ADVERTISEMENT

“A kako onda postoje „razmažena“ deca?”

Dva mita kroz koja ćemo nastojati da Vam približimo savremeno razumevanje razvoja i roditeljstva. Kao i u prethodnom tekstu, cilj nam je da razumete suštinu autentičnog pristupa vaspitanju svog deteta i da roditeljstvo shvatite kao prirodan proces, pun izazova ali i uživanja.

Mit: Ljubav i „razmaženost“ imaju veze jedna s drugom

Budimo iskreni, šta najveći broj roditelja prvo poželi da uradi kada njegovo dete plače? Roditelj ima potrebu da prirodno odgovori na signal koji dete šalje: da ga uteši ili zbrine. Roditelji često izveštavaju o nelagodi izazivanoj neskladom između sopstvenog osećaja i poruka okoline koje glase: „ne navikavaj ga na ruke“ „ako detetu sve dozvoliš, popeće ti se na glavu“ „vidi kako je razmažen/a, stalno traži mamu“ i tako dalje. Roditelj se ovde nalazi u dilemi da li da postupi po svom instinktu ili po preporukama drugih.

Najveći broj saveta o roditeljstvu koje dobijamo iz okruženja, bili su funkcionalni u vreme kada su se deca posmatrala kao „mali odrasli“ odnosno kada društvo nije bilo okupirano vaspitnim stilovima i individualnim, razvojnim potrebama svakog deteta. Ovako su roditelji obezbeđivali više vremena za poslove koji ih čekaju, za brojne kućne obaveze oko velikog domaćinstva i drugih članova porodice (koji, budimo realni, postoje i danas). Međutim, ono što savremena istraživanja pokazuju govori nam da je dete koje ne plače, ne traži kontakt sa roditeljem kada je uznemireno ili fizički bolesno, zapravo odustalo od brige. To znači da se „odviklo od ruku“ na kojima je biološki predodređeno da bude. To takođe znači da je ovo dete shvatilo da je spoljašnji svet loše mesto, da je jedini način da mu potrebe budu zadovoljene da se samo zbrine, da ne može da se osloni na druge, a kasnije je moguće da poveruje i u to da nije vredno tuđe pažnje i ljubavi.

Ljubav ne podrazumeva uskraćivanje autnomije i prilika za razvoj samopouzdanja. Takva ljubav, u ma kojim količinama da je delite sa detetom, ne može da razmazi dete. Može samo da mu pokaže da je voljeno i željeno u sadašnjem trenutku, što je veliki resurs za budući razvoj i doživljaj sebe.

A kako onda postoje „razmažena“ deca? Ako pretpostavimo da pod pojmom „razmažena deca“ podrazumevamo onu decu koja ispoljavaju neadaptivna, socijalno nepoželjna ponašanja, možemo tražiti uzroke zbog kojih su se takva ponašanja razvila. U najširem smislu, možemo zaključiti da toj deci nije odgovoreno na autentične potrebe, već na ono što su roditelji smatrali da je deci potrebno u tom trenutku. Tako na primer, savremeni način života često iziskuje prekovremi rad i slično, što sa sobom povlači odsustvo od kuće i porodice. Roditelji često osete grižu savesti što ne provode dovoljno vremena sa svojom decom, smatraju da im ne pružaju dovoljno i zbog toga teže da taj nedostatak nadoknade kupovinom materijalnih stvari (igračaka, tablet uređaja i slično). Ove materijalne stvari će svakako instant usrećiti dete, ali njihova autentična potreba nije za igračkom, već za ljubavlju i brigom. Kada kupujemo ljubav i uskraćujemo prilike za razvoj samostalnosti i doživljaja samoefikasnsti, rizikujemo da „razmazimo“ decu na onaj način koji nije povoljan za njihov psihološki razvoj. Autentična ljubav je neophodna za razvoj zdrave ličnosti, stoga se slobodno prepustite i ne uskraćujte je.

Mit: Na Instagramu su svi bolji roditelji od mene

Broj instagram naloga kroz koje se promovišu sopstvene roditeljske kompetencije, porodični život i porodična intima, preplavila je tu društvenu mrežu. Pojedini instagram nalozi su postali veoma uticajni, a roditelji zastupljeni kao kompetentni uzori i van sveta društvenih mreža. Tako, često imamo priliku da slušamo savete o roditeljstvu od npr. jedne majke, koja, osim što ima kreativan instagram nalog i nesebično deli svoja iskustva u roditeljstvu, nema druge neophodne podobnosti da govori na ovu važnu temu. I ono što je veoma čest utisak njihovih „pratilaca“ jeste da ovim roditeljima sve vrlo lako ide od ruke.

Činjenica da su ovi nalozi tako popularni ne iznenađuje. Sama tema roditeljstva je vrlo popularna, o njoj možemo čuti po nešto u medijima gotovo svaki dan. Uz to, uloga roditelja je veoma važna i mali je broj onih koji bi rekli da im je nevažno da li će biti dobri roditelji. No, posebno je problematično što se na društvenim mrežama kreira predstava i o ovoj temi, koja uopšte ne reprezentuje stvarni život. Retki su (gotovo nepostojeći) nalozi na kojima možete videti da roditelj danas nije stigao da skuva ručak, jer je dete tražilo više nege i kontakta nego inače. Gde domaćinstvo ne blista, jer roditelj danas nije uspeo da organizuje dobro svoj dan. Ili nije hteo da organizuje svoj dan. Gde, se pored izazova koje roditeljstvo sa sobom nosi, nosimo i sa konfliktima unutar uže i šire porodice, brigom za nekog drugog člana iz šire porodice, sa finansijskim problemima i slično.

Stoga, ako mislite da su svi na instagramu bolji roditelji od Vas, moguće da jesu. Ali samo na instagramu! U realnom životu se svi nosimo sa mnogo više izazova, nego što smo spremni da podelimo na nekoj platformi, koja i jeste popularna delimično i zbog mogućnosti da se prikažemo u socijalno poželjnom svetlu.

Ukoliko ste prepoznali da su Vam ove teme relevantne za rad na sebi i da bi Vam u tome dobrodošla podrška, stručni tim Psihološkog Centra SELF Vam stoji na raspolaganju.

Ovaj tekst je deo projekta „Pitajte psihologe: Mitovi i istine o mentalnom zdravlju“ koji je podržala Gradska uprava za zdravstvo, grada Novog Sada.

Izvor: self.rs

ADVERTISEMENT
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on email
Email
Share on print
Print

Povezane vesti

kako-proveriti-da-li-je-ucenik-razumeo-gradivo

Kako proveriti da li je učenik razumeo gradivo

Jedna od ključnih komponenti podučavanja jeste provera razumevanja izloženog gradiva. Tokom izlaganja i uvežbavanja nastavnik treba da prati učeničke izraze lica kako bi otkrili znake čuđenja i zbunjenosti. Pre nego što pređe na novi deo gradiva, važno je da postavljanjem pitanja proveri koliko su učenici razumeli prethodno ili da ih...