Dušan Radović

Dušan Radović bio je poznati srpski pjesnik, pisac i novinar, te TV-urednik. Rođen je u Nišu 1922. godine. Zbog prirode očevog posla preselio se s porodicom u Suboticu. Tamo je 1931. godine napisao svoju prvu pesmu. 1934. godine počeo je da objavljuje svoje prve pesme za decu u listu „Železnički venac“ te u dnevnom listu „Vreme“.

1936. godine porodicu je pogodila tragedija, njegova sestra Desanka se udavila. 1938. porodica Radović preselila se u Beograd. 1946. Dušan Radović je odustao od fakulteta i zaposlio se. Već sledeće godine postao je glavni urednik lista „Pionirske novine“ i tada počinje profesionalno da piše literaturu za decu.

1960. postao je urednik Programa za decu Televizije Beograd. Vodio je emisije „Na slovo, na slovo“, „Laku noć, deco“ i „Smešne reči“. 1970. godine njegova poema „Če, tragedija koja traje“ izlazi u Njujorku, a za tekst istoimene predstave dobija nagradu Sterijinog pozorja. 1973. godine Radović je pokrenuo časopis „Poletarac“.

Njegova dela prevođena su na mnoge poznate svetske jezike. Poznate nagrade koje je Radović dobio za svoj književni rad su nagrada Neven, nagrada Mlado pokolenje, nagrada Zmajeve dečje igre i mnoge druge. Dobio je diplomu Međunarodne organizacije za dječju književnost Hans Christian Andersen.

Najpoznatija dela ovog autora su zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Vukova azbukaŽ“, „Zoološki vrt“ i mnoge druge. Uz njih Radović je objavio i knjige aforizama „Beograde dobro jutro 1, 2 i 3“.

Posthumno su objavljene knjige: „Vestern“, „Ženski razgovori“, „O plakanju“, „Na ostrvu pisaćeg stola“ i „Kratke priče“, „Na slovo, na slovo“.

Radović je umro 1984. godine u Beogradu.