Da li dozvoliti tinejdžeru da se zaključava u svojoj sobi?

0
14
Od tinejdžera se danas baš mnogo očekuje. Balansiraju između škole, društvenog života, vannastavnih aktivnosti i ponekad veoma visokih očekivanja roditelja s jedne, a društva i slike koju o sebi žele da stvore, s druge strane. Istovremeno potpuno jasno shvataju da su na putu da postanu svoji ljudi koji jednog dana neće zavisiti od roditelja, pa teže da jedan deo te samostalnosti dosegnu što pre.

Iako možda žele da što više budu sami, tinejdžeri i dalje žive s roditeljima. Ipak, imaju i oni svoje pravo na jedan nivo privatnosti koji bi im omogućio da budu odvojeni od mame, tate i svih ostalih ukućana onda kada im je to potrebno. I to je ta tanka linija po kojoj treba hodati, gde je s jedne strane potreba roditelja da uvek znaju šta im dete radi i da li je bezbedno, a s druge potpuno legitimna potreba tinejdžera za samostalnošću.

Pre ili kasnije doći će dan kad će tinejdžer od roditelja zatražiti da mu dozvole da ima ključ od svoje sobe i da se zaključava onda kad želi da mu niko ne smeta. I koji god bio razlog, roditelji će verovatno oklevati, pre svega jer su zabrinuti šta se to dešava iza tih vrata i da li je njihovo dete bezbedno.

Priče roditelja

Ponekad može biti korisno u ovakvim situacijama čuti tuđa iskustva. Jedan tata je na Reddit mreži postavio pitanje jer njegova šesnaestogodišnja ćerka traži pravo da ima ključ od svoje sobe, a on nije siguran da li bi trebalo da tom zahtevu udovolji. Kako devojčica kaže, razlog je da spreči mlađu braću da joj stalno upadaju u sobu.

Tata je, s druge strane, zabrinut da ona zapravo nešto krije ili da joj je to samo izgovor da iz svog prostora izbaci i roditelje. Rekao je da veruje da bi on, u svojoj kući, trebalo da ima pristup svim prostorijama i potražio mišljenje drugih roditelja na ovu temu.

Pretpostavljati je uvek loša ideja

Zapravo je, u ovakvim situacijama, najveći problem to što roditelji vole da pretpostavljaju. I to obično nešto loše. Dakle, ćerka je tati rekla zbog čega želi ključ, ali je on odmah pretpostavio da je to laž i da ona zapravo nešto “muti”. Roditelji bi definitivno trebalo da imaju poverenja u svoje tinejdžere kad je reč o ovoj temi, a naročito ako ti isti tinejdžeri nisu u prethodnom periodu učinili nešto čime bi narušili to poverenje ili dali razloga mami i tati da budu zabrinuti.

Ako ste, ipak, nesigurni i uplašeni, otvoreno razgovarajte sa svojim detetom i bez osude i kritike mu iznesite svoje nedoumice. Dozvolite i njima da iznesu svoje. Otvorena i iskrena komunikacija je najvažnija, a možda je vašem tinejdžeru zaista potrebno samo malo privatnosti i slobode, pa sigurno možete zajedno doći do nekog kompromisa. Na primer, da mogu dobiti ključ, ali da se mogu zaključavati samo u određeno vreme tokom dana ili da mama uvek može da pokuca i da uđe.

A da li je bezbedno?

Pored već pomenutih briga, još jedna koja muči roditelje je – šta ako se nešto desi? Ako izbije požar ili detetu pozli?

Suština je, dakle, da će odluka o dozvoli da se tinejdžeru da ključ od sobe uvek biti na roditeljima. Ali, ako im verujete, nema ničeg lošeg u tome da im tu privilegiju omogućite. Da, privilegiju. I važno je da im bude jasno da to nije pravo, već upravo privilegija.

Ako tražite kompromis, a vaš tinejdžer želi ključ zato što mu neko neprekidno upada u sobu, možda možete da razmislite i o tome da u svoju porodicu uvedete kulturu kucanja. Kad ulazite u nečiju sobu, ne upadajte, već kucajte prvo. I to važi za sve ukućane.