ADVERTISEMENT

Deca, roditelji i nastavnici su istinski heroji današnjice

Intervju: dr Marko M. Đorđević, vanredni profesor na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu i Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu

Okolnosti u kojima smo se zbog pandemije virusa kovid 19 našli i u kojima smo prinuđeni da brzo prihvatamo promene, uticale su i na obrazovanje, na sam proces učenja i odnose između roditelja, dece i prosvetnih radnika. „Nova“ stvarnost jasno je ukazala na nerešene probleme, zamenivši susrete u učionici „onlajn“ nastavom, ali i otkrila da je rešenje svih teškoća u školskom dobu i obrazovnom sistemu, pre svega, u kvalitetnoj međusobnoj komunikaciji. Kako da do nje praktično i dođemo? U čemu kao roditelji grešimo? Kako da uspostavimo dobar odnos sa decom i kako da ne budemo u raskoraku sa njihovim željama? Odgovore na ova pitanja potražili smo od profesora komunikologije, medijske prakse i multimedijalne komunikacije, dr Marka M. Đorđevića.

Mnogi roditelji priznaju da im je sve teže da sa decom uspostave dobar, kvalitetan i plodonosan odnos u kojem će se obostrano poštovati obaveze i prava. Odrasli imaju iskustvo koji bi želeli da im prenesu, oni bi, pak, da uče na svojim greškama. Šta je glavna prepreka kvalitetnoj komunikaciji u odnosu roditelj-dete, posebno u školskom uzrastu?

Kvalitetna komunikacija između roditelja i dece pomenutog uzrasta zahteva najpre dovoljno posvećenosti i uključenosti u interakciju i dijalog, sposobnost upravljanja konfliktima ali i međugeneracijsku solidarnost kao veoma složen sistem odnosa. Nažalost, savremeni, ubrzan način života koji odvija po socijalno-ekonomskoj matrici neoliberalnog kapitalizma i pod uticajem sveprožimajućih medija i ekranske kulture, ne deluje kao stimulativno okruženje i ne afirmiše porodicu i kulturu pedagoškog dijaloga kao suštinski važne. Stalna užurbanost roditelja i simuliranje dijaloga sa decom uz sve veću izloženost obeju strana televiziji, internetu i mobilnim telefonima, čini naše doba suštinski „gluvim“, a u takvom komunikacijskom okruženju cvetaju „šumovi“ u komunikaciji.

Kako uspostaviti odnos zasnovan na poverenju i uzajamnom slušanju i osluškivanju, odnos poverenja mimo autoriteta?

„Proglašavanjem rata“ svakoj vrsti simuliranja dijaloga, pseudoslušanju i prividnoj zainteresovanosti za komunikaciju i probleme drugih i negovanjem onih aktivnosti koje su u vezi sa empatijom, nenasilnom komunikacijom i kulturom slušanja. Slušanje je jedna od najvažnijh komunikacijskih veština, inače, i značajno doprinosi izbegavanju prepreka u komunikaciji. Nije dovoljno samo „čuti“ reči drugih, već ih interpretirati, razumeti i reagovati uz poštovanje tuđeg mišljenja, stavova i osećanja. Posebno je, s tim u vezi, važno da roditelji razvijaju aktivno i empatijsko slušanje kao posebne komunikacijske veštine koje se primenjuju u situacijima kada dete, recimo, ima određeni problem, ličnu dilemu ili poteškoće u školi ili u odnosu sa vršnjacima i kada mu je potrebna pomoć da bi ih rešilo. Jedan od saveta za unapređenje ovih veština, mogao bi biti taj da u razgovoru sa decom, pored brige i saosećanja, roditelji pokažu i spremnost da razumeju njihovo mišljenje, uverenja i osećanja i da pokušaju da problem sagledaju „njihovim očima“. Da bi bili sigurni da ispravno razumeju smisao rečenog, potrebno je da obrate pažnju i na verbalne i neverbalne aspekte govora, da parafraziraju i verbalizuju njihove reči, da bi na osnovu njihovih reakcija znali da nisu pogrešno protumačili poruku. Svakako, treba izbegavati naređivanje, komandovanje, pretnje, pridikovanje, osuđivanje, i uopšte, autoritarnu paradigmu pedagoškog komuniciranja.

Jedan od glavnih „kamena spoticanja“ je škola, odnosno obaveze u vezi sa obrazovanjem. Od dece se očekuje da uče, između ostalog, i one stvari koje im nikada neće zatrebati, a ona to ne žele. Roditelji, uglavnom, traže odličan uspeh, jer je važan za upis u srednju školu i tu nastaje novi sukob oko samog izbora. Šta žele deca, a šta roditelji? Kako se danas može izaći iz tog začaranog kruga suprotstavljenih želja i mogućnosti?

Deca, roditelji i nastavnici su istinski „heroji“ današnjice koji nekim čudom ili neobjašnjivom dovitljivošću, ipak uspevaju da preskoče mnoštvo kamenja spoticanja kojih je u našoj državi, i generalno, na ovim balkanskim prostorima, na svakom koraku. Da bi stvari odlično funkcionisale, potreban je sistem, ako sistema nema, onda vlada stihija kojom upravlja vladajuća politika. Tako je i sa našim obrazovnim sistemom koji decenijama unazad „krase“ zastarelost i loš kvalitet nastavnih programa, preopširno gradivo, neusaglašenost stečenih znanja sa zahtevima prakse, loš materijalni položaj prosvetnih radnika.

