ADVERTISEMENT

Dansko vaspitanje: Malo obaveza i mnogo priprema za život, a sloboda je ključ

Iben Dising Sandal, psiholog iz Danske i autorka knjiga “Danski recept za srećno dete” i “Igra na danski način”, objasnila je da je sa svojom decom po ceo dan plesala, izmišljajući što šašavije pokrete, golicala ih je, dopuštala im da se penju na nju, pravila se da im crta na leđima, a onda su one pogađale šta je na tom “crtežu”.

Woman carrying baby near grass
Photo by Creation Hill on Pexels

Ako znamo da su Danci jedna od tri najsrećnije nacije na svetu, onda je logično da zaključimo da njihova deca imaju izuzetno radosno detinjstvo. Zašto je to tako?

Šta ih to čini beskrajno srećnim i postoji li neki recept za takav uspeh? Postoji, vrlo je jednostavan i baš zato izvodljiv. Naglasak je na igri – slobodnoj. Svaka sputanost je isključena. Nema unapred izrađenih formula.

Puštala ih je da istražuju svet oko sebe. Uvek je sve bilo praćeno pesmom i smehom.

Sloboda je ključ

Kod Danaca se mnogo polaže na samostalnost u kreiranju slobodnog vremena, a ne da im se stalno nameću neki programi i u vezi sa njima postavljaju očekivanja, koja mališanima samo stvaraju presiju.

– To ništa ne košta, ne zahteva mnogo vremena, a stvara osećaj povezanosti i vrlo je važno za zdravo odrastanje deteta – kaže Dankinja. – Jer, igra povećava samopoštovanje, samosvesnost, mentalno i fizičko zdravlje, podstiče maštu i nezavisnost, kreativnost i sposobnost za preuzimanje rizika, izazova, za rešavanje problema i nošenje sa novim situacijama.

Dete se ne zatrpava obavezama tokom dana

Ona objašnjava da je potpuno pogrešno pretrpavati dete svakodnevnim obavezama – časovima jezika, plesa, fudbala, koje će ih kao pripremiti za svet odraslih, jer ih time uskraćujemo za vreme koje bi mogli da provedu za istraživanje, maštanje, kreativnost iz sopstvenih, a ne organizovanih iskustava.

Koliko oni kao nacija brinu o pravim vrednostima, potvrđuje i podatak da već dugi niz godina imaju redovan školski predmet – Učenje o empatiji.

Jednom nedeljno, deca od 6. do 16. godine, izučavaju kako mogu da pomognu jedni drugima, koliko je važno da primete kada je neko od drugara tužan ili zabrinut, sa ciljem da ih te veštine pripreme za život – kako da se poboljšaju međuljudski odnosi, kako može da se spreči zlostavljanje, postigne uspeh na poslu…

Izvor:Magazin

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

nauci-da-ih-sacuvas-na-vreme-–-sada!

Nauči da ih sačuvaš na vreme – sada!

Uskoro će prestati da traži tvoju ruku, da te vuče da gradite kuću od kocki, da te zove da igrate fudbal, kuvate ručak… Foto: Canva Uključuješ kompjuter i zaranjaš u njega. Dete te zove da se igrate – kao i uvek u najnezgodnijem času. Dosađuje s nekim tamo koještarijama. To...

nezainteresovani-ocevi-–-nesrecni-sinovi

Nezainteresovani očevi – nesrećni sinovi

U studiji projekta Tomorrow’s Men u kojoj je učestvovalo 1500 mladića između 13 i 19 godina, znači tipičnih adolescenata, dobijeni su rezultati koji mnogim očevima mogu da pomognu da se bolje snađu u vaspitanju svojih sinova, ali i da im pokažu pravi put kojim treba da idu kako bi sinovi...

kultura-poklanjanja-ocena

Kultura poklanjanja ocena

Već duže vreme nastavnici u osnovnim školama nerealno ocenjuju đake. Problem je s vremenom poprimio ozbiljne razmere i „prelio se“ na srednju školu i fakultete. Praksa se na kraju pretvorila u kulturu poklanjanja ocena, što je dovelo do inflacije „vukovaca“. (Prema nekim podacima danas ih ima do deset puta više...