ADVERTISEMENT

DECA UMIRU ZBOG INTERNET IZAZOVA: Psiholozi otkrivaju 7 saveta za bezbednost dece na sajtovima kao što je TikTok

Dve tragedije u kratkom roku odnele su dva mlada života. Ovo su saveti psihologa!

Priče o lošem uticaju društvenih mreža prisutne su već godinama, a najčešće njihov najgori efekat osete najranjiviji – deca.

Outdoor portrait of positive european girls and boys playing with phones

Nadmetanje za najbolji selfi ili snimak, ali i razni \“izazovi\“ tema su medija, nažalost, tek kada se dogodi tragedija. Devojčica u Palermu stradala je dok je snimala TikTok izazov \“Blackout\“, a prema prvim nezvaničnim informacijama, zbog istog izazova slučajno se obesio dečak u Rakovici.

Zašto su deca i tinejdžeri podložni ovako rizičnom ponašanju? Neurolozi kažu da deo mozga zadužen za racionalno mišljenje, prefrontalni korteks, nije u potpunosti razvijen do sredine dvadesetih godina. To znači da su tinejdžeri prirodno impulsivniji i da će verovatno delovati pre nego što razmisle o svim posledicama. Usredsređeni su na popularnost i trenutni efekat, ne razmišljaju o opasnim posledicama koje mogu imati „izazovi“ ili druge stvari.

Po pisanju italijanskih medija, roditelji nastradale devojčice iz Palerma nisu ni znali da njihova ćerka ima više naloga na različitim društvenim mrežama, mislili su da Tik-tok prati zbog plesnih tačaka. I verovatno nisu jedini, ali to ne znači da su manje odgovorni što nisu obratili pažnju na to čime se dete zabavlja.

Roditelji bi morali da idu u korak sa razvojem tehnologije i novim izazovima sa kojima se deca suočavaju, prenosi RTS. Neki psiholozi savetuju sledeće:

Raspitajte se šta sve od takvih izazova kola društvenim mrežama i navedite dete na razgovor tako što ćete ga ohrabriti da pokuša da vas iznenadi, da vam kaže nešto što vi niste čuli. Pitajte mirno, bez osuđivanja, šta misle o tim izazovima.
Ako tinejdžeri pominju interesovanje za učešće u izazovu, direktnim pitanjima ih podstaknite da razmisle o svakom koraku izazova. Zamolite ih da razmotre najgore išode – opekotine ili odlazak u bolnicu, na primer.
Zamolite ih da razmisle zašto bi to učinili – i da li to vredi. Da li su lajkovi i komentari vredni vremena provedenog u urgentnom centru?
Obavezno budite \“prijatelji\“ na društvenim mrežama sa svojom decom, jer ako pratite dešavanja na ovim platformama, to će vam pomoći da budete u kontaktu sa onim što se događa u njihovom svakodnevnom životu.
Pratite šta objavljuju na svojoj stranici kako biste saznali šta se dešava u školi i šta rade njihovi prijatelji. Ako ne žele da sarađuju, moraćete da im zapretite da, s obzirom na to da vi plaćate njihove račune i kupujete uređaje, možete im ih i oduzeti.
Deca su često spremnija da pričaju o iskustvima svojih vršnjaka nego o sebi. Tako što ćete se raspitivati o tome šta je popularno u školi, šta rade prijatelji, dobićete više odgovora nego da ste direktno pitali šta oni rade.
Bez obzira na sve, najvažnije je imati što aktivniju komunikaciju sa decom i nastojati da što manje osuđujete njihovo ponašanje. Umesto toga, mirno razgovarajte o opasnostima u tim izborima.

Priče o lošem uticaju društvenih mreža prisutne su već godinama, a najčešće njihov najgori efekat osete najranjiviji – deca.

Nadmetanje za najbolji selfi ili snimak, ali i razni „izazovi“ tema su medija, nažalost, tek kada se dogodi tragedija. Devojčica u Palermu stradala je dok je snimala TikTok izazov „Blackout“, a prema prvim nezvaničnim informacijama, zbog istog izazova slučajno se obesio dečak u Rakovici.

Zašto su deca i tinejdžeri podložni ovako rizičnom ponašanju? Neurolozi kažu da deo mozga zadužen za racionalno mišljenje, prefrontalni korteks, nije u potpunosti razvijen do sredine dvadesetih godina. To znači da su tinejdžeri prirodno impulsivniji i da će verovatno delovati pre nego što razmisle o svim posledicama. Usredsređeni su na popularnost i trenutni efekat, ne razmišljaju o opasnim posledicama koje mogu imati „izazovi“ ili druge stvari.

Po pisanju italijanskih medija, roditelji nastradale devojčice iz Palerma nisu ni znali da njihova ćerka ima više naloga na različitim društvenim mrežama, mislili su da Tik-tok prati zbog plesnih tačaka. I verovatno nisu jedini, ali to ne znači da su manje odgovorni što nisu obratili pažnju na to čime se dete zabavlja.

Roditelji bi morali da idu u korak sa razvojem tehnologije i novim izazovima sa kojima se deca suočavaju, prenosi RTS. Neki psiholozi savetuju sledeće:

Raspitajte se šta sve od takvih izazova kola društvenim mrežama i navedite dete na razgovor tako što ćete ga ohrabriti da pokuša da vas iznenadi, da vam kaže nešto što vi niste čuli. Pitajte mirno, bez osuđivanja, šta misle o tim izazovima.
Ako tinejdžeri pominju interesovanje za učešće u izazovu, direktnim pitanjima ih podstaknite da razmisle o svakom koraku izazova. Zamolite ih da razmotre najgore išode – opekotine ili odlazak u bolnicu, na primer.
Zamolite ih da razmisle zašto bi to učinili – i da li to vredi. Da li su lajkovi i komentari vredni vremena provedenog u urgentnom centru?
Obavezno budite \“prijatelji\“ na društvenim mrežama sa svojom decom, jer ako pratite dešavanja na ovim platformama, to će vam pomoći da budete u kontaktu sa onim što se događa u njihovom svakodnevnom životu.
Pratite šta objavljuju na svojoj stranici kako biste saznali šta se dešava u školi i šta rade njihovi prijatelji. Ako ne žele da sarađuju, moraćete da im zapretite da, s obzirom na to da vi plaćate njihove račune i kupujete uređaje, možete im ih i oduzeti.
Deca su često spremnija da pričaju o iskustvima svojih vršnjaka nego o sebi. Tako što ćete se raspitivati o tome šta je popularno u školi, šta rade prijatelji, dobićete više odgovora nego da ste direktno pitali šta oni rade.
Bez obzira na sve, najvažnije je imati što aktivniju komunikaciju sa decom i nastojati da što manje osuđujete njihovo ponašanje. Umesto toga, mirno razgovarajte o opasnostima u tim izborima.

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

isplata-studentskih-kredita-i-stipendija-i-stipendija-za-nadarene

Isplata studentskih kredita i stipendija i stipendija za nadarene

Isplata desete mesečne rate studentskih kredita i stipendija, za školsku 2020/2021. godinu, počinje u sredu, 16. juna 2021. godine. Jedanaesta i dvanaesta mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima i studentima koji se obrazuju za obavljanje nedostajućih zanimanjapočinje istog dana biće, takođe isplaćene danas. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija je...