Na vaše pitanje, šta žele jedni, a šta drugi, odgovor bi bio – svi verovatno žele isto, da Srbija, kada je obrazovanje u pitanju, bude kao Finska, ali toga ćemo se, izgleda, načekati. U međuvremenu, ostaje nam da tragamo za primerima dobre prakse kojih u Srbiji, u ovoj oblasti, ima.

Koliko obrazovni sistem prati potrebe savremenog osnovca? Kakva je uloga nastavnika i roditelja u tom procesu?

Mišljenja sam da je naš obrazovni sistem u velikoj meri zasnovan na principima simulacije. Više je tu bavljenja prividima nego suštinom. Tako je i sa izlaženjem u susret potrebama osnovaca, roditelja i nastavnika. Nisu strana koju nadležni išta pitaju, nažalost.

Imaju li đaci mogućnost da učestvuju u kreiranju školskog časa, da li su njihovi predlozi uvaženi, jesu li korisni? Da li se usvajaju i zašto?

Ovaj vid ispoljavanja učeničke kreativnosti i zainteresovanosti za uvođenje novina u redovnu nastavu, nije kod nas, koliko je meni to poznato, prepoznat i uređen sistemom obrazovanja i vaspitanja, već isključivo zavisi od individualne spremnosti nastavnika da je u okviru svojih časova podrže. Nešto je bolja situacija sa vannastavnim aktivnostima gde učenici mogu u većoj meri da se uključe u kreiranje obrazovno-vaspitne prakse u skladu sa svojim interesovanjima i sposobnostima.

U svetu digitalnih tehnologija i interneta, brzih komunikacija i lažnih vesti, veština razdvajanja važnog od nevažnog u svakom trenutku postaje presudna. Brza i laka rešenja trebaju svima, pa ih često mnogi potraže u neformalnom obrazovanju, onom lišenom takmičenja, trke, pobede, lišenom nadmetanja, onom u kojem se uči šta i kako treba znati i pamtiti. Kakva su iskustva sa znanjima stečenim na taj način?

Delimično ste u pravu. Pitanje obrazovanja za medije i kritičkog reagovanja na svet medijskih fenomena jeste imperativ vremena, ali to da su nam potrebna brza i laka rešenja, i da je „spas“ u neformalnom obrazovanju, svakako ne stoji. Znanja i iskustva stečena neformalnim obrazovanjem mogu biti korisna, ali ih ne treba stavljati u ravan, niti upoređivati sa delotvornim formalnim obrazovanjem. Pitanje, međutim, jeste, da li je naše formalno obrazovanje delotvorno.

Konačno, kakav biste savet kao profesor dali kolegama, kakav roditeljima, a kakav deci u vreme pandemije i nestajanja kartonskih, crvenih školskih dnevnika? Jesmo li jedni od drugih bespovratno daleko ili sasvim blizu?

Da „zaključaju“ na više sati dnevno svoje mobilne telefone, tablete i laptopove, ili da makar pokušaju da umanje svoju „zavisnost“ od ekrana. Činjenica je da je sve veća dostupnost informacija i okrenutost ka upotrebi novih informaciono-komunikacionih tehnologija i medijski posredovanih oblika komunikacije, paradoskalno dovela do sve izraženije otuđenosti i osećaja besmisla i usamljenosti.

Ovim, naravno, ne zagovaramo „stavljanje pod ključ“ i onlajn nastave, koja je, kakva takva, u ovim kriznim okolnostima, korisna.

Vratimo se razgovoru, druženju i prirodi.

Izvor: Škola plus

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

isplata-studentskih-kredita-i-stipendija-i-stipendija-za-nadarene

Isplata studentskih kredita i stipendija i stipendija za nadarene

Isplata desete mesečne rate studentskih kredita i stipendija, za školsku 2020/2021. godinu, počinje u sredu, 16. juna 2021. godine. Jedanaesta i dvanaesta mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima i studentima koji se obrazuju za obavljanje nedostajućih zanimanjapočinje istog dana biće, takođe isplaćene danas. Mesečni iznos studentskih kredita i stipendija je...

danas-isplata-ucenickih-stipendija-i-kredita

Danas isplata učeničkih stipendija i kredita

Isplata desete rate učeničkih stipendija i kredita, koje je obezbedilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,  učenicima srednjih škola u Republici Srbiji, za školsku 2020/2021. godinu,  počeće  danas, 17. juna 2021. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stipendiraće 11.500 učenika srednjih škola u Srbiji, na osnovu raspisanog Konkursa za...

prosvetari-traze-manje-ucenika-u-odeljenjima

Prosvetari traže manje učenika u odeljenjima

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokrenula je onlajn petciju za smanjivanje broja učenika u odeljenju, saopšteno je na protestu koji su predstavnici tog sindikata organizovali ispred zgrade Vlade Srbije. Protest je održan pod parolom “Manje je više”, čime su prosvetari hteli da poruče da je u odeljenjima sa manjim brojem...

info-dani-horizont-evropa-programa

Info dani Horizont Evropa programa

Evropska komisija je najavila detalje o info danima koji su posvećeni Horizont Evropa programu, a koji će se održati u periodu od 28. juna do 9. jula 2021. Ovaj desetodnevni događaj pružiće priliku potencijalnim kandidatima i drugim zainteresovanim stranama u istraživanjima i inovacijama da dobiju informacije i postave pitanja o...