Како се одгаја нарцисоидно дете и зашто нарцизам и самопоуздање нису ни слични

ADVERTISEMENT
Родитељи који верују да је њихово дете, у било ком погледу, боље од друге деце, те да не може да погреши, врло вероватно несвесно подстичу нарцизам код свог детета, кажу истраживања.

Како би дошли до одговора на питање како се стварају нарцисоидне личности, истраживачи су посматрали родитеље и њихову децу у четири итерације током периода од 18 месеци. Желели су да виде који су то фактори који доводе до тога да деца имају превисоко мишљење о себи.

Том приликом су открили да деца родитеља који су их прецењивали у тренутку кад је студија почела, на крају тог истраживања показала висок ниво нарцизма, према тестовима.

Прецењену децу родитељи су обично описивали као “посебну” или као децу која “заслужују нешто више и веће у животу”.

“Деца верују кад им родитељи кажу да су посебни. Али то можда баш и није добро за њих или чак за друштво,” рекао је Brad Bushman, коаутор студије и професор комуникација и психологије на Охајо државном универзитету.

Родитељи су, заправо, склони томе да претерују и преко сваких граница хвале своју децу, а све у доброј намери да им пруже подршку и подигну самопоуздање. Али, кажу аутори студије, уместо да им подстакну самопоуздање, они од њих направе нарцисе.

Док су опасне последице нарцизма већ познате, његово порекло није, тврди Bushman. Ово истраживање је прво које је спроведено како би се видело на који начин се у детињству рзвија нарцизам.

Студија је укључила 565 деце (и њихове родитеље) од седам до 11 година, у Холандији. Истраживања су спровођена четири пута, увек на по шест месеци размака.

То колико родитељи прецењују своју децу мерено је кроз скалу у оквиру које су одговарали колико се слажу са констатацијом: “Моје дете је узорно дете и могло би да буде пример другој деци.”

Такође, и родитељи и деца одговарали су на питање колико емоционалне подршке и топлине деца од њих добијају, а код деце је мерен и ниво нарцизма и ниво самопоуздања. И премда многи људи верују да је нарцизам заправо само вишак самопоуздања, ово није тачно, тврде истраживачи.

У овој студији, деца са високим самопоуздањем су се, радије него да себе посматрају као неког посебног у односу на друге, слагала са изјавама које су имплицирале да су срећни такви какви јесу и да воле своју личност.

“Људи с високим самопоуздањем верују да су једнако добри као и други, док нарциси верују да су бољи од других.” објаснио је Bushman.

Студија је такође показала да се самопоуздање и нарцизам развијају на различите начине.

Док је прецењивање дететових способности од стране родитеља повезано с појавим нарцизма код детета, истовремено није никако повезано са већим самопоуздањем.

С друге стране, родитељи који су показивали више емоционалне подршке и топлине својој деци, имали су децу чије је самопоуздање кроз период истраживања расло. А та родитељска топлина није повезана са развојем нарцизма, каже ова студија.

Претходна студија коју је Bushman спровео с још неколико колега показала је и у којој мери неки родитељи прецењују своју децу.

У овој студији су родитељима представљени одређени појмови из опште културе за које би њихова деца (узраста од осам до 12 година) требало да знају. Појмове попут “Животињске фарме” или “Нила Армстронга”. Истраживачи су питали родитеље шта мисле, знају ли њихова деца за чувеног астронаута и познату књигу. Али, истовремено, истраживачи су укључили и неке непостојеће појмове у своја питања, а родитељи који су посебно склони да прецене своју децу рекли су да њихово дете сигурно зна за те појмове (чак и оне непостојеће).

Ипак, аутори студије приметили су да, иако родитељско прецењивање детета има велику улогу у развоју нарцисоидне личности, оно није једини фактор. Важну улогу игра и генетика и темперамент детета.

“Нека деца имају већу шансу од друге да израсту у нарцисе, ако их родитељи прецењују” рекао је Bushman.

Како је и сам отац троје деце, каже да су ова истраживања о нарцизму променила и његов начин васпитања.

“Пре него што сам започео истраживања, заиста сам веровао да треба да третирам своју децу као да су посебна. Сада сам врло опрезан по том питању.” каже он.

“Важно је да детету покажете разумевање и нежност, јер је то оно што подстиче самопоуздање. Ако их прецењујете, могуће је да гајите будућег нарциса.” – закључак је ове студије.

Извор студије: Ohio Relate College/EurekAlert

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Кад-мушкарац-не-жели-да-одрасте-и-прихвати-одговорност-(синдром-Петра-Пана)

Кад мушкарац не жели да одрасте и прихвати одговорност (синдром Петра Пана)

Дечак који никад не одрасте: са свим изазовима које живот одраслих људи носи, некима ово звучи као остварење сна, зар не? За поједине, то јесте реалан живот. Сви ми имамо дане кад бисмо све обавезе заборавили, искључили телефоне и отишли негде да се ником не јавимо. Као друштво и као...

Разлика-између-аутизма-и-развојне-дисфазије

Разлика између аутизма и развојне дисфазије

За родитеље који се суочавају са проблемима у развоју детета, као и за васпитаче и наставнике који раде са децом којима је потребан другачији приступ, од велике је користи да знају и разумеју разлику између развојне дисфазије и аутизма. У наставку вам доносимо карактеристике и једног и другог, уз напомену...

Просветни-радник-је-просветни-радник-–-и-када-изађе-из-школског-дворишта

Просветни радник је просветни радник – и када изађе из школског дворишта

Често се може чути да је школа све мање васпитна установа, а да је образовна улога школе пренаглашена. Ако се сложимо да има неке истине у томе, онда ћемо морати да нађемо узроке и да видимо да ли постоје начини да се та васпитна улога врати у оној мери која...

Наука-каже:-Дојење-може-спречити-рак-у-детињству

Наука каже: Дојење може спречити рак у детињству

Ако дојите или сте некад дојили, онда сигурно знате колико је то тешко, али и чаробно. И колико има бенефита и за маму и за бебу. Познато је да дојење смањује могућност од појаве кардиоваскуларних болести, дијабетеса 2, реуматоидног артритиса и умањује ризик од изненадне смрти новорођенчета (СИДС). Ако вам...

Психолог-др-Ивић:-Родитељи-чине-медвеђу-услугу-деци,-тражећи-од-наставника-поклоњене-оцене

Психолог др Ивић: Родитељи чине медвеђу услугу деци, тражећи од наставника поклоњене оцене

Већ првих дана школе уочавамо да ђаци имају проблем са пажњом, самосталним радом, концентрацијом, комуникацијом, памћењем, графомоториком, истрајношћу, уредношћу, чак и на једноставним задацима. Зашто је деци тежак сваки ментални и физички рад? Зашто је њихов речник сиромашан? Зашто више нису радознали и маштовити? Зато што смо им прерано дали...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT