ADVERTISEMENT

Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”

Kovid prolazi kroz naš centralni nervni sistem, utiče na stanje naše koncentrisanosti, na stanje naše psihe, na memoriju, na mogućnost pamćenja, na mogućnost učenja”

Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome objedinjuje pojam “postkovid simptom” koji je za RTS objasnila kardiolog doc. dr Marija Zdravković iz KBC “Bežanijska kosa”.

Doktorka Marija Zdravković rekla je da su se ovi smptomi javljali i da su lekari KBC “Bežanijska kosa”, čiji je ona direktor, imali prilike da vide to zahvaljujući velikom broju obolelih od kovida-19 koji su prošli kroz ovu bolnicu.

“Mi smo ta iskustva sistematizovali, napravili bazu podataka i mi smo te pacijente pratili, jer smo primetili da se pacijenti vraćaju i kada su pi-si-ar negativni, sa ozbiljnim tegobama, da oni prosto nisu imali gde da odu i da sada mi imamo preko stotinak pregledanih pacijenata. Tako smo i postali centar za praćenje post-kovid komplikacija”, rekla je dr Marija Zdravković u emisiji “RTS ordinacija”.

Kako je objasnila doktorka, kada koronavirus prođe kroz naše telo, on poremeti i kardiovaskularni sistem i regulaciju pritiska, pulsa i disanja i prođe kroz sve naše mišiće, uključujući i srčani mišić, ali i sve naše nerve i kičmene živce.

“Ono što su Amerikanci sada dokazali u jednom istraživanju, prolazi kroz naš centralni nervni sistem, utiče na stanje naše koncentrisanosti, na stanje naše psihe, na memoriju, na mogućnost pamćenja, na mogućnost učenja”, napomenula je.

Jedan od postkovid simptoma moždana magla javlja se i kod mladih koji nakon preležanog kovida imaju probleme da se dobro pripreme za kontrolne zadatke jer je moć koncentracije posle korone umanjena najmanje četiri nedelje, rekla je dr Zdravković i dodala:

“Stanje svesti da ne možete brzo da reagujete, ne možete brzo da pamtite, ne možete brzo da donosite odluke, što treba imati na umu kod osoba koja rade ozbiljna i teška zanimanja, gde je važna koncentracija”.

Naglasila je da trebaobratiti pažnju da se osobe sa ovim simptomom osećaju dovoljno zdravo kako bi mogle da obavljaju svoj posao na pravi način, pošto je potrebno vreme, odmor i određena terapija da bi se svi organi oporavili.

Zna li se ko će oboleti od postkovid sindroma?

Prema rečima dr Marije Zdravković, dalje ne može da se predvidi ko bi mogao da doživi postkovid sindrom kao i da mogu da se jave komplikacije na drugim organima, iako nije bilo komplikacija na plućima.

Dodala je da pacijenti ponekad dolaze sa kardiovaskularnim i gastroenterološkim problemima, kao što su kratak dah, izliv na srcu i lupanje srca.

“Mi smo imali nekoliko slučajeva kada je rađena koronarografija sa sumnjom na akutni infarkt, a potpuno su normalni krvni sudovi. U stvari, radi se o takozvanoj mimikriji, da umesto infarkta postoji srčana korona i onda dolazi do spazma krvnog suda i mi imamo sliku akutnog infarkta, a pacijent nema akutni infarkt, ali to ne znači da je njegovo srce zdravo. Nije zdravo, jer je napadnuto koronom”, rekla je i objasnila da su kod produženih napada dijareje pacijenti govorili da hrana koju su pojeli nije svarena i da imaju bolove i grčeve u trbuhu za koje ne znaju odakle im.

“Veliki broj dece je u prvom naletu imao koronu kao dijareju sa strašnim grčevima u trbuhu. Obično to deca tako reaguju, sa tim simptomatologijama, a naravno da mogu i odrasli”, napomenula je.

Prema njenim rečima, korona kod ljudi koji imaju problema sa kičmom napada sitne zglobove, zbog čega oni imaju osećaj da su se ušinuli, ali da je zapravo u pitanju generalizovano zapaljenje malih zglobova oko kičmenih pršljenova koji izuzetno boli i stvara glavobolju i nesvestice.

“Vi imate veliki broj osoba koje dolaze sa strašnim nesvesticama, sa vrtoglavicama, a neretko sa podatkom da su kratkotrajno izgubili svest”, dodala je i rekla da ne postoje podaci nigde u svetu o tome kada mogu da se pojave simptomi postkovida, ali da se smatra da mogu da se pojave od tri do šest meseci posle preležane bolesti.

“Obično se javljaju prvih mesec dana nakon izlečenja korone”, poručila je.

Kovid i ostale infekcije

“Mi sad imamo jednog pacijenta u bolnici koji je preležao koronu i ležao je mesec dana u jednoj bolnici van Beograda, pa je posle kod nas i niko nije znao šta se dešava s njim i zašto ima tako visoke temperature. Mi smo uradili detaljnu analizu i videli smo da on ima vrlo retko gljivično oboljenje pluća, takozvanu aspergilozu, koja je toliko retko oboljenje, a napada samo ljude kod kojih je ekstremno uništen imunitet”, istakla je i dodala da je tačno da su oni koji preleže kovid skloni da se zaraze drugim bolestima.

Napomenula je da oni koji i 14 dana nakon zaraze koronom imaju temperaturu, najčešće imaju i neku super infekciju, odnosno još jednu infekciju pored korone i da se to dešava kod ljudi kojima je korona virus uništio imunitet.

Istakla je i da klostridija napada ljude sve češće i da ne treba zaboraviti da nju veliki broj ljudi ima u sebi i da je ona pritajena sve dok je imunitet dobar.

“Međutim, u slučaju pada imuniteta, sve više imamo osobe koje dođu zbog klostridijalne infekcije, obično starije osobe, jer ona je karakteristična za starije osobe i organizam koji je izmučen i istrošen”, objasnila je.

Sve bakterije koje inače ne napadaju imunootporne ljude, posle korone mogu da napadnu i da bi zato bilo dobro tri meseca posle preležane korone izbegavati bilo kakve zahvate na sebi.

Izvor: Zena.blic.rs

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

nauci-da-ih-sacuvas-na-vreme-–-sada!

Nauči da ih sačuvaš na vreme – sada!

Uskoro će prestati da traži tvoju ruku, da te vuče da gradite kuću od kocki, da te zove da igrate fudbal, kuvate ručak… Foto: Canva Uključuješ kompjuter i zaranjaš u njega. Dete te zove da se igrate – kao i uvek u najnezgodnijem času. Dosađuje s nekim tamo koještarijama. To...

nezainteresovani-ocevi-–-nesrecni-sinovi

Nezainteresovani očevi – nesrećni sinovi

U studiji projekta Tomorrow’s Men u kojoj je učestvovalo 1500 mladića između 13 i 19 godina, znači tipičnih adolescenata, dobijeni su rezultati koji mnogim očevima mogu da pomognu da se bolje snađu u vaspitanju svojih sinova, ali i da im pokažu pravi put kojim treba da idu kako bi sinovi...

kultura-poklanjanja-ocena

Kultura poklanjanja ocena

Već duže vreme nastavnici u osnovnim školama nerealno ocenjuju đake. Problem je s vremenom poprimio ozbiljne razmere i „prelio se“ na srednju školu i fakultete. Praksa se na kraju pretvorila u kulturu poklanjanja ocena, što je dovelo do inflacije „vukovaca“. (Prema nekim podacima danas ih ima do deset puta više...