ADVERTISEMENT

Dr Bojanin: Znam decu koja su dolazila sa dijagnozom autizma, a zapravo je disfazija. I obrnuto.

Godinama se u javnosti postavljaju ista pitanja vezana za probleme sa kojima se suočavaju deca sa autizmom. Brojne su nedoumice oko razumevanja autizma, oko načina školovanja i obezbeđivanja adekvatnih tretmana. Dečji psihijatar prof. dr Svetomir Bojanin se, kako sam kroz šalu kaže, već skoro sto godina bavi ovim pitanjima. U nastavku su odgovori na neka pitanja koja su profesoru često postavljali roditelji, udruženja, defektolozi, novinari…

Pitanje jednog roditelja koji je došao na savetovanje u vezi svog deteta sa autizmom je bilo sledeće:

Doktore, da li vi znate koliko ima osoba sa autizmom? Pitam Vas jer se to ne zna zato što ne postoji registar. Zašto nema registra? Kako može da se pravi strategija, doktore, ako nemamo registar?

– Kad nam dođe roditelj deteta sa autizmom sa njim mora da se radi nešto korisno i prikladno njihovom problemu. Registri brojeva su za ministarstva ili finansijsku upravu. Oni treba to da misle. Važno je da znamo, ali za našu decu nije presudno i sudbonosno. Važnije je to da njima moramo da pomognemo tako što će defektolog da nauči roditelja kako da živi sa svojom detetom, kako da ga nauči onome što dete može… A država treba da sve obezbedi.

Profesore, da li je autizam bolest ili posebno stanje ličnosti?

– Autizam je posledica disharmoničnog razvoja čiji uzrok može da bude sve, od ranih odnosa u porodici kojima se podstiču ili usporavaju pojedine strukture ličnosti u svom razvoju… ili je sve zasnovano na genetskom kodu. Ne znamo zašto nastaje. Svi su ljudi posebni, pa su i oni sa autizmom su posebni. Koliko ima karakterističnih osobina među svim ljudima, toliko ih ima i među ljudima sa autizmom. Nikada ne treba praviti mitove od ljudske nesreće poravnavanjem po nekim detaljima jer to samo ometa sveobuhvatni pristup i pomoć.

Autizam se ne može “izvaditi pincetom” i reći “Evo, to je!”, nema tablete i nema tehnologije i aparata za “lečenje” autizma. Svaki metod koji ne koristi nasilje, koji se zasniva na dobroti i razumevanju među ljudima je dobar metod za autizam.

Koliko dece sa autizmom pije lekove za smirenje? Da li je to etički kad se zna da ti lekovi izazivaju zavisnost?

Neka uznemirenja kod dece i osoba sa autizmom se moraju smiriti lekovima kako bi sa njima moglo nešto da se radi.

Koliko je teško uspostaviti dijagnozu? Kad je vreme?

Svaka sumnja na autizam se prihvata sa ozbiljnošću i dete se obavezno uključuje u podsticajni tretman pri čemu se dijagnoza utemeljuje ili uklanja. Znam decu koja su dolazila sa dijagnozom autizma, a na kraju su imala samo disfazičan problem i znam decu koja su upućivana kao disfazija, a utemeljen je autizam. Detinjstvo je razvojni period gde se svakih 6 meseci menja priroda deteta shodno razvoju njegovih struktura ličnosti, klime u porodici… Sve to bitno menja klinička ispoljavanja svakog mentalnog poremećaja.

Kakvo je Vaše mišljenje o inkluzivnom obrazovanju dece sa autizmom? 

– Dete sa autizmom u redovnoj nastavi ne dobija ništa na saznajnom planu od onoga što se tamo uči. Njemu treba sasvim specifična stručna pomoć da razume detalje i osnove određenih veština i umenja. Da razume život. Dete u uslovima inkluzije trpi sasvim nenamerne, spontane povrede svoga dostojanstva u vršnjačkoj grupi koja i sama ima problema sa školom i često ometa nastavnika redovne nastave da održi čas po svom planu. Dete sa autizmom ako nema stražara ili učiteljevog asistenta pored sebe koji mu, pred decom, ni malo nije za ugled, često ne može ni prisustvovati nastavi.

Skoro sam imao devojčicu koja zbog svog problema često izostaje sa nastave i ima asistenta, učiteljici. Ona odgovara po dogovoru sa učiteljicom, povučena, stidljiva, izbegava decu, ima povremeno i epi napade i na ambulantnom je lečenju. Inače, ima pozitivne ocene, između 3 i 4. Deca je „mrze”, svaki čas optužuju, traže „pravdu” u ocenjivanju, u pravdanju izostanaka. „Zašto ona može sve a mi ne, nas samo kažnjavaju?» – kažu u svojoj “tužbi” direktoru. Roditelji su je doveli kod mene jer je vršnjačka grupa „mrzi” budući da smatra da ona ima protekcije i da zato ima dobre ocene. Spremaju se da ponovo protestuju kod direktora „zbog nepravde i protekcije” u toj školi. Teško je to.

Autor: Centar za logopediju dr Nestorov, priredio dr Stevan Nestorov

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

kako-proveriti-da-li-je-ucenik-razumeo-gradivo

Kako proveriti da li je učenik razumeo gradivo

Jedna od ključnih komponenti podučavanja jeste provera razumevanja izloženog gradiva. Tokom izlaganja i uvežbavanja nastavnik treba da prati učeničke izraze lica kako bi otkrili znake čuđenja i zbunjenosti. Pre nego što pređe na novi deo gradiva, važno je da postavljanjem pitanja proveri koliko su učenici razumeli prethodno ili da ih...

sindrom-kompjuterskog-vida-i-deca

Sindrom kompjuterskog vida i deca

Svedoci smo velikih promena i tehnoloških inovacija u našem društvu. Preko 80% porodica sa decom u savremenom društvu ima kompjuter i imaju pristup internetu. Danas deca uzrasta između 8 i 18 godina provode ispred računara i televizora u proseku od 6 do 7,5 sati dnevno. Više od 20% dece tog...