаци кажу да је страх од доктора резултат неколико фактора: темперамента детета, његовог узраста и претходних искуства у ординацијама и болницама. Деца која су од малена често болесна и изложена низу неугодних претрага, имају веће шансе да развију страх од одласка педијатру или у болницу. Ако томе додамо и такозвани...

dr-bojanin:-imao-sam-najgori-rukopis-u-skoli-i-zbog-toga-nisam-bio-odlican

Dr Bojanin: Imao sam najgori rukopis u školi i zbog toga nisam bio odličan

Проф. др Светомир Бојанин, најпознатији дечји психијатар у овом делу Европе, утемељивач неуропсихологије и савремене дефектологије у Србији, аутор више од двадесет уџбеника и монографија, често говори о недостацима образовног система као и о томе шта је деци заправо потребно. Он се, притом, осврће и на своје одрастање, период школовања...

decji-psiholog:-sta-je-svrha-kazne-u-vaspitanju-i-kakva-ona-(ne)-treba-da-bude

Dečji psiholog: Šta je svrha kazne u vaspitanju i kakva ona (ne) treba da bude

Кажњавање је један од уобичајених поступака у процесу васпитања. Заснива се на чињеници да деца најефикасније уче из сопственог искуства. Наиме, велики део онога што деца раде има неки ефекат на њих саме, односно доводи до одређених добрих или лоших последица. Деца задржавају и учвршћују оне облике понашања која су...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT