ADVERTISEMENT

Kako proveriti da li je učenik razumeo gradivo

Jedna od ključnih komponenti podučavanja jeste provera razumevanja izloženog gradiva. Tokom izlaganja i uvežbavanja nastavnik treba da prati učeničke izraze lica kako bi otkrili znake čuđenja i zbunjenosti. Pre nego što pređe na novi deo gradiva, važno je da postavljanjem pitanja proveri koliko su učenici razumeli prethodno ili da ih podstiče da sami postavljaju pitanja ako im nešto nije jasno. Kako bi se učenici zaista uključili u ovakvu vrstu komunikacije koja im može izgledati neprirodna, nastavnik treba da ovlada složenom komunikacijskom veštinom koja uključuje istovremeno odvijanje nekoliko procesa:

Kako proveriti da li je učenik razumeo gradivo

1. vođenje računa o ciljevima časa,

2. praćenje sopstvene komunikacije,

3. praćenje učeničkih verbalnih i neverbalnih znakova (ne)razumevanja,

4. upravljanje učeničkim ponašanjem pri javljanju i odgovaranju

5. razmišljanje o sledećem koraku – davanju dopunskog objašnjenja ili novom pitanju.

Pokazalo se da na delotvornost postavljanja pitanja utiču:

– vrsta pitanja, odnosno nivo procesiranja koji je podstaknut pitanjima; – primerenost potkrepljenja;

– učestalost postavljanja pitanja;

– ravnomerno postavljanje pitanja svim učenicima;

– postavljanje primerenih potpitanja;

– vreme čekanja na odgovor.

Najviše istraživanja u ovoj oblasti odnosi se na upoređivanje uspešnosti učenja s obzirom na dve vrste pitanja. Naime, prema očekivanom odgovoru pitanja se mogu razvrstati u dve šire kategorije: zatvorena pitanja, na koja se očekuje jedan nedvosmislen odgovor, i otvorena pitanja, kod kojih se može prihvatiti više odgovora.

Istraživanja govore da bi nastavnici trebalo da koriste više otvorenih pitanja ili pitanja višeg reda, koja produbljuju učeničko razumevanje i podstiču ih na razmišljanje. Postavljanje takvih pitanja pretpostavlja i to da se učeniku ostavi više vremena za razmišljanje pre nego se postavi novo pitanje. Istraživanja su jasno pokazala da duže vreme čekanja na odgovor dovodi do kvalitetnijih učeničkih odgovora.

Posebna opasnost kod provere razumevanja jeste strogo insistiranje na unapred određenom (uskom) odgovoru kao jedino tačnom. To može dovesti do neopravdanog odbacivanja nekih odgovora koji su, u stvari, prihvatljivi. Učenici često troše mnogo vremena pokušavajući da smisle vrstu odgovora koju nastavnik želi da čuje, umesto da zaista pokažu kako su shvatili određeno gradivo. Nasuprot tome, ako zaista želi da proveri učeničko razumevanje, nastavnik bi trebalo da postupi upravo obrnuto. Trebalo bi da više vremena razmišlja o pogreškama u odgovorima, kao i da pokuša da shvati učenikov način razmišljanja o problemu.

Pitanja moraju biti prilagođena različitim nivoima sposobnosti učenika u odeljenju. Efikasna upotreba pitanja (usmenih i pismenih) ključna za diferenciran pristup učenicima različitih mogućnosti. Treba znati kada, kako i kom učeniku postaviti određeno pitanje kako bi se osigurao primeren nivo kognitivnog izazova za učenike s različitim potrebama.

Drugi važan vid postavljanja pitanja jeste davanje pozitivnog potkrepljenja za tačne odgovore. To uključuje ne samo pohvalu i potvrđivanje tačnosti odgovora već i podržavajuće i ohrabrujuće reči kad je odgovor približno tačan ili kad se učenik trudio. Redovno izricanje pohvala pomaže učenicima da steknu samopouzdanje.

Istraživanja pokazuju da uspešni nastavnici postavljaju mnoga pitanja. Često postavljanje pitanja zahteva aktivno uključivanje učenika u obradu informacija. Razmišljajući o postavljenom pitanju, učenik usmerava pažnju na gradivo, doziva informacije iz dugoročnog pamćenja, priprema ih i obrađuje za odgovor u radnom pamćenju.

Vreme čekanja na odgovor u velikoj meri određuje kvalitet učeničkih odgovora. No, pokazalo se da je ono, po pravilu, veoma kratko. Dužina vremena čekanja na odgovor trebalo bi da zavisi i od vrste pitanja. Ako se traže odgovori na zatvorena pitanja ili činjenice koje se automatski pozivaju iz dugoročnog pamćenja, vreme će biti kraće nego kod pitanja otvorenog tipa, koja zahtevaju dužu elaboraciju.

Izvor: Kako razvijati veštine podučavanja

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

sindrom-kompjuterskog-vida-i-deca

Sindrom kompjuterskog vida i deca

Svedoci smo velikih promena i tehnoloških inovacija u našem društvu. Preko 80% porodica sa decom u savremenom društvu ima kompjuter i imaju pristup internetu. Danas deca uzrasta između 8 i 18 godina provode ispred računara i televizora u proseku od 6 do 7,5 sati dnevno. Više od 20% dece tog...