Kako se odgaja narcisoidno dete i zašto narcizam i samopouzdanje nisu ni slični

Roditelji koji veruju da je njihovo dete, u bilo kom pogledu, bolje od druge dece, te da ne može da pogreši, vrlo verovatno nesvesno podstiču narcizam kod svog deteta, kažu istraživanja.

Kako bi došli do odgovora na pitanje kako se stvaraju narcisoidne ličnosti, istraživači su posmatrali roditelje i njihovu decu u četiri iteracije tokom perioda od 18 meseci. Želeli su da vide koji su to faktori koji dovode do toga da deca imaju previsoko mišljenje o sebi.

Tom prilikom su otkrili da deca roditelja koji su ih precenjivali u trenutku kad je studija počela, na kraju tog istraživanja pokazala visok nivo narcizma, prema testovima.

Precenjenu decu roditelji su obično opisivali kao “posebnu” ili kao decu koja “zaslužuju nešto više i veće u životu”.

“Deca veruju kad im roditelji kažu da su posebni. Ali to možda baš i nije dobro za njih ili čak za društvo,” rekao je Brad Bushman, koautor studije i profesor komunikacija i psihologije na Ohajo državnom univerzitetu.

Roditelji su, zapravo, skloni tome da preteruju i preko svakih granica hvale svoju decu, a sve u dobroj nameri da im pruže podršku i podignu samopouzdanje. Ali, kažu autori studije, umesto da im podstaknu samopouzdanje, oni od njih naprave narcise.

Dok su opasne posledice narcizma već poznate, njegovo poreklo nije, tvrdi Bushman. Ovo istraživanje je prvo koje je sprovedeno kako bi se videlo na koji način se u detinjstvu rzvija narcizam.

Studija je uključila 565 dece (i njihove roditelje) od sedam do 11 godina, u Holandiji. Istraživanja su sprovođena četiri puta, uvek na po šest meseci razmaka.

To koliko roditelji precenjuju svoju decu mereno je kroz skalu u okviru koje su odgovarali koliko se slažu sa konstatacijom: “Moje dete je uzorno dete i moglo bi da bude primer drugoj deci.”

Takođe, i roditelji i deca odgovarali su na pitanje koliko emocionalne podrške i topline deca od njih dobijaju, a kod dece je meren i nivo narcizma i nivo samopouzdanja. I premda mnogi ljudi veruju da je narcizam zapravo samo višak samopouzdanja, ovo nije tačno, tvrde istraživači.

U ovoj studiji, deca sa visokim samopouzdanjem su se, radije nego da sebe posmatraju kao nekog posebnog u odnosu na druge, slagala sa izjavama koje su implicirale da su srećni takvi kakvi jesu i da vole svoju ličnost.

“Ljudi s visokim samopouzdanjem veruju da su jednako dobri kao i drugi, dok narcisi veruju da su bolji od drugih.” objasnio je Bushman.

Studija je takođe pokazala da se samopouzdanje i narcizam razvijaju na različite načine.

Dok je precenjivanje detetovih sposobnosti od strane roditelja povezano s pojavim narcizma kod deteta, istovremeno nije nikako povezano sa većim samopouzdanjem.

S druge strane, roditelji koji su pokazivali više emocionalne podrške i topline svojoj deci, imali su decu čije je samopouzdanje kroz period istraživanja raslo. A ta roditeljska toplina nije povezana sa razvojem narcizma, kaže ova studija.

Prethodna studija koju je Bushman sproveo s još nekoliko kolega pokazala je i u kojoj meri neki roditelji precenjuju svoju decu.

U ovoj studiji su roditeljima predstavljeni određeni pojmovi iz opšte kulture za koje bi njihova deca (uzrasta od osam do 12 godina) trebalo da znaju. Pojmove poput “Životinjske farme” ili “Nila Armstronga”. Istraživači su pitali roditelje šta misle, znaju li njihova deca za čuvenog astronauta i poznatu knjigu. Ali, istovremeno, istraživači su uključili i neke nepostojeće pojmove u svoja pitanja, a roditelji koji su posebno skloni da precene svoju decu rekli su da njihovo dete sigurno zna za te pojmove (čak i one nepostojeće).

Ipak, autori studije primetili su da, iako roditeljsko precenjivanje deteta ima veliku ulogu u razvoju narcisoidne ličnosti, ono nije jedini faktor. Važnu ulogu igra i genetika i temperament deteta.

“Neka deca imaju veću šansu od druge da izrastu u narcise, ako ih roditelji precenjuju” rekao je Bushman.

Kako je i sam otac troje dece, kaže da su ova istraživanja o narcizmu promenila i njegov način vaspitanja.

“Pre nego što sam započeo istraživanja, zaista sam verovao da treba da tretiram svoju decu kao da su posebna. Sada sam vrlo oprezan po tom pitanju.” kaže on.

“Važno je da detetu pokažete razumevanje i nežnost, jer je to ono što podstiče samopouzdanje. Ako ih precenjujete, moguće je da gajite budućeg narcisa.” – zaključak je ove studije.

Izvor studije: Ohio Relate College/EurekAlert

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

drzava-menja-uredbu-o-subvenciji-za-prvi-stan-za-mame-koje-su-rodile-bebu-u-ovoj-godini

Država menja uredbu o subvenciji za prvi stan za mame koje su rodile bebu u ovoj godini

Уредба о субвенционисању куповине првог стана за маме које су родиле бебу у овој години биће ускоро промењена, сазнају “Новости”. Све мајке које су одбијене, а испуњавају услове, добиће новчана средства. Како је “Новостима” рекла Дарија Кисић, министарка за рад и председница комисије за доделу новчаних средстава за куповину првог...

kako-da-razgovarate-sa-cerkom-o-prvoj-menstruaciji?

Kako da razgovarate sa ćerkom o prvoj menstruaciji?

Прву менструацију девојчице често посматрају као значајан догађај у свом животу. Она се најчешће јавља током ране адолесценције (између 10. и 13. године живота), код највећег броја девојчица око 12. године. У том периоду, тело младе особе почиње убрзано да се мења – долази до развоја секундарних полних карактеристика (груди,...

jednostavni-nacini-kako-detetu-ublaziti-strah-od-doktora

Jednostavni načini kako detetu ublažiti strah od doktora

Стручњаци кажу да је страх од доктора резултат неколико фактора: темперамента детета, његовог узраста и претходних искуства у ординацијама и болницама. Деца која су од малена често болесна и изложена низу неугодних претрага, имају веће шансе да развију страх од одласка педијатру или у болницу. Ако томе додамо и такозвани...

dr-bojanin:-imao-sam-najgori-rukopis-u-skoli-i-zbog-toga-nisam-bio-odlican

Dr Bojanin: Imao sam najgori rukopis u školi i zbog toga nisam bio odličan

Проф. др Светомир Бојанин, најпознатији дечји психијатар у овом делу Европе, утемељивач неуропсихологије и савремене дефектологије у Србији, аутор више од двадесет уџбеника и монографија, често говори о недостацима образовног система као и о томе шта је деци заправо потребно. Он се, притом, осврће и на своје одрастање, период школовања...

decji-psiholog:-sta-je-svrha-kazne-u-vaspitanju-i-kakva-ona-(ne)-treba-da-bude

Dečji psiholog: Šta je svrha kazne u vaspitanju i kakva ona (ne) treba da bude

Кажњавање је један од уобичајених поступака у процесу васпитања. Заснива се на чињеници да деца најефикасније уче из сопственог искуства. Наиме, велики део онога што деца раде има неки ефекат на њих саме, односно доводи до одређених добрих или лоших последица. Деца задржавају и учвршћују оне облике понашања која су...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT