Како да знате да се дете адаптирало на вртић (изостанак суза и протеста није знак да је привикавање завршено)

ADVERTISEMENT
Plakanje, agresivnost, povlačenje u sebe, buđenje tokom noći, odbijanje hrane, mokrenje u krevet… moguće su reakcije deteta u danima i nedeljama nakon polaska u vrtić. Šta nam time zapravo želi poručiti i kako mu možemo pomoći?

„Zbog polaska u jaslice ili vrtić dete se često oseća usamljeno, zbunjeno i napušteno. Teško mu je da razume razlog ostanka u nepoznatom okruženju. Njegova svakidašnja ravnoteža je narušena, što dovodi manufacture promena u ponašanju“, kaže Tina Mijat, psiholog u zagrebačkom vrtiću „Vedri dani“. Ona opisuje kako izgledaju uobičajene reakcije deteta koje se tek treba prilagoditi na boravak u vrtiću.

Tokom procesa prilagođavanja dete može plakati prilikom spremanja za vrtić, kod odvajanja od roditelja i tokom boravka u grupi; protestovati, burno reagovati, imati napade besa, biti razdražljivo, napadati, biti bezvoljno ili povučeno. Po pravilu, u pozadini agresivnog ponašanja, kao što je griženje i udaranje, zapravo je frustracija od previše socijalno-emocionalnih zahteva, među kojima su poruke ‘budi dobar’, ‘podeli s drugima’, ‘slušaj’; ili frustracija jer dete nije dobilo šta je htelo. Moguće reakcije su i buđenje tokom noći, negovorenje o događajima iz vrtića…

Neka deca su sklonija reakcijama na fiziološkom planu poput odbijanja hrane, odmora, zadržavanja stolice i sl., a druga su sklonija reakcijama u spoljnom ponašanju, kao što su plač, agresivnost ili pasivnost. Jedna od mogućih reakcija je i regresija u ponašanju – vraćanje na nezrelija ponašanja na inače slabijim detetovim tačkama, pa dete na primer ponovo počne da piški u krevet, sisa prst, traži dudu i slično.

Reakcije se mogu javiti odmah ili danima kasnije

„Takve promene u ponašanju“, objašnjava psihološkinja, „prolaznog su karaktera i normalne reakcije u procesu prilagođavanja. One će nestati kada se dete prilagodi novoj sredini, to jest kada se bude osećalo sigurno. Kod većine dece reakcije se javljaju odmah na početku, a kod neke nakon 2-3 dana ili čak nakon nedelju dana boravka u jaslicama ili vrtiću, kada dete shvati da će vrtić postati njegova svakodnevnica. Te reakcije će trajati sve dok dete i njegov vaspitač ne uspostave socio-emocionalnu vezu i poverenje. Prilagođavanje je gotovo kad dete počne spontano da izražava svoje osećaje, potrebe, misli i aktivno učestvuje i pokazuje interes za aktivnostima u grupi.“

A kako detetu pomoći da se nosi s ovom velikom promenom i vlastitim burnim osećajima koji ga prate? Tina Mijat ističe da je važno ne omalovažavati strah i teskobu deteta, već ga podsticati da kaže šta ga muči i da pita kad nešto treba.

„Poruke kojima ćete pomoći detetu su, na primer: ‘U redu je plakati kad si tužan’, ‘Kako ti mogu pomoći?’, a svakako izbegavajte poređenje s drugom decom, zabrane, naredbe i pitanja poput ‘Jesi li bio dobar?’ Potrebno je biti strpljiv, imati razumevanja za detetova ponašanja, za ono što čini i govori, kako se oseća. Dajte vremena detetu, neka razgovor o vrtiću bude na njegov podsticaj“, savetuje psihološkinja.

Roditeljima takođe preporučuje da isplaniraju zajedničko vreme s detetom nakon dolaska iz jaslica, odnosno vrtića, s puno opuštajućih igara i maženja, te da ne uvode nove promene u detotov život u ovom razdoblju, jer će sam vrtić detetu biti velika novost i s njom će imati puno posla.

Piše: Ana Dokler

Izvor: Klokalnica/kerefeke.org.rs

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

Педагог:-Родитељи-не-би-смели-да-користе-децу-за-личну-промоцију-и-скупљање-лајкова

Педагог: Родитељи не би смели да користе децу за личну промоцију и скупљање лајкова

Друштвене мреже су у данашње време постале незаобилазан простор за одвијање комуникације. До пре једне деценије, примарна употреба интернета сводила се на информисање и едукацију, док је данас то комуницирање, социјализација, повезивање са већим бројем људи, стицање увида у њихов живот, као и самопромоција кроз формирање личног профила — виртуелног...

Три-стила-учења-које-можете-предложити-свом-детету,-ако-се-бори-са-тешким-градивом

Три стила учења које можете предложити свом детету, ако се бори са тешким градивом

Сигурно се питате како да помогнете детету у учењу, а да то није објашњавање лекција и задатака или целодневно заједничко седење над књигом. Деци то у већини случајева стварно није ни потребно. Понекад је само у питању градиво које им није занимљиво или у њему не виде корист за свој...

Уа супермајке, живеле маме и мајке!

Што је свет толико пошандрцао да је сад важније која мајка брже пегла, а која здравије оброке спрема и то постави на интернет – од оне „обичне најобичније“ мајчинске љубави која ради офлајн? Волимо ми нашу децу, паметна су, „све знају на телефону“, говоре енглески, тренирају три спорта и свирају...

Какве-се-то-промене-дешавају-кад-дете-постане-тинејџер-и-како-родитељи-треба-да-се-поставе

Какве се то промене дешавају кад дете постане тинејџер и како родитељи треба да се поставе

Период одрастања који најчешће почиње око дванаесте и траје до двадесете године живота је животна фаза између детињства и одраслог доба и период који називамо адолесценцијом. Тај период је изузетно важан у животу јер се тада дешавају најинтензивније промене како у физичком и телесном смислу, тако и у психолошком и...

ADVERTISEMENT
ADVERTISEMENT